Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАМБЕРГ

У Градини изнад извора Раме нађена. је преисториска ливница за оруђе, оружје и накит. Сем тога, има још много неиспитаких преисториских гомила. У римско је хХоба преко Р. водио пут из Салоне у Сребреницу. У Варвари, близу извора. Р., био је важан град Стара Бистуе (Веле vetus), Ty је после, грађом од римских споменика, подитнута једна црква, вероватно посвећена Св. Варвари, по којој је и место добило свој назив. — Као словенска жупа Р. се помиње у Дукљаниновој Хроници. 1137 дошла је Р. под мађарску власт, и од тада су мађарски краљеви имали у својој титули и назив »краљ Раме«. — Главни град у Р. био је Прозор. У њему се једно време 1366 задржавао бан Твртко. Занимљиво је, да се име „. не помиње у босанским краљевским титулама. — У Р. је постојао један фрањевачки манастир Св. Петра све до пред крај 17 века. Тада се, због рата Овете ЈЛитге с Турцима и због турских протона, највећи део фратара, 'под водством Отојана. Јанковића, преселио у Далмацију и настанио у Сињу. Од 18 века рамска жупа дошла је под фојнички манастир, а од тада је и читав крај у осетном назатку. ФА.

2. Река у Босни, десна притока. Неретве. Извире из снажног врела између Радуше и Прослапске Планине, на североисточном подножју брега Дужице (953 м), југовападно од села Варваре. Готово целим то-

ком протиче кроз клисуру. Са изворишта. ·

тече према југоистоку у доста неправилком току, од Прослапа углавном према истоку, а од Луга почне скретати на југоисток и југ, у коме правцу тече све до ушћа. У Неретву се улива 1 км југозашадно од железничке станице Рама. Важније притоке са леве стране су: Проворчица. Поток и Волујчица, са десне: Загред или Сухи Поток. Дужина Р. тока је 33:8 км, а површина слива 504:9 кмг. JJ B. РАМБЕРГ ХЕРМАН БАРУН, краљевски комесар у Хрватској 4/9 1883—1/19 1883. (20/11 1820 —: 26/12. 1899, Грац). После оставке бана Ладислава Пејачевића, због двојезичних грбова, био је обустављен Устав у Хрватској, а генерал Рамберг именован за краљевског комесара. 7/9 1883 успоставио је Р. двојезичне. грбове. У Загребу су и даље трајале демонстрације, и због тога су одстрањени, по закључку угарског, сабора, недавно успостављени грбови с двојезичним натписима, M IOстављени нови без икаква натписа, »нијеми« (16/10 1883). Р. је већ 1/19 одступио, када је именован за хрватског бана гроф Куен. M. П-2. РАМБУЈЕ ОВЦА (Кашђоше , Французи, преузевши мерино-овцу из Шпаније, почели су узгој посебног типа ва продукцију фине, али не претеране, вуне и меса. Овај се тип (у господарском смислу) усталио и добио је посебно име. Р. (0. су ка-

сније служиле као подлога за стварање кемачких соасоне (5оззопа15)-мерино овада. Р. 0. су током времена импортиране у наше крајеве, где су служиле у сврху оплемењивања, те су за нас од истог значења као што у опште мерино-овде. (В. Мерино-овца). (СУ.

РАМОВШ ФРАНЦ ДР.,, професор Университета (14/9 1890, Љубљана). У ЈЉубљани је учио основну школу и гимназију (до 1910). Университет је студирао у Бечу и Грацу, где је 1914 докторирао из словенске филологије и компаративне индоевропске граматике. 1918 хабилитирао се за словенску филологију на Университету у Грацу, 2 1919 постао је редеван професор за словеначки језик на Университету у Љубљани. — Р. дао је велики број радова из опште словенске филологије и лингвистике, али највише из диалектолотије и историје словеначког језика. Писао је расправе, студије и приnore y Archiv dr slavische Philologie [{35, 36, 37), Časopis pro moderni Шој!овн, Часопис за згодовино ин народописје (1913), Часопис за словенски језик, књижевност ик згодовино (П—М1), Југословенски Фиnmemor (II); Slavia {I, IH, IV), Revue des ćtudes slaves (1923), Zeitschritt fur slavische Philologie {I, П), Разправе Знанственог Друштва у Љубљани и т. д. Р. је главно дело: Хисторична граматика, словенскега језика; од њега је 19924 изашла друга књига (Конзонантизам). Библиографија Р. радова налази се у Часопису за словенски језик, књижевност ин згодовино, I—VI. M. Кос.

РАМШИСЕЛ ЈЕРНЕЈ (Ramschussel, Raumbschiessl}, сликар друге половине 17 века. Р. је израдио за Валвазорову књигу грбова [Das grosse Wappenbuch) 2.023 трбова (сада у Универснтетској Библиотеци у Загребу) и сликао је 1695 Калварију у Холмцу, код Камника.

Литература: Б. Отеска, Младика, M. 268: ФС.

РАНИНА БЕЛА је бела врста винове лозе, која се налази у свима винородним пределима, и ако у малој мери. Под тим именом разумевају се различите ране беле врсте винове лозе. ИО ОР.

РАНИНА ПЕТРИЊСНКА је бела врета. винове лозе са мирисним грожђем. Нетачно се зове ранина, јер не дозрева рано. Има је у петрињеком виноторју.

И. Р.

РАНКЕ ЛЕОПОЛД, историк (20/12. 1795 — 923/5 1886). Најпре су ra учили отац и кантор, онда је учио манастирску школу у Дондорфу (Ооппаог!), а затим познату тимназију у Шулпфорти {Schulptorta), Университетске науке, теологију, филодогију и историју, слушао је у Лајпцигу. Почео је служити као професор тимназије у Франкфурту на Одри, где је, потакнут

= 000 —