Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НЕРА

рењима о пореклу робе. Наша нота остаје начелно на становишту, које је у том потледу заузела Краљевска Влада приликом склапања. тртовинског утовора, (чл. 6), али с обзиром на жеље пограничног становништва, и нашег и талијанског, она, изјављује спремност наше царинске управе, да се за робу до 5.000 динара уведе исти режим, који је једном наредбом Генералне Дирекције Царина уведен за саобраћај између Сушака и Реке.

Исто тако је изменом нота регулисано питање преноса лешева наших држављана из Задра у околину и талијанских на. острво Преко (Ов. Павао) и у Дикло.

У погледу аутомобилског саобраћаја са Задром показала се такође потреба за регтулисање, пошто наше пруге иду само до Земуника, а» талијанске до границе. Уговорено је, да се што пре сазове састанак представника заинтересованих обостраних управа.

Приликом преговора у Флоренцији наша, је делегација, у име финансиске управе, споразумно са талијанском делегацијом решила и нека спорна питања, која су спречавала извршење Ов. Маргаретске Конвенције о размени аустро-угарских новчаница у Далмацији и у Задру. На основу постигнутог споразума размена је и с једне и с друге стране спроведена. Дотични протокол није изнесен на ратификацију, пошто се ради само о споразуму између обостраних управа и у циљу извршења поменуте конвенције.

В. Поповић.

НЕРА, река у Банату, лева притока Дунава. Извире на Семенику, у Банатским Рудним Планинама. У нашу државу улази ниже села Лесковице и на целом току чини границу са Румунијом. Н. тече у вијугавом току, углавном од истока према западу, а од Врачева Гаја скрене под правим углом и даље тече на југ. У Дунав утиче око 25 км североисточно од Рама, односно 6 км јужно од Врачева Гаја. Дужина Н. тока границом наше државе. је 96:7 KM. Ш. :B.

НЕРЕЖИШЋЕ, варошица у Далмацији, област Оплит, срез Брач; насред отока Брача (381 M), раскреница цеста. Има 1.852 становника, ошштинеко – поглаварство, римокатоличку жупу, две пучке школе, пошту и телеграф. Н. је било негда тлавно место на Брачу. Има леп општински дом и лужу (ова). J. M-w.

НЕРЕЗИ, црква код Окопља, посвећена, Ов. Пантелејмону. Подигао је Алексије Комнин 1164. Црква има пет кубета и тробродни олтар. Оачували су се фрагменти првобитног амвона од камена. IIpвобитан иконостас био је од мрамора. Од њега, су се сачували само стубови од цагрских двери са извајаним орнаментима. Од првобитног живописа сачувало се само нешто! мало у олтару. Ту су грчке

сигнатуре. Остали живопис је познији и има српске натписе. На западном зиду налази се натпис, који спомиње као сликара неког Стојка. Записи, урезани у зидове, говоре, да је црква била посвећена. у 17 веку. В. П-Ћ.

НЕРЕТВА. 1. Река у Херцеговини и Далмацији, притока Јадранског Мора. Извире близу црногорске границе, северозападно од Лебршника, са северне падине превоја Грдеља (1.227 м) и северног подножја Живња (1.695 м), на висини око 1.100 м, и у горњем току тече кроз дивљу, врло стрму долину. Од изворишта. до Улога Н. тече према северозападу, 3а– тим скрене на север, од утока потока Репишта на запад, а од утока Живња на северозапад, и у томе правцу тече до ушћа речице Краљашчице, око 7 км северозападно од вароши Коњица. На томе току са десне стране Н. леже висоравни: Лелија, Трескавица, Височица и Бјелашница, а са леве: Црвањ, Прењ и Љубина Планина. Десетак километара низводно од Коњица Н. улази у низ клисура, а ток свој управи у правац запада, и тако тече од прилике до ушћа Раме, која извире на суподини Радуше Планине, одакле нагло скрене на југ и почне јако вијутати. На томе току корито јој се проширује и усеца се између стена, али река постепено почне скретати из свога правца и тећи ка југоистоку све до Хана Бојанића. · Прошавши кроз стеновиту и шумовиту област, Н. улази у Бијело и Мостарско Поље, протичући кроз њих углавном од севера према југу, 8 даље тече на југ-југозапад, чинећи веће окуке. Од ушћа Ђуне до ушћа Брегаве Н. се у врло уском кориту пробија кроз висоравни Доњег Бротња и Дубраве, а од Чапљине се долина Н. почне јако шпротиривати и од Метковића прелазити у баровиту равницу. Код Опузена се Н. почне рачвати, и у 12 рукава утиче у Неретљански Канал, уски и дубок залив између трупа Балканског Полуострва и Пељешца.

Делта Н. врло је велика, али је регудисана и представља 8 језера. На средњем току је Н. широка 45—60 м, а од ушћа Буне до мора око 90—170 м. До Буне је дубока 0:6—1:9 M, а испод Метковића 4 м. Пловна је само на доњем току, од прилике до Габеле. Највише стање Н. показује у априлу (3:73 м) и новембру (3:09 O најниже у августу (0:56 м). Први је максимум последица топљења снега у изворишним областима, други обилних јесењих киша у целом сливу Н. док је познолетњи минимум изазван летњом peлативном сушом. У току лета вода у Н. толико спадне да се може прегазити и до Буне, а у пролећу и јесени могу настати поплаве. Дужина Н. тока је око 230 км, а површина слива. 9.106 км“. Важније притоке Н. са десне стране су Ракитница,

— 56 —