Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

Неретвица, Рама и Требижат, а са леве Ђуна, Брегава и Крупа. При средњем најнижем водостају Н. располаже хидрауличном снагом око 93.500 НР.

Литература: Ј. Цвијић, Глацијалне и морфолошке студије о планинама. Босне, Херцеговине и Црне Горе (Глас, 57, 1899); М. Мандић, Хидрометријска, опажања на Босни, Неретви и Врбасу 1881 до 1896. (Гласник Хрватског Наравословног. Друштва, 12, 1901).

JI. Вујевић.

2. Земља око реке H. нарочито уза њен доњи ток у Далмацији, где се рачва. Како је тло готово сасвим плосно (кут наг тиба једва износи 010) лако се држе у његовим дубинама воде различна порекла (извори, киша, набујава, Н.). Зато је тај крај пун мочвара (блата) и језера. па и данас после регулације Н., нездрав, премда су се прилике донекле поправиле. У исушеним партијама низине поред воћака и винове лозе роде све врсте жита, нарочито кукуруз и шевај.

Река Н. врло је богата рибама (већ је Катон старији зове тавпит ошпешт piscuЈепешиа), нарочито има пастрва и јегуља, па рака, а и суседно море храни добре врсте риба, као што су лубин, зубатац, ловрата и локарда. У мочварама има пијавица. — Н. плове мање морске једрењаче и пароброди до Метковића. Иначе су домаћа, превозила по каналима, мочварама и ритовима мале лаке лађице »тупине«, тако лаке, да их Неретљани шпреносе из једнога корита у друго. Њима се служе кад спремају сено, жито и трску, и кад иду у лов на водене птице, којима обилују, нарочито зимских месеца, тамошњи тршчаци; има чапаља, галебова, лабудова, дивљих гусака и дивљих патака, пеликана, гњураца, шљука; има и птица трабљивица: орлова, јастребова и соколова. За риболов на мору обичнија је у далматинском приморју позната ладва. (цополо).

Н. у Далмацији запрема две управне општине, метковићску и опузенску, које чине метковићски срез (дубровачке области). Простире се између 42956“ и 43" 10" сев. шир, а 17990 и 17940 ист. дуж. Површина, јој запрема 384 KM са 15.710 становника, од којих има 15.183 римокатолика, а 514 православних. — Осим среског места Метковића ~ (2.307 — становника), докле | плове, пароброди, а даље се наставља железница у МостарСарајево, знатно је општинско, негда утврђено место Опузен (Еоге Ори, 991 становник), на отоку ПЏосредници, тде почиње речна делта. Код села Вида, на потоку Норину, од Метковића к северозападу, има остатака, знатнога римског града Нароне.

Од 9 века помиње се у далматинском приморју посебна (јамачно већ раније основана) област Н., која се простирала

НЕРЕТВА

између Хрватске и Захумља, између доње Цетине и доње H. а запремала је и суседне отоке Брач, Хвар, Корчулу и Мљет. Оловенски становници (Неретљани) касно су се покрстили (878—880): зато су их звали »пагани« (погани, незнабошци), а били су на злу тласу као тусари, па су били стално у сукобу са Венецијом, која је живела поглавито од мора. 830 десио се у Венецији њихов посланик да учини мир са дуждом Иваном Џартицијаком, и том се приликом покрстио. Мир није дуго трајао. Већ 834 или 535 Н. су напали и поубијали неке млетачке трговце на јужноиталској обали, а њихове лађе запленили. 839, утаначивши мир с хрватским кнезом Мојславом у пољичком Св. Мартину, млетачки је дужд Петар Трандоник пребродио до суседних неретљанских отока, где се налазио кнез Дружак, с којим је такође уговорио мир. Али већ идуће године (840) Друшков наследник или сувладар, Људислав, потукао је дужда и погубио 100 Млечића. Пошто је међутим у ратовима с Арапима, ослабила млетачка морнарица, Неретљани су се усудили 846 да нападну и саму млетачку област, те су опленили длагунски трад Каорле.

Кад су се 870 враћали из Цариграда. са, црквенога сабора папини посланици, заробили су их у Јадрану неретљански гусари и на слободу их пустили тек под конац 871. Цар Василије 1 принудио је Неретљане да признају византиску врховну власт и да се покрсте (878—880). Несретна је била за Венецију војна против Н. 886. У првој навали са 12 лађа дужд Петар Кандијан побио је Н. и отео им 5 лађа, па и копнену им војску у бегство натерао, али у новом боју (18/9) Н. код Макарске тако разбију дуждеву војску, да је у њиховим рукама остало и дуждево мртво тело. Нови дужд, Петар Трибун, утаначи онда с царем Берентаром (у мају 888) савез против Словена. Некако се у то време република одлучила да плаћа годишњи данак хрватском владару (Бранимиру) за слободан пролаз и трговину на Јадранском Мору.

На почетку 10 века Н. је придружио својој држави српски кнез Петар Гојниковић (897—917), изузевши отоке Вис, Брач, Хвар, који су доспели у власт хрватског кнеза Томислава. За грађанског рата у Хрватској 948 отпали су од ње отоци Брач и Хвар. Тада су ПН. двалут сузбили из својих вода млетачко бродовље, па се Венеција склонила на мир и ваљда на плаћање данка за слободну пловидбу, како је већ отпре плаћала, Хрватској. И једнога и другога данка осло-

бодио је Венецију дужд Петар Орсеоло П'

(1000). Отоке Корчулу и Ластово морао је силом покорити.

Око половине 10 века описао је Ц., под именом ПЏаганије, дар Константин УП. Он помиње у њој три жупаније: Расток и

ВА Га а,