Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

Литература: М. Решетар, Задарски и Рањинин лекционар (1894). M. P.

PAMSMHA (Ragnina) ДИНКО (ДОМИНИК), песник (1536 — 1607, Дубровник). Од старе је властеоске породице, па је као млад човек пошао у Италију, где је живео неко време у Месини, бавећи се, како се чини, трговином, па онда у Фиренци, где је 1563 издао своје Шјесни разлике. Џосле тога вратио се Р. у домовину, где је вршио разне службе у градској управи. Од њега нам се, осим песама, што је сам издао, сачувало око 30 талијанских сонета, али он сам каже, да их је било много више. Зачудно је, да се за преко 40 година, што их је проживео у домовини, пошто се вратио из Италије, није више бавио поезијом, тако да из тога времена имамо од њега само пар притодних песама. Изгледа, да је Р. учинила песником Италија, односно љубав за две лепе Талијанке, које он спомиње, па зато он и јесте изразити лирски песник, који пева много о љубави, али не само о њој, јер у његовој збирци има и много моралних, рефлексивних, побожних, па шаљивих и сатиричких шпесама те посланица. Особито су интересантне његове Пјесни од кола, што су донекле имитација народних песама, и неке његове песме литерарнот садржаја, којима, одбија приговоре својих књижевних противника, бранећи свој нови смер у поезији. Он је наиме, и ако доста често хвали Шишка, Менчетића. и Џору Држића, схватио сву празнину њихове лирике, те је хтео дати, и дао је, дубровачкој лирици друкчији и здравији смер, поводећи се у многом за латинским и трчким лиричарима, које у неким песмама и преводи. Тако је његова лирика разноврснија, пунија и искренија него у првих дубровачких песника.

Литература: Стари писци хрватски, КЊ. 18. М. Решетар.

РАЊИНА (Кадшпа, Атапеиз) КЛИМЕНТ, теолот (1482 — 1559, Дубровник). Од старе је властеоске породице. Ступио је у доминикански ред, те је, прошавши школе свога, реда у Италији, изашао на глас као врло учен теолог и врстан учитељ. Пошто се вратио у домовину, био је на челу манастира свога реда и владин саветник у разним државним пословима. Нарочито је успешна. била његова интервенција код папе Павла Ш, од кога је поститао, против жеље дубровачкога арцибискупа и млетачке владе, да Дубровник не уђе у лигу против Турака. Написао је неколико латинских дела, понајвише теолошког са држаја, од. којих су штампане само њетеве проповеди (Млеци 1541 и Бреша. 1568). Међу неизданим делима, је и једно Сопња errores Казсјапогит, док је једно друго Ha TDpronadko? mpaBa {De cambiis et usuris),

M. P.

РАПАЛСКИ УГОВОР 12/11 1920 између

Краљевине ОХО и Италије. Пуномоћници:

РАПАЛСКИ УГОВОР

Миленко Веснић, Анте Трумбић, Коста Стојановић; Ђолити, Сфорца, Бономи. Оадржао је 9 чланова. Члан 1 одредио је траницу између обе државе. Задар је признат као саставни део Италије. Задарски териториј под талијанским суверенитетом обухвата: трад и пореску општину Задар, Ђорго Ерицо, Зерно, Бокањацо и онај део пореске општине Дикло, који је омеђен линијом, која полази од мора на 700 метара југоисточно од села Дикло и иде травцем према североистоку, До коте 66 (Сгас), Остављено је, да посебна конвенција одреди извршење овог члана у поуледу задарске општине и њезиних односа са котаром и провинцијом Далмацијом, и да уреди односе између територија, дедељеног Италији, и остатка територија, који је до сада, био део исте општине. котара и провинције, а. сада припадају Краљевини OXO; Ty се подразумева праведна расподела провинцијалних и општинских имања и односних архива (2). Италији је признат посед острва Крка и ЈЛушиња с мањим оточићима и шкољима у њихову судбеном котару као и у пограничним кстарима Истре, и острво Ластово (Лагоста) и Пелагоза. Ова остала острва, бивше Аустро-Утарске призната су Краљевини CXC (3). Италија и Краљевина СХО признале су пуну слободу и независност Ријечке Државе и обавезале се, да их увек респектују. Овзначене су границе Ријечке Државе (4), стим, да мешовита комисија, за разграничење повуче те границе. У случају размимоилажења потражиће се арбитража председника Швајцарске конфедерације без апелације (5). Италија и Краљевина ОХО обавезале су се, да позову конференцију, састављену од компетентних стручњака, обе земље, за два месеца · од ступања на снагу овога уговора. 'Тој конференцији стављено је у дужност, да учини, у што краћем времену, предлоге ва установљење најсрдачнијих економских и финансиских односа између обе земље (6). Влада СХС признала је све економске концесије, дате од стране власти државе, коју је наследила Краљевина ОХО, друштвима или грађанима талијанским, или које су ови поседовали законитим начиHCM до 12/11 1920. Краљевина ОХО признала је право опције за талијанско птипадништво Талијанима, који су припадали до 3/11 1918 територију бивше Аустро-Угареке, припалом Краљевини (ОХ(О, по утоворима, и изузима их од дужности да се иселе. Они имају право задржати слободну употребу свог језика и слободног исповедања, вере. Титулама университета и других високих школа које су већ постигли трађани ОХО у Италији, признала, је влада, ОХО на, свом подручју вредност, и дала им је једнака, професионална mpaва као и титулама постигнутим у Краљевини ОХО (7). Утоворено је, да се секлопи конвенција о ојачању што интимнијег развоја културних односа између | обе

=== 669. —