Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАПИЋ

земље (8). Утовор је редигован у два при-

мерка, талијански и српскохрватски. У случају дивергенције меродаван је талијански текст као језик познат свима пуномоћницима (9). В-љ. Џоповић.

РАПИЋ ЂУРО, писац (1714 — 1777). Ђио је фрањевац и неко време професор теологије и философије у Ђакову. Нашисао је катекизам (Оатир или дивљи човек у науку кршћанском убавистит и упутит (1766), где је у натпису и натписној слици (фрањевац поучава војника) изразио свој спозициски став према настојањима M. Рељковића, придржавајући за свештенство право, да поучава народ. Узима се, да је он такођер аутор анонимне књиге Тамбураш славонски (1767), уперене против Рељковића. На Р. су се, а у прилог Рељковећу, оборили Вид Дошен и А. Крчелић.

4. Б-Ц.

РАС, главно место Србије до готово пред ·

крај 13 века. Град Р. се налазио близу данашњег Новог Пазара, 7 км удаљен од њега, на месту, које се зове Пазариште и Трговиште. Р. је био у 9 веку најисточније место средњевековне српске државе. Касније су се Срби све више померали према истоку, тако да је источна граница у 19 веку била око Звечана. У Р. је већ око 1020 било седиште епископа, за српске области. Ту је, вероватно, још раније била подитнута црква Ов. Џетра и Павла. Прва српска државна творевина. са Властимиром, Петром и Чаславом развила ге у подручју југоисточне Босне и источне Херцетовине, са средиштем око Лима и Таре. Ширење српског елемента, горштачког и експансивног, вртило се у том крају и за време, кад су Србима господа рели Византинци, јер Византија у Тим далеким и шумовитим пределима није могла лако ставити њиховој експансији једну систематску брану, пошто тамо није имала довољно свога елемента.

Током 11 века Орби ових крајева били су подложни зетским господарима. Жупан Вукан помиње се изрично као васал краља Бодина. Али, већ од краја 11 века. Вуканова се област почиње да истиче јаче од Зете, а експансија Вуканових поданика узела је маха према Косову. Р. у то време све више постаје српски град.

По његовом називу прозвата је и река,“

која протиче кроза њ, Рашка, а по граду и реци добила је име читава, област. Према области називани су после и њени људи, тако да назив Рашана и рашки постаје временом синоним за експансивно српско племе, које је живело у тим крајевима. Већ код Пееудоансберта) 1189, долази назив Расије за Србију. У српским краљевским титулама 13 века замењује се често назив »ерпеке« вемље са »рашке« земље, MW. TO кад“ се одвајају од њих Дукља, Далмација, Травунија и Захумље. ~ Српске, односно рашке земље су средишне и исходишне области српске

средњевековне државе, и као такве оне се увек истичу прве, па им се онда поименично додају друте, али се касније каже: »еве земље српске и поморске«. »Ове рашке земље« означава врло вероватно скуп свих оних рашких области, које су понекад могле бити и дељене (као на пр. међу Немањину браћу), % које се уједињене јављају од краја 12 века. По имену Рашке Србе су звали све до 18 века многи страни народи, тако Млечани, Немци и Мађари. Називи Rassiani, Ratzen, Racz, Ваштеп потекли су од те основе.

Р. је страдао много средином 12 века, кад су се Срби ставили на страну Мађара у њиховим борбама са Византијом. Вигантиски цар Манојло, у својим походима против Срба, лично је долазио у Р. и освајао та (1149, 1150, 1179), кад су Срби потисли одатле грчке посаде. Као своју престоницу Немања. је развио Р. У њему је и даље остало епископско седиште, а поред старе цркве, Немања је подигао и једну нову, посвећену Св. Ђорђу (Ђурђеви Ступови). У Р. се налазио и један женски Богородичин манастир. Државне саборе Немања. је држао у том месту. Касније је у близини Р. краљ Урош подигао манастир Сопоћане. Привредно значење Р. и његова краја подигли су и рудници Ротозне са сребром и Глухавице са железом.

Кад се српска власт раширила далеко на исток и обухватила и вардарску долину, Р. је напуштен као престоница. Од друге половине 14 века почело је да се губи чак и његово име, а јавља се ново: Трговиште. То ново име казује му и главну карактеристику. Град Нови Пазар, Јењи Пазар, у непосредној близини старог Р. и Трговишта, основао је турски војсковођа и државник Исабег Исаковић. Једно време постојала су оба града један поред другог, али се од друге половине 15 века Нови Пазар осетно развијао на штету Тртевишта. Назадак Трговишта и православља. у овом крају узео је маха нарочито од Велике Сеобе крајем 17 века, када су настрадали и суседни манастири.

В. Ћоровић.

РАСИНА. 1. Река у Србији, десна притока Западне Мораве. Ивзвориште Р. је на источној страни Крње Јеле (1.251 м), Савине Трпезе (1.500 м) и Буковика (1.330 м), а изворишну челенку образују потоци: Загржа, Бурманска и Велика Река, који теку према истоку-југоистоку. Од села Пакленика, почиње ток Р. Она углавном тече према југоистоку, прилично вијугајући, покрај Џалеша, Бруса и Лепенца, а одавде почне тећи на исток. Код Разбојне учини лакат и управи ток према северу, кроз доста широку долину. Између Златара и ЂБовоћанца учини, у Судимекој Клисури, две велике окуке, и даље тече на североисток, поред Мајдева, Штитара, Шаврана, Горњег и Доњег Степоша и Крушевца. Ушће Р. у Западну Мораву је око 4:5 км северно-североисточно од железничке ста-

— 670 —