Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

нице Крушевац, односно јужно и нешто низводно од села Шанца (на Западној Морави). Главније Р. притоке са десне стране су: Грашевачка. Река, Стрмачка. Река, Блаташница и Модричка Река, а са леве су само кратки потоци. Дужина Р. тока је 82'5 км, а површина слива 9994 KM”. ПР. 2. Област, која обухвата слив реке Расине. (В. Крушевачка Област.) АИ.

РАСИЊА, село у Хрватској, у Загребачкој Области, лудбрешком срезу; на ивици Подравине, где се отвара из Калничке Горе долина Глибокога Потока, лево од друма Копривница — Вараждин, од Копривнице (железничка станица) 10 км (птравап) к западу. Има 1.424 становника, поглаварство општине (4.804 становника), римокатоличку жупу, пучку школу, пошту. телеграф и телефон. — Р. је старо место. Има властеоски двор и један торањ средњевековног града. 1170 загреба чки бискуп Продан дао је темпларима, земљиште око Р. 1329 Степан Херборт де вепеге Осл парничио се са Иваном ради Р. 1334 у Р. се спомиње црква Ов. Крижа. Недалеко, на брду Будиму, виде се тратови трада Опоја. Тај је трад бан Опој 1326 поклонио темпларима. Потом су бан Опој од племена Гут-Келед, Бочкајевци и Апафијевци, задржали Р. Њима. је припадало и блиско утврђење Херботија. 1597 опустошио је Пекријеву Р. Крето Франкапан. Кад се 1582 испод Кисека враћала Сулејманова. војска, разорила је и Р., и међу робљем одвела и 'Ђ. Хуса, знаменитога, путника 16 века, који је на својим путовањима допро до Индије и оставио опис тих путовања. Од 1746 властела су Р. барони Инкеј де Џалина.

Литература: ĐĐ. Сабо, Средовјечни градови у Хрватској и Славонији (1990): П. Матковић, Ђуро Хус, Хрват из Расиње, знаменит путник 16 века (Рад, 55); Деscriplio peregprinationis: Georgi Низ ћи (Старине, 13). Ј. Модестин.

РАСКРСНИЦА, уметнички и друштвени часопис. Излазио је у Београду 1923 до 1925, под уредништвом Велибора Глигорића и Радоја Марковића. 7. JJ:

РАСТИЋ ДАНЕ (Казбећ) ВИТЕЗ, подмаршал (1794 Бунић — 5/4 1853, Госпић). Ступио је 1809 као стожерни писар у војску; исте тодине постао је кадет и поручкик и војевао је у војсци хрватског бана. Ђулаја. У рату 1813/14, у коме се особито одликовао, постао је поручник. Кроз 13 тодина био је учитељ математике на Војној Школи у Карловцу. 1828 постао је натпоручник и ађутант заповедничког генерала у Загребу. 1836 постао је мајор, 1845 пуковник и заповедник траничарске пуковније у Петроварадину. 1848/49 учествовао је у рату против Мађара. 1849 за. изврсно четоводство добио је витешки ред Марије Теревије, те је постао тенералмајор

РАОСТОК

и бригадир у армији бана Јелачића. После рата командовао је бригадом у Госпићу. 1853 постао је подмаршал и пенсионисан је. ДА

РАСТИЋ (Ве5н) ЏОНО (ЈУНИЈЕ) АНТУНОВ, историчар (1669, Дубровник — 1735, Дубровник). Од старе је био властеоске псродице и угледан члан дубровачког сената. Од њега имамо талијански написану хронику Дубровника (Сготсеће di Ragusa), која није довршена, јер иде само од осеновања Дубровника до 1481. За ту старију периоду дубровачке историје, то је најопширније и најпоузданије дело, особито за позније време од 12 века даље, када. је Р. у државном архиву могао наћи аутентичних докумената. То није оригинално Р. дело, већ потпунија и боља редакција, Дубровачких Хроника, што их је у 17 веку Џиво Маринов Гундулић, на темељу материјала сакупљенот у 16 веку од Франа Гундулића, био саставио и дотерао JO

148]. Литература: Мопшта, 5Јамог, тега, књ. 95. M. P. РАСТИЋ (Кезн) ЏОНО (ЈУНИЈЕ), Ду-

бровчанин, латински песник и преводиJam Cc грчког језика на латински (11/1 1765 — 51/3 1815). Био је последњи члан патрициске породице Растића. Пошто је свршио науке у завичају и у Италији (Рим, Напуљ), оженио се одличном домаћицом из куће Џамањића, те се мотао сасвим посветити књижевном раду. Преводио је у стиховима грчке песме на латински и писао латинске песме, од којих су најзнатније сатире. После његове смрти издао их је у Шадови (1816) Ф. М. Апендини. Као сатиричар исмејавао“ је свакојаке облике људске глупости, више пута у облику дијалога. У језику и у стилу узор му је био Хорације. Литература: Шрепел у Раду, 114. ТК.

РАСТОК, крашко поље у Хердеговини и Далмацији, источно од вароши Вргорца, односно западно од Љубушког. Р. је већим делом уоквирен бреговима. На северу се диже Дебело Брдо (636 м), на западу и југозападу: Мотокито (900 м), Доси (447 м) и Овјец (464 м), али је према југу и истоку ово поље отворено. Ту га ограличавају ниски брежуљци, од којих су кајвиши: Гомиле (143 м), Градина (109 м) и Висока (107 м). Р. се пружа. од југоистока. према северозападу, и у томе је правцу катнут. Поље је дугачко 9 км, широко до 2:8 км, заузима површину од 17:] км, и лежи на апсолутној висини 71—57 м. Дно је састављено од алувијалнот земљишта, ботатог хумусом. Р. се наводњава Брзом Водом, речицом која каналом Шарило одводи воду из Младе, у Љубушком Пољу; сем тога неколиким изворима на северном ободу, Бањеким Потоком и атмосфереским талозима, а, одводњава. се кроз поноре. За

— 671 —