Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАТ

време кишне периоде настаје поводањ на већем делу Р. и образује се периодско језеро, т. зв. Врторско Језеро, које се просечно одржава од почетка новембра. до априла, односно маја. Најдужа непрестана поплава била је 14/8 1887—9/5 1888. Шри највишем водостају језеро достигне максималну дубину око 6—7 м, и заузме површину од 14 км“, т. ). четири петине целога поља. У летњим месецима, кад се вода на Р. туби у понорима, она се, по исказу становништва, делом поново појави у Шлина Језеру и Језерцу. Због потодног састава земљишта и климатских прилика, цело је поље под њивама, а шретежно се гаји кукуруз. — Ова насеља. су на ободу Р. Највећа су: Вашаровићи (133 дома, 722 становника), Пролот (87 домова, 455 становника) и Подпролот (61 дом, 374 становника), а на подножју Мотокита, око 1 км зашадно од Р. и 150 м изнад равни поља, налази се Вргорац, место са 233 дома и 1.554 становника. Југозападним ободом Р. пролази друм Загвозд 'п Макарска—Драгљане— Врторан—Дусина—ЉЂубушки и Метковић, а преко поља пролазе неколико сеоских путева и става. Литература: Рћ. Ва ХМазвегђаиfen in Bosnien und der Hercegovina, L (1896); A, Gavazzi, Die Seen des Karstes, L (Abh, d, k, k. Geogr, Сез, У, 1903/04). П. Вујевић.

РАТ, СТОНСКИ РАТ. B. Џељешац.

РАТАР, новине за господарество, радиност и трговину. Уређивао их је и издавао Дан. Петровић једанпут недељно у Карловцима (штампане у Нов. Оаду) 1855—1856. У. IJ.

РАТАРАЦ АЛЕКСА, народни посланик и политичар (август 1854, село Ратари, смедеревски округ — 13/12 1918, Београд). Свршио је богословију у Београду, па. је извесно време био учитељ у рудничком скругу. Још као млад учитељ ушао је у активну политичку борбу. Први пут је изабран за народног посланика 1887. Када је 1894 укинут Устав, Р. је осуђен на. тодину дана затвора. Када, је дошло до цепања радикалне странке, Р. је пришао трупи млађих, самосталних радикала, у чијим је редовима остао све до смрти као народни посланик за смедеревски округ.

M. M.

РАТИТОВЕЦ, планина у Јулиским Алпима, у Оловеначкој, између река: Бохињcke ~ Саве - Блатнице - Даченца – ПотокаСелшчице, јужно-југозашадно од висоравни Јеловице, око 14 км јужно од Бледскот Језера. Било Р. пружа се углавном од запада према истоку, и на њему су највиши врхови: Можиц 1.604 м, На. Високом Гричу 1.542 м, Гладки Врх 1.668 м, Космат 1.644 м. На северу се падине благо! спуштају и постепено прелазе у BHCOраван. Цела је планина пошумљена и одликује се красном алписком флором.

Јужним подножјем Р. пролази друм Подбрдо— Железники Шкофја Лока, северозападним друм и железничка пруга Бохињска. Бистрица —Блед— Јесенице, а преко планине воде стазе. Непосредно под Гладким Врхом подигнута је туристичка кућа. 77. 7.

РАТНАЈ ИВАН, путописац и мисионар 17 века (1640, Велики Табор, Хрватско Заторје — 1681, отрован Ha мисионарском раду у Северној Америци). Пореклом је из старе хрватске племићске породице Раткаја, из које је и хрватски историк Јурај Раткај. За рана примио га је У службу цар Леополд ] као пажа. 1669 ступио је у ред језуита (у Бечу). Доцније је позван у Мексико да проповеда хришћанску веру. Од њега су сачувана два путописа. У једноме описује своје путовање до тлавнога града Мексика. (од 16/11 1680). Други је писан 25/2. 1681 у Новом Мексику. у коме је описан течај комета. Штампани су у Штеклајновом (5 беКеја) Меркуру, !. бр. 928, 29).

Литература: И. Кукуљевић, Књижевници у Хрватској из прве половине 17 Beka C ове стране Велебита (1869).

ВИ.

РАТКАЈ ЈУРАЈ (ВаНКау), историк (1612 — 1/9 1666). P. je из знамените племићске хрватизиране мађарске породице Раткај де Мару Тћађог. Његова се породица у 16 веку сасвим похрватила и 1559 стекла. барунство. Р. се родио вероватно у Карловцу, где му се тада налазио отац ПеTap, крајишки официр. Студирао је код куће, па онда у Грацу и Бечу. У Бечу је учио теологију, а после свршених студија, ступио је у ред језуита (око 1632). Али ускоро је оставио језуитски ред, и вратио се световном свештенству. У Бечу је Р. превео и штампао 1640 дело језуите Вилима Ламормена на хрватски (кајкавски дијалект), који он назива словенски, а. дело је посветио тадашњем хрватском бану Ивану Драшковићу. 1641 ратовао је Р. са баном Иваном Драшковићем против Туража, у битци код Кладуше, % 1642 поставио та је загребачки бискуп Бенко Винковић за каноника и својим тајником. 1643 постао је арциђакон чазмански, па калнички, а онда каноник лектор. 1646 био је на сабору у Пожуну, а следеће године суделовао је са својим рођацима. Петром Зринским и Јурјем Франкопаном Трсалским у тридесетотодишњем рату у Чешкој, Саској и Тирингији против Шведа. После смрти загребачког бискупа. Мартина. Ђогдана (1647) Р. је био кандидат за ту столицу, али су интриге осујетиле његов кзбор. 1648 налазио се Р. на великом синоду у Трнави као делегат загребачког каптола, а 1649, са Иваном Закмардијем, протонотаром, као делегат хрватског сабора на пожунском сабору. У исто време учествовао је Р. у бојевима против Турака,

= 679. —