Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

код Петриње, Костајнице и на Уни, под баном Николом Зринеским.

За све ово време радио је Р. дело, које је 1652 у Бечу доштампао, а које му је прибавило много непријатеља, а због њих и свакојаких невоља. Дело Р. зове се: Memoria regđum et banorum Dalmaltae, Croatiae et Slavoniae, inchoata ab origine sua et usque ad praesentem annum MDCLII deducta (Утеппае 1652; П издање у Бечу 1772). На крају дела штампана су и два знаменита говора Р. један одржан у Бечу, 1641, у част Ладислава угарског краља, а други у Загребу, 26/8 1642. на црквеном синоду. Дело Р. посвећено је краљу Фердинанду ТУ, браћи грофовима Николи и Петру Зринском.

Са тим Р. делом јавља се у хрватској историографији прво штампано дело хрватске историје. Дело је изазвало велико оторчење код немачких протестаната (ратисбонских и франкфуртских), те су та у зкак осуде јавно на ломачи спалили. Немци су били љути, што је Р. обарао увреде Холандеза Петра Опмера (који је силно трдио Јужне Словене), а, и стота, што кроз дело провејава антипротестантски дух. Противници Р. у домовини (и католички попови), придружили су се, из мржње на Р., немачким протестантима. Против тог дела написао је неки редовник. Св. Павла: Стиепоп ореге Сеогри Rattkay Memoria Regum et Banorum Regni DalmatHae, Croalae et Slavoniae ab uno гел соја денунцирајући та на најодвратнији качин. Мржња. противника, Р. била, је велика, и довела до успеха (нарочито њетовог главнот такмаца бискупа Петретића) и 1664 изречена је осуда, по којој је Р. изгубио све части звања и црквене приходе. Касније се каптол смиловао, и дао му је у Загребу жупу Св. Ивана.

Дело Р., написано побудом бана, И. Драшковића, дели се у 5 књига, а почиње са потопом. И ако то дело за старија времена, нема никакве критичне вредности, оно је ипак за време, у коме је Р. живео, и близу њега, од вредности. У делу има патриотског осећања, и са те стране оно је редак пример из тих раних времена. Најбоље су 5 и 6 књига, кад Р. говори о ономе, што је сам доживео или од о0чевидаца/ чуо. Ова поглавља, моћи ће историк критичким методом издашно ушпотребљавати. Литература: И. Кукуљевић, Књижевници у Хрватах из прве половине 17 виека с ове стране (Велебита, (1869, 176 до 187): Е. Лашовски, ПЏородица. Раткаја.

(Хрватска. Просвјета, 1896); Ф. Шишић, Епећиз оп, 44—56. В. Новак. РАТКОВИЋ ИВАН ТРНОВАЦ, подма

шал (7/8 1848, Трновац — 929/1 1923, Беч).

Свршио је кадетску школу у Трету и сту-

пио је 1863 као кадет у 1 граничарску

личку пуковнију. 1866 постао је поручник, : 1 по

- —~ РАТКОВИЋ

те је учествовао у рату против Талијана и 1869 у Боци Которској и у Херцеговини. 18575 је постао натпоручник. 1878 учествовао је у окупацији Босне и Херцеговине, те се истакао у бојевима Косна, Маглај, Жепче, Високо и код заувгећа Сарајева, на Ромањој Планини и Гласинцу. 1881 постао је капетан, 1883 је премештен 19 пешачкој пуковнији, 1883/85 био је запослен у. техничком комитету у Бечу, 1893 постао је мајор, 1894 добио је племство, 1897 постао је потпуковник, 1900 пуковник, 1901 заповедник 927 хрвалеско-славонске – домобранске шуковније у Сиску, 1904 заповедник 83 домобранске бригаде у Загребу, 1906 тенералмајор, 1909 подмаршал и пенсионисан. је. B. JL.

РАТКОВИЋ ЈОСИП (1860, Загреб — 1925, Затреб). По занимању је био резбаг. За време бана Куен-Хедерварија. био је председник грађанског одбора. Члан је био равна тељства, Шрве Хрватске Штедионице, оснивач и председник заслужне институције Загребачки Збор, чијом је заслугом приређено више велесајмова у Загребу. Основао је прву Обртну Удругу за Штедњу и Предујам, којој је био председник. Основао је Друштво за Обрт и Индустрију као и друта културна друштва. Деловао је као градски заступник и стекао је заслуге нарочито за време рата као члан апровизационог одбора. СЛ

РАТКОВИЋ МИЛУТИН, игуман и црквени писац (1817, Рума — 15/1 1887, манастир Крушедол). Основну школу сврштио је ту Руми, гимназију и богословију у Карловцима. Затим је био свештеник код аустриске војске у Италији. Вративши се из Италије постао је прво парох у Митровици, а потом у Руми. 1868 примио је монаштво и постављен је за професора богословије у Плашком. 1870 дошао је у манастир Врдник (Раваницу) и постао је итуман. Био је одличан проповедник. IIHсао је по многим прквеним часописима, 8, карочито у Беседи и Гласу Истине. Највише се бавио црквеном хронологијом.

та

РАТНОВИЋ СТЈЕПАН, професор Више ПЏедатошке Школе (10/10. 1878, Глина). Овушио је грађанску (трговачку) школу у Сарајеву (1891), учитељску школу у (Сарајеву (1895), и положио је учитељски испит за осчовне школе (1897). 1897—1901 учио је педатотију у Ђечу, а. упоредо и фидхософеки факултет, као ванредан слуша лац. Испит за, учитеља грађанских шпола. положио је у Бечу 1901. Накнадно је положио испит зрелости у реалци у Бањој Луци (1908), и завршио је студије на филовофеком факултету у Бечу и Загребу (1904—1906). ПШрофесореки испит положио је у Грацу 1908. Био је учитељ основне школе у Ливну. затим у (Сарајеву и у Бањој Луци (1895—1905), учитељ трговачке школе у Ливну (до 1906), намесни

ај 43