Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
РАТНА КРОНИКА
учитељ у великој тимназији у Задру (1906/07), професор учитељске школе у Арбанасима крај Задра. (1907—1913) и референт код земаљског школског већа у Задру (1913—1919). После Оветског Para био је 1919 на раду у Министарству Шросвете (у Београду, затим равнатељ (учитељских школа код покрајинске управе за Хрватску и Олавонију (до: 1991), и земаљски школски надзорник за учитељске школе у Хрватској и Олавонији (до 1924). Те је године постао редован професор Више Пелатошње Школе у Загребу. — Књижевни му је рад: Олијепи и њихово одгајање (1917), Савремено старање за дјецу и младеж. (1920), Читанка за. одрасле неписмене (с Др. Босанцем, 1925). 1920—1926 уредник је Напретка. Остали књижевни рад Р. растурен је по нашим и страним часописима. И. Шевић.
РАТНА НРОНИКА, часопис о догађајима, балканског рата. Излазио је у Беотраду 1912—1913 два пута недељно, под уредништвом OB. Гребенца. У ИЛ
РАТНИ ИНВАЛИД, тласник Удружења Ратних Инвалида Краљевине ОХО. Излази у Београду од 1919. 57. JJ.
РАТНИК, лист за војне науке, новости и књижевност. Излази у Београду од 1879 до 1914, и од 1919, једанпут месечно. Као стручан војни лист и ортан Главног Ђенералштаба, Р. је објавио велики број чланака и трађе, нарочито за историју натше војске. Уредник је Ђенерал . БеJrHh. У JI.
РАТНИЧКИ ГЛАСНИН, орган удружења. резервних официра и ратника. Излазио је у Београду 1922—1996. УШИ
РАТОВИ СРБИЈЕ. Рат са Турском 1876. Тешко стање српског народа под Турцима изазвало је у другој половини 19 века честе устанке у појединим покрајинама. Поводом устанка у Херцеговини 1875 владе Орбије и Црне Горе поднеле су Турској (маја 1876) предлог, да. се Босна и Херцеговина уступе у администрацију Србији и Црној Гори. Порта. је одбила тај предлог и предложене од сила реформе, а са Србијом и Црном Гором није хтела ни да улази у преговоре о том питању, и у том одбијању лежи прави повод рату 1876. Под притиском јавног мњења Орбија и Црна. Гора огласиле су Турској рат 18/6 1876.
Војна снага Орбије била је формирана, у шест дивизија (Дунавска, Шумадиска, Јужно-Моравска, Дринска, Тимочка и Западно - Моравска), свака од по 3 пешадиске бритаде | и П класе, 1 коњичког пука, 1 артилериског пука од 3 батерије по 8 оруђа, 1 пионирског батаљона, 1 бол ничарске чете, 4 лаке батерије и коморе, на целу војску 1 брдски артилериски пук од 5 батерија и 1 традски артилериски батаљон од 3 батерије, укупно 158 пе-
— 674 —
шадиских батаљона, (Т и Џ класе), 18 батерија (108 оруђа) пољских, 5 батерија. (90 оруђа) брдских, 3 батерије градске, 18 лаких бритадних батерија, (72 оруђа) и један артилериски депо, 6 пукова, (18 ескадрона) коњице, 6 батаљона пионира и 6 чета болничара. Овега, 93.000 бораца.
(Сем ове народне војске било је још око 5.000 добровољаца. Батаљони JI класе (18) остављени су у позадини на разним службама. Турска је извела против Србије снагу, формирану у шест дивизија од по 2 пешадиске бригаде, 3—6 батерија и 6 до 17 ескадрона, укушно 137 пешадиских батаљона, 199 топа, 62 ескадрона коњице и 12 чета пионира. Овега 126.000 бораца. Комора, је била од хришћана кулучара. Сем ове снаге било је башибозука (нередовних трупа) око 20.000. Орпска. војска. са. врло малим изузетком била је система чисто народне војске (милиције), а. турска. система сталне војске.
Материјална спрема српске војске (оружје, одело, обућа) била је рђава, турске војске добра. Знанствена. и морална. спрема обеју приближно на истој висини.
Једна Ђенералштабна комисија пред сам рат дефинитивно је утврдила овакав ратни план: главном снагом, концентрисаном код Алексинца, предузети офансиву ка Нишу, а споредном снагом, концентрисаном код Зајечара, на правцу Јавор— Сјеница и Рашка—Нови Пазар, држати се дефансивно, предузимајући дДиверсије ка Видину, Сјеници и Новом Џагару само у политичком циљу; споредном сенатом, конценприсаном на Дрини, држати се дефансивно, а само добровољдима, и усташким четама прелазити у офансиву.
Турски ратни план био је, да главном снагом, концентрисаном код Ниша, шреby у офансиву ка Алексинцу и преко Делиграда ка Параћину. На осталим делевима држати се дефансивно.
Мобилизација српске војске састојала. се просто у скупљању обвезника и старешина на збориштима, одакле се одмах ишло на концентрациску просторију, пешке, најкраћим и најзгоднијим путевима. Отуда су мобилизација и концентрација спојене, а од наређене мобилизације (6/6) до завршетка концентрације (18/6) протекло је 12 дана.
Распоред снага. на. концентрациској шпросторији био је 18/6 овакав: Моравска. (главна) војска у две групе: Јужно-Моравска дивизија (18.000) код Алексинца и Шумадиска дивизија без бригада II класе (12.000) на Делиграду: Источна (споредна) војска, такође у две групе: код Зајечара Крајинска бритада 1 и П класе, Браничевска 1, Црноречка. и Књажевачка П (укупно 15.000) и код Књажевца Књажевачка. и Црноречка, Т (18.000); Западна (споредна) војска у две трупе: Дринска дивизија (18.000) код Љешнице и Ваљевска, Руд-
,