Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

ничка и Ужичка бригада 1 класе (12.000) код Кушића: Крушевачки одред (ЗападноМоравска. дивизија. 12.000) код Крушевца. Општу резерву требало је да образују бригаде П класе Дунавске и Шумадиске дивизије у Јагодини, Параћину и 'Ћуприји, али оне нису извршиле концентрацију.

Турска војска је мобилисана и концентрисана приближно у исто време, и то: тлавна сната, под маршалом НЕјуб-пашом, 35.000 бораца (којима се доцније имало да прикључи 25.000 појачања из Бугарске и 'Тражије) код Ниша. Под Сулејманпашом 95.000 у Босни, под Муктар-пашом 15.000 код Ојенице и Нове Вароши, под Мехмед-Али-палом 18.000 код Новог Пазара и под Осман-палшом 15.000 код Видина.

Ратиште је било тотово цела IIDOCTOрија ондашње Србије (сем централног и северног дела), без икаквих инжињерских припрема у већем стилу. Тек пред рат наређено је било утврђивање пољском фортификацијом на појединим правцима,

Са турске стране био је на самој граници Ниш утврђен центар, чији је задатак као граничне тврђаве био, да спречи изненадни упад српске војске и да тпослужи као ослонац турској војсци за њено продирање у Орбију. Сем тога, Ниш је био и центар добрих друмова на све стране. Осим Ниша и Пирот и Бела Паданка били су утврђени са истакнутим утврђењем на Бабиној Глави.

Према ратном плану српска Моравска (главна) војска имала је да наступа ка Нишу, и главни командант (ђенерал Черњајев) издао је писмену диспозицију, по којој је: деснокрилна колона (потпуковњвик Бучевић) имала да заузме Шрокупље, да очисти долину Топлице и веже се са буповачком колоном; централна колона (пуковник М. Јовановић), да освоји Мрамор и пресече комуникацију НишЛесковац, а левокрилна колона (пуковник Љ. Узунмирковић) да демонстрира према Нишу и да олакша централној колони.

Књажевачка војска (пуковник ХорваTCBHh), доставила је међутим извештај, да се од ухода сазнало, да 5.000 турске војске наступа од Софије преко Широта. за Ниш, и да ће 19/6 бити у Широту на коћишту. Због тога је главни командант променио операциски план, и решио се да прво пресече пут овом појачању, за узећем Бабине Главе. Услед тога променио је и диспозицију, и наредио је, да левокрилна колона са две бригаде остане на, месту, дао је централној и деснокрилкој колони слободу да предузму операцију према Мрамору и Прокупљу, а он је са 3 бригаде из левокрилне колоне отишао Ka Бабиној Глави са диљем, да заједно са Књажевачком војском освоји тај врло јак, важан и утврђени положај.

Борба. око Бабине Главе водила се два, дана, и 20/6 увече Срби су, после два одбијена јуриша, заувели утврђење и грас-

РАТОВИ“ ОРБИЈЕ

поредили се испред њега на Бабиној Глави, а Турци су напустили положај и одступили делом ка Пироту, а делом ка Белој (Ак)-Шаланци. Гоњење је вршено само ватром.

Главни командант је 91/6 у подне издао зашовест, да одред од 9 батаљона, пола батерије и пола ескадрона, крене у 2 часа и поседне Белу Паланку; исти такав одред да одмаршује ка Осмакову, ради осматрања, а трећи одред, од 3 бата љона, да заузме још незаузете граничне карауле и осигура десни бок код Јаловик-Извора. Ови су се они кренули, али се први (Ђенерал Отратимировић) вратио на Baбину Главу, јер му је било доцкан, док су друга оба извршила, свој задатак. 29/6 понован покушај заузећа Беле Паланке такође је пропао, а 23/6 је дат одмор. За то време Турци су појачаљи своје трупе у Белој Паланци до једне дивизије. Тада је наређено, да бригада Хорватовића изврши тај задатак, и ова се кренула. 94/6, али јој је наређено да се врати. 25—28/6 није ништа овде рађено и ђенерал Черњајев, који је за то време отишао у Алекеинац (у Врховну Команду) и вратио се, издао је наређење, да се 929/6 предузме операција у 3 колоне: Хорватовић да заузме Белу Паланку, Узунмирковић да демонстрира ка Пироту, а капетан Qpehковић да освоји Ов. Николу. И овога је пута покушај да се заузме Бела Паланка. пропао, и истога дана увече колона Хорватовића и Узунмирковића повукле су се на Бабину Главу. Ђенерал Черњајев је тада отишао са 10 батаљона. ка Зајечару, а команду над Књажевачком | војском (14 батаљона) на Бабиној Глави оставио је Узунмирковићу.

Како је дивизија Сулејман-пашина била тада завршила своју концентрацију, пребаци он 30/6 одред од 3 табора и 1 батерије на десну обалу Нишаве, и са њиме поседне положај Високи Дел код Моглишта. Ови покушаји Срба да овај одред баце преко Нишаве остали су безуспешни и Сулејман-паша је 3/7 наредио офансиву против Бабине Главе трима колонама, једном на фронт, а двема у оба бека и позадину. Турске су колоне 'успеле у току дана да на сва три правца напредују, и заноћиле су централном у подножју Бабине Главе, левом бочном у селу Горњи Рињ, а десном су наступали друMOM Пирот Шандирало. Шри оваквој ситуацији пуковник Узунмирковић се Deшио да напусти Бабину Главу и да концентрише све своје снале на Шандиралу, куда је наређено и капетану Срећковићу да дође са Св. Николе. Ноћу 3—4/7 извршено је одступање без узгнемиравања од

Турака, који, заузевши 4/7 Бабину Главу,

нису ништа предузимали до 7/7. Овога. дала, Сулејман-паша, је предузео напад на, Џандирало трима колонама левом (Хафис-паша, 6 батаљона, 9 батерије) од села,

075 —— +