Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАТОВИ СРБИЈЕ

Горњи Рињ ка Гулијану, централном (Оу-

лдејман-пашша, 19 батаљона, 3 батерије, пук ксњице) друмом Бабина Глава—ПЏандирало, а десном (8 батаљона) друмом ПиротЈаловик— Извор—Шандирало. Напад није услео, па је обновљен 8/7, али опет није успео, а Турци су се повукли на Бабину Главу. После овога они нису предузимали поново напад, али је-пуковник Узунмирковић 14/7 одазват са 2 бригаде на Делитрад, а пуковник Хорватовић са осталим снагама одступио је 18/7 на Тресибабу. :

Колона Узунмирковића (ослабљена. одхаском Черњајева) кренула је, са задатком, да наступа преко Грамаде, али да се не упушта у одсудан бој, већ само да олакша. наступање централне колоне, 20/6 у наступање, заузела Грамаду и спустила се до Кнез-Села, одакле је протерала. турску посаду. Но немајући везу са колоном (бригадом) Паје Ђорђевића, вратила се на Грамаду и ову посела. Колона. Шаје Ђорђевића (Катунска), послата Ma. одржава, везу између централне и левокрилне колоне, изашла је претходницом до 'Топлице, и ту се задржала. Узунмирковић је остао на Грамади, рушећи турске граничне карауле, све до 927/6, када. је био позван на Бабину Главу, а команду на Грамади предао је потпуковнику Лазару Јовановићу. Ова је колона (8 батаљона, % батерије и % ескадрона) остала пасивна no 177.

Тога, дана пошао је Ејуб-палпа из Ниша са, својим корпусом (2 дивизије, 1 бригада и 800 Черкеза), двема колонама: главном на Бајтарицу, а помоћном на Грамаду, око подне је напао колону Јовановића, и заузео Бајтарицу, због тога је цела колона одступила на Дервен (Оврљит). Бјубпаша није узнемиравао ово одступање, већ је 18/7 продужио наступање са. Прамаде ка Дервену. И ако ојачана. са 9. батаљона и 4 топа из колоне Хорватовића, ова се колона 18/7 повукла такође на Тресибабу, на коју се већ био повукао пуковник Хорватовић са својом колоном. Ејуб-паша развио је своје наступање, извршио је напад на колону на 'Тресибаби, и, 19/7 после кратког али тешког боја, одбацио је целу посаду. Турци су заузели Тресибабу, али нису гонили Хорватовићев одред, који се повукао у реду ка Књажевцу. Ту је ојачан Браничевском бритадом, а у току боја и Крагујевачком (свега је било 18 батаљона, 5% батерија, 1 ескадрон, 1 пионирска. и 1 добровољачка чета), и посео је положај Јевик—ГлавицаЛастовачко Поље.

Турци су ка Тресибаби привукли са Бабине Главе и дивизију (Оулејман-џаше (евега. је било 3% дивизије), и остали су без дејства до 21/7. У подне 921/7 Бјубпаша. је предузео напад. После тродневног тешког отпора, Хорватовићев је одред ноћу 93/24 напустио положаје, и повукао се двема колонама: левом ка Соко-Бањи,

— 6 — ~

а десном ка Влашком Пољу; оне су заноћиле 947: десна колона на положају кота 755— Огњештник, а лева на Влашкопољском Врху. Турци их нису гонили, већ су, заузевши Књажевац, почели да пале и пљачкају околину.

25/7 продужено је одступање десном колоном ка Соко-Бањи, где је примио команду над свима снагама пуковник Узунмерковић. Он је распоредио своје трупе на положају (главном) Поповац—Превалеп (8 батаљона, 6 топова), са истакнутим одрепима код Огњештника. (4 батаљона, 4 топа), на Голашту (2 батаљона, 4 TOпа), на Дрену (1 чета) и код Читлука (i батаљон, 9 топа), и предузео је утврђивање. Лева колона оставила је заштитницу на положају (Влашкопољском Врху). а тлавном је снатом одступила ка Јуксву и ушла је у састав Зајечарске групе.

Према ратном плану задатак је целе Источне (Тимочке) војске био, да се. држи дефансиве, и за извршење тога, наређено је било Зајечарској групи (пуковник ЈЛешјанин), да бар 20/6, кад је већ Књажевачка група била ангажована у борби, пређе из Зајечара у настушање, и да. заузме преко границе згодан положај пред Кулом или и саму Кулу, и тиме огарантује цео крај од упада Турака. Међутим Зајечарека група није још била потпуно концентрисана, те је одложила напад за 21/6. Али је Осман-паша 19/6 одаслао из Видина одред од 6.000 бораца у утврђени положај код Куле, и 20/6 2 табора овог одреда. напала. су гранични одсек код Великог Извора и били су одбачени послатим појачањем из Зајечара. Ноћу 20 до: 21/6, кад је тлавна снага Осман-пашина дошла у Кулу, она је, са 10 табора и 6—8 пољских топова, успела да заузме, после кратког боја, положај над Великим Изво-

ром, и одржала. се Ha положају поред свих

· контранашада. 4 батаљона. Зајечарске гру-

пе. На том положају Турци су се одмах и утврдили и стално ојачавали, довлачећи појачања из Видина. Тако ојачани, Турци су предузимали нападе са циљем прелаза преко Тимока (код Вражотрнаца), али су били одбијени. Зајечарска. је група покушавала да протера Турке (24/6), али није успела. Такво стање непрестаних. чарки трајало је до 30/6, када је Зајечарска група, ојачана Београдском бригадом Т класе, предузела напад на Турке на положају код Великог Извора, али без успеха.

Због тога је Врховна Команда 28/6 peшила, да на том војишту концентрише знатнију снагу и да одбаци Турке од Зајечара, па је наредила концентрацију сната за ту операцију. Ово је изведено до 5/7 на тај начин, што је Зајечарска група, део снаге, које је довео ђенерал Черњајев од Беле Паланке и пуковник Ђучевић са Делиграда и Алексинца, стављена под команду ђенерала Черњајева у овом распореду: на Затвореничкој Поља—