Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

ни 12% батаљона и 18 топова, код Грљана 11% батаљона и 12 топова, код 9ајечара 17 батаљона и 22 топа и на Кадиботазу 6% батаљона и 6 топова (свега око 15.000 људи).

Осман-паша. је у ово време концентрисао, на добро утврђеном положају од Вилопат-Потока, преко Великог Извора до 9За– бела и Косе Кривуље, око 15.000 људи.

Ђенерал Черњајев је решио, да 6/7 свом спатом нападне Турке на положају, и издао заповест за напад у две колоне: с фронта демонстративно, а десном колоном обилазеће крило и бок Турака у позадину, старајући се да им одсече одступницу ка Кули. Резерве није оставио.

Покрет је почет у зору и десна колона успела је већ 'у 6 часова да обиђе леви бок турских трупа, али је тада добила наређење, да промени правац дејетва и да изврши само обухват крила, што је и урадила :и, 'у вези са левом колоном, која, је успела да потисне предње турске делове, доспела је до винограда код села Великог Извора, и избила на Рунтаву Мотилу. Тада су из Зајечарских положаја, прешла 4 батаљона. у напад преко главног моста, у правцу Великог Извора, али су их Турци дочекали снажном ватром, и пребацили на леву обалу Тимока. Турци су после снажне ватре против левог српског крила извршили напад и успели су да та потисну. Охрабрени овим, Турци су прешли у напад и на центар и десно крило, и успели су после дуже борбе да кринуде Србе на повлачење до на леву обалу Тимока. 'Трупе десног крила, заноћиле су код Вратарнице, а левог код Грљана. Турци нису гонили.

Демонстрација на осталом делу фронта делимично је имала успеха (код села Раковице), али због изгубљене битке и те 7 трупе повучене на своје полазне полежаје. После ове битке“ расформирана је команда. 'Тимочко - Моравске војске, и пуковник Лешјанин, који је остао командант Тимочке војске, добио је наређење за одбрану источне границе.

Посевши целу источну границу, 'Тимочка, је војска одбијала, покушаје Османпеошине да је потисне и изврши прелаз преко Тимока (нарочито је јача борба била. 24/7 om Вражогрнца), али после пада Књажевца, десни бок и позадина Тимочке војске били су јако угрожени трушама Кјуб-паше од Књажевца. (Стога, је Врховна Команда наредила, да се глави део Тимочке војске повуче на Бољевац—Луково, а штаб са мањим делом у Ђрестовачку Бању. Шрема тој заповести, кренула је 25/7 из Зајечара колона од 22 батаљона и 39 топова и стигла. је у Бељевац 26/7. где је остављена претходница од 3 батаљона и 4 топа, а остало је 27/7 одведено на положај код Лукова, који је већ раније био на брзу руку утврђен и везан путем са Делиградом. Пу-

РАТОВИ ОРЂИЈЕ

ковник Лешјанин са 8 батаљона и 11 т0сва повукао се из Зајечара ноћу 25—26/7 на Брестовачку Бању :и делом на Кривељ. Крајинска. војска (потпуковник ЗдравкоЂић) такође се повукла са Лимока, задржавши Неготин у својим рукама.

На тај начин крајем јула (27/7), када је пуковник Хорватовић са Књажевачком групом одазват на Делиград, а команду над трупама у Бањи примио Узунмирковић, Источна је војска била у овом распореду: у Клисури одред (мајора Аксентија Јаковљевића) од 4 батаљона и 4 топа; у Зориновцу одред (поручника Томе Поповића) 2 батаљона и 4 топа; на Читлуку 1 батаљон и 2 топа; код Басиља 1 чета, све остало код Бање. На положају ЈЛуково—Калафат, главнина Зајечарске трупе (пуковник Лавар Јовановић) са истакнутим делом код Бољевца; остатак Зајечарске групе (пуковник Лешјанин) на положају Подторед—Брестовад— Оштрељ; Крајинска војска (потпуковник Здравковић) делом шред Неготином, делом код Беле Реке.

Како се очекивало, да ће Турци продужити офансиву од Зајечара правцем 3, дслину Мораве, обраћена је главна пажња на положај Бања— Луково, и послата су са, Делиграда, појачања, а и сам ђенерал Черњајев је дошао овамо.

За време, док су на источном војишту извођене ове операције, на јужно-моравском војишту, а према ратном шлану и наређењу ђенерала Черњајева, десило се ово: тлавна колона (пуковник Милутин Јовановић), имајући слободу акције, претла, је 20/6 у зору границу код Суповца, и наступала је двема колонама, левом (42 ескадрона, 7 батаљона и 5 батерија) друмом Тешица—Суповац—Мрамор—Ниш, а десном (2% ескадрона, 8 батаљона.ји 3 ба– терије) путем Тешица — Суповац — Сечаница— Тумба. Турци су међутим послали из Мрамореког мостобрана, колону од 3 табора и 92 батерије у сусрет десној колони ка Сечаници. Ова колона напала је српску главну колону, али је одбивена, и заузела. је положај Висока— Тумба, на коме је ојачана са још 3 табора» из Ниша. Главна српска колона извршила, је напад на положај, али је била одбивена, и повукла се на полазни положај, између Суовца и Тешице. Турци је нису тонили.

На, овом положају тлавна, је колона, ојачана, те је имала 19 батаљона 1 класе и 4 пољске батерије. Она је остала, до 96/6 без дејства. *

Десна, колона (пуковник Бучевић) имала је по плану да дејствује на правцу Вукања— Прокупље и да садејствује главној колони. Она је кренула од Вукање 20/6 у зору путем Расуља—Гребац—Шрокушље, имала је малу чарку код Гребца, и стигла је пред турски положај. (кота, 370—Ковиљача), пред Шрокупљем, без додира са Турцима. Извршила је напад у једној колони, и после упорне борбе са

= бит —