Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАТОВИ ОРБИЈЕ

променљивом срећом, принуђена. је да се

повуче на полазне положаје код Вукање,

са истакнутим деловима на граници.

Колона на Јанковој Клисури (канетан Ђинички), и ако је по плану имала. да, се држи дефансиве, предузела, је -20/6 офансиву са циљем, да протера Турке ка Куршумлији. Протеравши предње делове, она је напала главњу турску снацу на. положају код Чучала, и успела. је, после ушпорне борбе, да заузме положај и да протера. Турке ка Блацу. Како је река. Блаташница. била разливена, није могла вршити г0њење, већ се утврдила за одбрану на положају кота 500—кота, 417, и одбила. је контранапад Турака. На овом положају остала. је до 926/6.

На тај начин, све колоне на правцу Алексинац— Ниш, остале су на својим полазним положајима и имале су само незнатне чарке добровољаца са Арнаутима, Черкезима и башибозуцима, до 26/6, када је српска Врховна Команда. наредила. наman на Ниш. Али због догађаја, на источном војишту овај напад није извршен, већ је у ратном савету у Алексинцу 27/6 решено, да се на јужно-моравском војишту војска држи у дефансиви, а на источном да предузме офансиву.

Према. оваквој одлуци, трупе на Јужноморавском војишту остале су на својим положајима и имале су само незнатне чарке. 16/7, збот догађаја, на Тимоку, држат је у Делиграду поново ратни савет, на коме је решено, да Тимочка војска. (пуковник Лешјанин) брани Тимок, а ако буде принуђена на одступање, да се повуче и да брани планински ланац, који раздваја тимочки од моравског басена, Моравска. војска. (пуковник Коста. Протић), ојачана са деловима са Дрине и Јавора, да брани траницу од Грамаде до Јанкове Клисуре, а са главнином да се концентрише на утврђењима Алексинац—Делиград, и ту да даде стпор Турцима, ако крену из Ниша. Главну команду над обема војскама да прими ђенерал Черњајев.

Турци су за ово време на јужно-моравском војишту извршили само једно јаче рекогносцирање од Ниша до села Дражевца. На Источном војишту Турци су остали у одбрани, предузели су утврђивање положаја на десној обали Тимока и привукли су из Видина дивизију Фазлипаше. Тако је Осман-паша. сада имао две дивизије. Отада је настало затишје после одступања. српских трупа ка Лукову, и трајало је на целом ратишту све до 1/8. За. време mora, затишја ђенерал Черњајев је наредио промену дотадање формације, која је и изведена до 1/8: 1 корпус (пуковник Јован Ђорђевић) образовале су све трупе на Делиграду; П корпус (пуковник Коста, Шротић) све трупе од Јанкове Клисуре до Грамаде, са резервом код Алексинца; Ш корпус (потпуковник Ја зар Јовановић) све трупе на положају код Лукова, а ТУ корпус (пуковник Хорвато-

вић) све трупе код Соко-Бање. Формација дивизија изгубила се, 2 састав корпуса није био подједнак: 1 корпус је имао; 1 ескадрон, 5 пољских батерија, и 27% батаљона 1 и П класе (20.918 бораца); П корпус 4 ескадроне, пољска и градска, артилерија и 30 батаљона 1 и П класе; Ш корпус 1 ескадрон, 5 батерија. и 22 батаљона (18.130 војника), и 1У коршцус 4 ескадрона, 5 батерија, инжињерска. чета, и 20 батаљона 1 и П класе. За ово време довршено је утврђивање Делиграда, Алекеинца, Соко-Бање и Калафата.

Главни командант турске војске, маршал Керим-паша, када је завршио операције на боковима главне снаге у долини Јужне Мораве и заузећем. Јавора, Књажевца и Зајечара осигурао операцију у Јужном Поморављу, предузео је груписање снага код Ниша, решивши се, да од Ниша предузме офансиву десном обалом Јужне Мораве ка Алексинцу, а на свима осталим војиштима да се држи у дефансиви. У том циљу наредио је, да Дивизија Фазли-паше из Зајечара дође преко Књажевца на Св. Аранђел, где је стигла на конак 5/8, а одмах сутрадан кренула је двема колонама: десном, од једне бритаде, као оситурање деснот бока целе Агрмије, путем Гојмановац— Преконога и левом, главном, као крајњом колоном за. напад на Алексинац, путем ГојмановацДобрујевац. Корпусу НЕјуб-пашином наређено је, да напусти Књажевац, и да дође код Ниша, а дивизији Али-Саиб-паше, да из Прокупља. дође код Ниша. Док је Фазлипаша маршовао ка левом крилу српских положаја, наређено је Али-Оаиб-паши, да од Мрамора крене левом обалом Јужне Мораве и протера српске трупе са обе обале Мораве ка Алексинцу.

Чим је напуштен Књажевац, ГУ корпус (пуковник Хорватовић) је добио наређење, да 9/8 предузме диверсију преко Књажевца и Тресибабе. Извршивши ово наређење, пуковник Хорватовић је 10/8 тлавнином 'ушао у Књажевац, а претходницом на Тресибабу. Сутрадан, · наступајући за Турцима, заузео је он и распоредио се на Грамади, у Књажевцу и Језеру, а главном снагом на 'Тресибаби. Осман-паша није га ометао; он се код Зајечара држао дефансиве све време, до краја рата.

Али-Саиб-паша кренуо је 7/8 са Мрамора, и напао је српски одред на истакнутом положају код ОСуповца, који се после кратке борбе повукао на Тешицу, тде је био такође истакнути одред мајора Оветозара Хаџића. Ова два одреда, ојачана још једним батаљоном, успела су, да задрже Али-Оанбову дивизију до мрака, и остали су на преноћишту на левој обали Турије, а Али-Оаибова дивизија на десној. За ово време привучен је већи део Т корпуса са Делиграда у Алексинац, и наређено је, да у Алексинац што пре дође једна бригада (Пожаревачка 1) од Лукова.

==! 678: