Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

колона, прешав у напад, почела да уснева ка левом турском крилу, да протера турску бригаду и да заузме положај Радевци—Голо Брдо. Појачања из резерве зауставила су даље напредовање. Ноћ је прекинула борбу, без осетних резултата с обе стране. :

После ових борби настало је затишје до 4/9. За то су се време водиле само чарке између предстража, а затим је закључено званично примирје до 15/9. За то су се време обе стране спремале за даље операције, продужавајући и даље чарке. За време примирја Турци су покушали двапут (8 и 11/9) да ноћу пређу Мораву код Бобовишта, али су били одбивени, а Срби су покушали да торпедама поруше мостове; нису успели у томе код Трњана, а успели су код Тешице. Ђенерал Черњајев, нашавши да су Срби у бољем положају (јер је од Турака. предложено ново примирје од 7 дана одбивено), решио је, да 16/9 изврши напад на турске трупе, и издао је заповест за на-

пад на фронт и лево турско крило. Напад

је почет ујутру, и целога је дана вођен са великом жестином. Срби су успели да потисну Турке до тлавних положаја, али даље нису могли, јер је Хорватовићева. к0„тона, (тлавна) око 1 час по подне контранападом била принуђена да се врати на полазне положаје. После Topa, дивизије Сулејман-паше и Хафис-паше предузеле су напад на Кревет, али су и оне одбивене. Ноћ је прекинула борбу на целоме фронту, а идућег дана ни једна страна кије предузимала напад. 18/9 изјутра ТурTH су почели напад са фронта ТрњанеГорњи _Адровац против српског десног крила. После огорчене борбе целога дана они су одбивени. На десној обали Мораве одред поттуковника. Поповића, прешао је у нашад према Тешици, али и овај напад, и ако је имао успеха, није дао резултате, јер се одред, због лажних гласова, повукао ка Алексинцу. 19/9 прошао је на миру, а ноћу 19/20 септембра Хорватовић је покушао ноћни напад у правцу Гредетина, али без икаквог успеха. Тако. је завршена, битка Ha Кревету. Она је остала нерешена.

После ове битке поново је пастало прећутно примирје, које је, са малим прекидима, трајало до 7/10. За то време гарантне силе радиле су на, томе, да се закључи примирје од 4—6 недеља. Срби су имали извештаје, да. ће Порта гледати, да добије какав одлучан. успех у долини Мораве. И гаиста, за време овог прећутног примирја, Порта је слала Керим-паши појачања у трупама, муницији и повициској артилерији. Међутим Срби нису имали извора га попуну ни људством ни муницијом, које је нарочито недостајало (било је па. пушку по 100 метака, а на топ по 40), а фабрика у Крагујевцу није имала сировина за израду. Стога је предузето, да се уреди довоз муниције, те је и мунициска

РАТОВИ СРБИЈЕ

келона била правилно подељена и размештена. Од трупа Орби су појачани само са, 'нешто' добровољаца, (800 пешака. и пук коњице), док су батаљони били веома ослабљени, тако да је цела војска имала, свега око 70.000 бораца, од којих је на споредним војиштима остављено 30.000.

У току примирја бивале су доста честе чарке на предстражама, (25/10 са турске, 6/10 са српске стране) без икаквог резултата. Исто тако наређено је Ш корпусу, ојачаном добровољачким одредом и коњичким пуком, да нашадне (Осман-пашу код Зајечара и да га протера. Ова је деменстрација и извршена 26/9, али после напорног марша, од два дана и борбе пред Зајечаром, напад је одбивен.

На главном, Јужно-моравском, војишту крајем примирја биле су српске трупе (око 40.000) на својим ранијим положајима, од Вукање до Ов. Стевана, а Турци (69 табора) груписани од Нозрине преко Орезовца, до Ветрена, и то: дивизије Фазли-палшина, од Мреоља. до Горњег Адровца, Сулејманпашина од Трњана до Ореговца; Хадинпашина од Срезовца до Језерског Џотока. и од Корманскогт Потока до Мале ПЏешчакице: Јаја-палшина, са бригадом из ДИВИзије Али-Саиб-пашине, од Чуке до Ђулине Чуке и од коте 288 до Крушја; А дилпашина од Церова до Кириђиског Лаза. и друта бригада Али-Саибове дивизије у резерви на Ветрену—Бели Шанац.

710 Јајаншашина, ојачана. дивизија. предузела је напад на лево Хорватовићево. крило, и успела је, да га потисне и заугме Велику Џешчаницу и Локвину. Одмах за њом прешла је у напад и Адил падина дивизија против Хорватовићевог центра, али је напад задржан. Око 10 часова напад је предузет са целог турског фронта, ши после кратког али жестоког боја, српски је центар принуђен на повлачење. преко Радевца ка Гревци. Онда је одмах одступило и лево српско крило на, Шландиште. Турци су заузели положаје Голо Брдо— Старо Лозје и линију Остраше — Џачаревско Језеро— Рујник. m нису гонили, већ су ту заноћили. Ђенерал Черњајев, извештен о резултату овога, 60ја. наредио је Хорватовићу, да сутрадан по сваку цену поврати изгубљени положај, залшта, та је ојачао руско-ерпеком бритадом. Хорватовић је 8/10 предузео напад целим својим корпусом, али је одбивен. Турци нису гонили, а, Хорватовићев корпус је занођио десним крилом на левој обали Рибарске Реке, од Бањеке Реке до Зелене Њиве, центром код Ов. Аранђела, са предстражом на Соломонском Лазу и Липовцу, а левим крилом на линији ШЏискавица — Велики Шиљеговац — Гребун. 10/9 обновљен је напад истим снагама, али је поново одбивен. Турци су онда продужили наступање за српским | трупама, и после тешке борбе успели су да заугму село Велики Шиљеговац, а Хорватовићев корпус се пребацио на леву оба-

= 681 —