Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАТОВИ ОРБИЈЕ

лу Рибарске Реке и заузео је положаје од Доњег Брда преко Ђевер-Брда до Дивље Реке. 10/10 није било борбе, а 11/10 Турци су прешли у напад са свима трупама на. левој обали Мораве, против положаја, на, Рибарској Реци и на Кревету. Напад је одбивен, и борбу је прекинула ноћ. Овим су свршени бојеви код Великог Шиљетовца. Резултат је био, да су Турци ваузели теренски одсек између Рибарске и Гредетинске Реке.

После ових бојева опет је настало прећутно примирје од 5 дана. За то се време вршила. једино припрема за нове операције. Срби су утврђивали нове положаје, а Турци исто тако, и спремали су нов. напад. Шлан им је био, да изведу демонстрације према Хорватовићевом корпусу и према фронту Бобовиште— Алексинац, а тлавни нашад да управе на Ђуниски Вис.

Ђуниска битка. 17/10 изјутра отворена је јака артилериска, ватра. из Јајапалшине дивизије, са фронта Џачаревско Језеро — Зубовац, а из дивизије (Сулејман - паше и Фазли-паше према Б0бовишту и Алексинцу, бомбардујући овај из тешких топова. Кад је напад био довољно припремљен, прешла је пешадија крајњег турског левог крила у напад против српског десног крила око Ракичара, а одмах за тим и Фазли-пашина против мостобрана код Алексинца и према Бујимиру. Срби су давали жилав отпор, али су. под јаким нападом, почели попуштати. У то време прешла је у напад и турска пешадија против српских трупа на Гробљанској Коси и Грабујевцу, и после упорне борбе принудила је десно српско крило, да се повуче на положај Здравиљњљска Коса—Здравиње. Са Јаја-пашином дивизијом прешла је у напад и бригада Хафис-паше против Ђевер-Брда. Хорватовићев корпус је пред овим снажним нападом попустио, и. повукао се десним крилом на Главичар—Проју, а левим ка Малем Шиљеговцу на положаје СелиштеЗабрдо—Овињчица. Тада, су прешле у напад против Ђунискот Виса дивизије Хафис-паше, Адил-паme и бритада. Азис-паше. Пред овим једновременим снажним нападом, српске су трупе брзо напустиле предњу линију одбране, и почеле су се повлачити на другу линеју одбране. Али, погрешно обавештене, српске трупе нису одступиле ка самом Ђуниском Вису и Ов. Нестору, већ у долину Мораве ка мостовима, а Турци онда, лако продру од Кревета ка Ђуниском Вису. После овога Турци су 'успели, да освоје цео масив између Јужне Мораве и 'Ђуниске Реке, и да, и поред снажног OTпора. принуде српске трупе на, повлачење, делом ка Делиграду, а делом ка Крушевцу. Турци нису енертично гонили, те се ово одступање извршило у реду.

Према заповести Черњајева, ноћу 17 до 18/10 одступио је корпус Хорватовића са

придатим му одредима (Петерсона и Молостова) ка Крушевцу, одред пуковника Јов. Џоповића од Алексинца и одред Малиновског са Ов. Стевана ка Соко-Бањи, а све остале трупе на Делиград. Черњајев је са свима руским официрима и добровољцима отишао у Параћин.

Турци нису гонили, већ су се утврђивали на положајима, а 19/10 дивизије Сулејман - паше и Фазли-паше прешле су преко Мораве без борбе, и, маршујући без додира са Србима, заноћиле су: прва код Нерића Хана, а друга код Ситнара.

20/10 престала су непријатељства и објављено примирје од два месеца.

На споредним војиштима. Дрински српски добровољачки корпус прешао је Дрину, заузео је Бјељину, али се није могао у њој задржати, већ се је вратио на десну обалу Дрине, и у току целога рата остао је без значајнијих операција.

На Јавору и Јанковој Клисури вођени су бојеви локалног значаја, и на општи ток операција нису имали утицаја. При објави примирја сви су ови одреди остали на својим местима, и демобилисани су кад и остала војска.

22/10 Ђенерал Черњајев је наредио пуксвнику Хорватовићу, да упути све руске официре у Параћин, а и сам да дође тамо да прими од њега дужност главног команданта. 23/10 дошао је Хорватовић У Параћин, тде је примио главну команду, а, Черњајев се једном наредбом опростио са војском, и 94/10 отпутовао са свима руским официрима, и добровољцима у Београд, а одатле у Русију.

Гарантне силе, нарочито Русија, тражиле су од Порте, да се престане са непријатељством, претећи ратом. Порта је пристала, на двомесечно примирје и молила је гарантне силе (Ентлеска, Русија, Аустро-Утарска, Немачка, Италија и Француска) за пријатељско посредовање, на што су ове пристале и одредиле своје лелегате за одређење демаркационе линије. Комисија је обишла. све фронтове и одредила демаркациону линију на свима местима, сем у Морави, приближно државну границу, а у Морави линију предстража. Одмах после објаве примирја предузето је. да се народна војска распусти, а стајаћа. војска реформира, па је тада распоређена делом на Делиграду, делом Ha источном фронту. Демаркациону линију чувале су стражама пограничне бритаде народне војске.

За време примирја, које је 6/1 1877 шпродужено до 17/2 1877, гарантне силе су пред узеле да реше питање рефорама у 'Турској и питање мира између Србије и Црне Горе с једне и Турске с друге стране. Како су се сви покушаји сила разбили, остављена је иницијатива Русији. Ова. је гослала, ђенерала Игњатијева, да као ванредни комесар испита расположење сила, и он је, договорно са енглеском владом и

— 682 —