Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

представницима сила, 19/3 1877 саставио нов предлог рефорама (Лондонски Шротокол), који су силе предале Порти. Порта је овај предлог одбацила.

При испитивању расположења, сила, ђенерал Игњатијев је добио од Аустро-Угарске уверење, да ће остати неутрална под условом, да Србија остане на миру, у крајњем случају да акцију никако не прекоси преко Дрине, на што је он. одговорио, да ће Србија, на случај рата Русије са Турском, остати на миру. Због свега овога, Србија и Црна Гора оклевале су са, закључењем мира, а у исто време интенсивно су се спремале за рат. Утврђивање код Крушевца продужено је, спремљен је пројекат за утврђивање Ражња, изведена је нова формација, попуњавана је оружна, одећна и профијантска спрема. Изасланик владе, пуковник Лешјанин, обишао је сву војску и поднео је 6/1 1877 Извештај да је све спремљено и да се мобилизација може наредити. Влада је 10/1 објавила, мобилизацију све активне војске у пограничним окрузима, а 11/2 "упућени су дрински добровољци на Делиград.

На питање српске владе, Русија је одтеворила, да Србија треба што пре да закључи мир са Турском. По овоме савету послати су делетати у Цариград, и 16/2 1677 закључен је мир Ha OCHOBH status quo апје ЂеЏиш, Црна Гора је засебно преговарала, и није склопила мир, већ је примирје продужила до 192/4. кад је Русија објавила Турској рат и Дрна Гора. је поново заратила као руска савезница.

Протокол мира примила је Народна Скупштина и кнез је, прокламацијом од 21/9 1877 објавио, да је мир са Турском закључен. Одмах је извршена демобилизација, војске, али је на граници био задржан кордон војске, на чије је издржавање било вотирано 360.000 гроша месечно.

Резултати овога рата су по Србију били у томе, што је питање ослобођења Срба и рефорама, у Турској прешло у руке Русије. Последице рата су поновни улазак Србије у рат као савезнице Русије.

Литература: П. Шешић, Наш Dam са. Турцима. 1876/77 тодине (1919); С. Грујић, Операције 'Тимочко - Моравске војске (—МШ, 1901—1912); Вл. Ђорђевић, Српскотурски рат; В. Мостић, Ђелешке: И. Шавловић, Грађа за историју српско-турског рата, 1876 тодине (1910); Грађа. за историју устанка. и ратова, 1875—1878 тодине (1911); Грађа за историју Српсеко-Турског рата, 1876—1878 тодине (1914); Ш. Борисављевић, На, Јавору; М. Алимшићка, Живот и рад ђенерала Ранка Алимпића (1899).

Рат са Турском 1877—1878. За време примирја између Орбије и Црне Горе и Турске, Русија је, да би подупрла мисију ђенерала Игњатијева, још 1/11 1876 наредила, мобилизацију Кијевскот, Харковског и Одеског војног округа као и формирање оперативне Армије, која је тре-

___РАТОВИ ОРБИЈЕ

бала да се концентрише у Бесарабији. Турска је на то одговорила војним и политичким мерама. У војном погледу наредила је припреме у Румунији и целој Турској; почела је концентрацију трупа у Бугарској, закључила је мир са Србијом; тражила од Египта да буде спреман да своје трупе превезе у Европу; мобилисала је морнарицу и поручила материјалну спрему у Енглеској и Америци. Међу политичким мерама, Турска је објатила разне либералне реформе, а Митадпаша је предложио да се уведе Уставна монархија.

Конференција великих сила у Цариграду, није због отпора "Турске, имала успеха и 8/1 1877 прекинула је рад. Иницијативом Русије велике силе потписале су 19/3 у Лондону протокол (Лондонски Протокол), у коме су изразиле жељу, да Порта закључи са Црном Гором мир, по коме би се увеличала територија последње, да се установи међународна комисија, која ће контролисати извршење од Порте обећаних рефорама, и да Порта обустави наоружавање. Турска је 28/3 одговорила, негативно: тражила је, да Русија прва демобилише војску. Преговори «ea Црном Гором такође нису успели, и црноторски делегати напустили су Цариград 4/4 1877, а кнез Никола је изјавио, да ће оружјем изборити територијално лповећа-

ње. Србији је Русија, по жељи Аустро- |

Утарске, саветовала, да прекине припреме и српска је влада решила, да сачека прве. резултате операција. Румунија је хтела, да остане неутрална, али је Турска, од ње, као од васала, тражила, да учествује у рату против Русије. Тада је Румунија повела са Русијом преговоре, и 414 закључила је конвенцију, по којој је Румунија одобрила, руској војсци слободан пролаз кроз Кнежевину, ставила своју железничку мрежу под управу руске Bpховне Команде и своју војску концентрисала у Малој Влашкој ради заштите од Турака. Русија је гарантовала Румунији њена политичка права и дала јој је новчани зајам. 6/4 објављена, је мобилизација, целе румунске војске, 12/4 Русија је објавила Турској рат, а 30/4 румунски је парламент објавио независност Румуније. Шротив овога протестовала, је само Енглеска, али је и она објавила неутралност, док њени интереси не буду повређени.

< На тај начин почет је рат, у коме је Србија доцније учествовала као савезник Русије.

Орбија. је, по новој формацији, могла избацити 166 батаљона, ] и П класе, 33 ескадрона, 45 батерија, 18 пиониреких чета са, осталим ситним деловима, укупно 180.000 људи. Али за овај број није било ни оружја, ни одела, ни хране. Према стању материјалне спреме, једва се могло мобилисати 80.000 људи, а у земљи је остављено немобилисано 36 батаљона ШП класе и 11 ескадрона. Ta снага формирана је у

== 688.