Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАТОВИ ОРБИЈЕ

пет корпуса: Шумадиски, са. 18 батаљона, 8 ескадрона, 70 топова, света 146 официра и 15.550. војника; Моравски, са 28 батаљона, 5 ескадрона, 52 топа, свега 118 официра, 'и 18.455 војника; Тимочки, са. 36 батаљона, 5 ескадрона, 56 топова (поред ових и позипциски топови у Кладову, Нетотину и Зајечару), свега 124 официра. и 22.155 војника; Јаворски, са 21 батаљоном, 2 ескадрона и 29 топова, свега. 66 офидира и 13.110 војника те Дрински. са 21 батаљоном, 4 ескадрона, 26 топова (и 8 позициских у Шапцу), свега 64 официра и 19.350 војника, укушно 1924 батаљона, 24 ескадрона. и 232 топа (без позициских). са, свега 519 официра и 81.620 војника.

Црна, Гора извела је око 25.000 војника.

Турска је извела против Русије главну своју снагу; у моменту уласка Орбије у рат имала је у Бугарској и Добруџи нешто преко 200.000 војника, од којих у рејону Пирот — Софија — Орханија. (групу Мехмед-паше) 40.000 војника; на граници Србије од Беле Паланке до Новог Пазара (мод општом командом Хафис-паше) око 20.000 војника, од којих у Нишу 6 табора и око Новог Пазара главна снага око 8 табора; у Босни и Албанији око 15.000 војника. Укупно, без перегуларних труша, преко 9250.000 војника. Сем ових трупа, био је и знатан број нерегуларних трупа (према Србији Арнаута).

Материјална спрема српске и црногорcke војске (оружје, одело, обућа) била. је рђава, турске војске добра. Знанствена и морална спрема приближно Ha истој BHCHHH. ;

После неуспеха другог јуриша на ПШлевну, руска Врховна Команда позвала је 10/11 званично (Србију, да ступи у рат што пре. Али српска влада, знајући да је Србија 'исцрпљена. у прошлом рату, да је хране нестало због превремене концентрације, а донекле и због ситуације на главном ратишту, одуговлачила. је са. уласком у рат. Ипак је 18/11 састављен план, да се са 9 корпуса (Шумадиски и 'Гимочки) предузме офансива у правцу Широта, једним (Моравски) у правцу Ниша, а са. два. (Јаворски и Дрински) да се држи дефансиве, док је кнез Милан настојавао на офансиви на целом фронту. ради ваузећа што веће територије. Међутим је 19/11 руска. Врховна. Команда. ставила српској војсци задатак, да заузме Пирот са Бабином Главом и Оветим Николом и из Пирота да затрози Софији. Ако је ово немотуће, онда послати летеће одреде ка пролазу из Софије за Берковицу, у циљу кварења цутева, и хватања везе Ca руском коњицом, која оперише у близини српске тракице. Циљ српске војске био је, да омете прикупљање турске војске код Осфије, да ова не би прешла у наступање ради ослобођења. Осман-пташе, опкољеног у Шлевни. Да се спречи долазак турске војске од Митровице и Ниша, важно је

= 687: —

огладати путевима преко Ов. Николе на Белограчик и преко Берковице из Широта; прелаз Ов. Никола је ван моћи руске војске, те то треба да уради српска војска. Овај циљ српска војска може постићи или од Зајечара, преко Белотрачика. на Берковицу, што је за њу мање ризично, или долином Нишаве ка Софији, што је крупније и важније, али и ризичније. Шрема свему овоме израђен је ратни план: да се прикује посада Ниша (Моравским корпусом и Дунавском дивизијом из Тимочкот корпуса), а Шумадиским ни Тимочким корпусом (без Дунавске дивизије) енергично наступа у правцу руског војишта, ша по заузећу Св. Николе ла, се нападне на лево крило Мехмед-пашине групе. Јаворски корнус да наступа ка Новом Џазару и Ојепици са циљем, да привеже снаге Хафис-пашине, а Дрински корпус да се држи дефансиве. По турском ратном плану према Србији имала, се одтпати тврђава Ниш и веза овога са (0-

фијом, и одупрети се наступању Qpoa ттреко граница. Мобилизација српске народне војске

састојала се просто у скупљању обвезника и старешина на збориштима, где се имала извршити комбинација. са стајаћим батаљонима, па да се крене на концентрациску просторију, пешке, најкраћим и пџајпоузданијим путевима. Ови путеви биди су означени за сваку већу јединицу и било је наређено, да се спреме као војне комуникације, још 471. када је командантима корпуса била авизирана. скора мобилизација. На тај начин, мобилизација и концентрација спојене су и од наређења мобилизације (12/11) до завршетка концентрације (22/11) требало“ је 10 дана. Али, једно због одуговлачења уласка. у рат, а друго због неспреме војних комуникација (нарочито у снаодевању храном), завршетак концентрације померан је повремено за поједине корпусе. По завршетку концентрације (2/12), распоред сната био је овакав: Тимочки кор на територији Неготин—Зајечар—Књажетац, са истуреним претходницама, ка Грамади и Пандиралу; Шумадиски кор на просторији Параћин Ћуприја; Моравски кор на самој граници, у долини Мораве око Алексинца; Јаворски кор са добровољцима на Јавору до долине Ибра и Дрински у долини Дрине, од Љубовије до Раче. Као резерва имале су служити бритаде П класе, које нису биле ни мобилисане. -

Турска војска била је већ концентрисана од раније, и то на правцу: ПШиротСофија—Орханија, Мехмед-паша (40.000); од Беле Паланке no Honor Шазара, Хафиспаша, (20.000): у Босни Сулејман-паша, и у Албанији Али-Самоб-патта. (15.000).

Ратиште је била источна и јужна Србија до софиског платоа и Косова. У инжињереком смислу остала су код Срба