Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАТОВИ СРБИЈЕ

За ово време било је на Дрини само безначајних чарки. У Београду је била читава узбуна због извештаја команданта Дринског кора, да ће Турци из Босне прећи у наступање на Београд. Но и ако је Министарски Савет решио, да се пошље псјачање на Дрину и да се мобилишу Београдска и Омедеревска бригада, кнез је то решење анулирао. На Дрини је завладало затишје, и после није било никаквих сукоба до примирја. Тада је упуbeg Љубибратић са добровољцима, Ha Јавор.

Код Јаворског кора предузето је још 719 наступање ка Ојеници и Новом Пазару. Шрво се завршило заузећем Кладнице, а друго доласком до Дежевке. 11/12 пао је велики снег, те је наступање заустављено, и овде је настало затишје, које је трајало до примирја. На левом крилу Јаворског кора, заузео је добровољачки одред капетана Милојевића линију Јариње—Баре, одакле је мотрио на долину Ибра, правце ка Новом Пазару и Митровици, али није могао развити свој успех.

За то време Хафис-паша је прикупљао код Приштине снагу у јачини до 10.000 људи са задатком, да деблокира Ниш. За спречавање овота, Ибарска дивизија код Куршумлије (са до 8 батаљона, 2 брдеке батерије и 2 пољска топа) била је слаба, Јаворски кор није мотао даље ићи због распарчаности снага и великог снега. Стота је Ибарска дививија остављена својој судбини, јер је требало пожурити активне операције у правцу Оофије, како би што пре биле прикупљене најбоље снаге српске војске око Ниша.

Као што је речено, остатак Тимочког и Шумадиски кор требали су да се концентришу код Пандирала; 11/19 стигли су ту и последњи делови: Пожаревачка. бригада на Бабину Главу, која је већ раније била, заузета без борбе, а Београдска. бригада на Пандирало.

Командант здружених корпуса (ђенерал Белимарковић) решио је, да 192/12 предугме наступање и поведе тлавни наџад на Белу Паланку, а демонстрације према Будим-Делу и Нишу, тако, да по заузећу Беле Паланке продужи наступање и заузме Пирот. Према издатој заповести за ово, имао је пуковник Хорватовић да са колоном Књажевачке војске (Књажевачке бригаде 1 и П класе), комбинованом бригтадом и добровољачким батаљоном, нападне и заузме Белу Паланку, и ту да остави Џожаревачку бригаду, а са остатком да наступа на Пирот; да 2 Шумадиска дивизија наступа ка Нишору, да га заузме и да демонстрира према БудимДелу с циљем, да привеже Турке, како не би послали појачања Белој Паланци; Дунавска, дивизија да мотри на пут за Ниш и да спречи долазак појачања из Ниша, Белој Паланци; одред, који је заузео пре-

=! 686:

вој Св. Николу да утврди исти и да осматра пут за Белограчик; општа резерва, (Београдска, бригада, артилериски и коњички пук 1 Шумадиске дивизије) да буде на Бабиној Глави. Ако се наступање на Пирот не изврши 19/12, тада га, по дотовору између пуковника Хорватовића и o ТШумадиске дивизије (пуковника JD. Ивановића), одложити за 14/19.

Турци су утврдили Белу Паланку за упорну одбрану још у рату 1876 једним петостраним тредутом на путу из Ниша, као лево крило положаја, а јаким мостобраном пред мостом на Нишави, фронтом ка Бабиној Глави, као центар, и источно од Беле Паланке, испод пута за Пирот, са два отворена утврђења, а више пута (код тробља) ампласманима за неколико топова, као десно крило. Ова утврђења посели су са 1.500—2.000 пешака, 30—50 коњаника и 2 Крупова топа. Како је нашад с фронта био скопчан са великим тешкоћама, Хорватовић је решио, да главни напад изврши са правца од Пирота, обишав десни бок Турака. Ради тога требало је прећи Нишаву више вароши, па тек онда предузети напад. Подела на колоне извршена је овако: лева, 4 батаљона, Књажевачке и 1 батаљон комбиноване бритаде, 2 ескадрона, једна брдека и вод тешке батерије, са задатком, да пређе Нишаву код ЈЉубатовца и предузме напад на Белу Паланку; средња, 3 батаљона и 10 топова да демонстрира против мостобрана; десна, 2 батаљона Књажевачке бритаде и добровољачки батаљон, да пређе Нишаву код Бргудине и у вези са левом колоном да нападне лево турско крило.

За. извршење трупе су 11/12 примакнуте полазним положајима и преноћиле су без ватри, а 12/12 у 6 часова кренуле су, и лева је колона прешла Нишаву преко моста од волујских кола, средња је већ у 8 часова избацила први топ, а десна. је, гогрешив правац, наишла код Шупљег Камена на турске ровове и није успела да пређе Нишаву. Турско десно крило прешло је смело у напад против леве колоне, али је, бројно слабије, било враћено, и после борбе од 4 сата, у 11 часова, заузет је положај код гробља. Турци, обухваћени, напустили су цео положај, и одступили су у почетку у реду, а доцније без реда, ка Лесковцу, куда им је остао једини пут слободан. Али кад су чули, да су Срби већ и у правцу Лесковца, вратили су се у Пирот.

У 14% часова Срби су ушли у Белу Паханку и продужили су гоњење само на кратко одстојање. Веза, Широта са, Нишем била. је прекинута.

За то време, 2 Шумадиска дивизија успела. је да задржи Турке на положајима Нишора и Будим-Дела, да не оду у помоћ Белој Паланци, али напад није предузимала .