Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАТОВИ ОРБИЈЕ

пребацује ка Приштини и да je 18/12. OTправљен и последњи батаљон мустахфиса. (по листу РошНнзсће Коггезропделх знало се, да је на Косову концентрисано 24 0батаљона мустахфиса по 600 људи, 6 ескадрона и до 24.000 башибовука; по извештају команданта добровољаца са, Копаоника, било је ту 8.000 људи). 20/12 кренуте су 6 чета башибовука са 4 топа, а 21/19 преко 1.000 Арнаута са 8 топова.

Због такве ситуације наређено. је: 19/12 да пуковник Хорватовић остане у Широту и да узме под своју команду све трупе од Беле Паланке, Бабине Главе и CB. Николе до предњих делова на путевима за Софију, Трн и Берковачки прелаз као и Крајински одред (пуковника, Здравковића) и да дејствује по ситуа“ цији; да Шумадиски кор крене Нишу преко Беле Паланке и да постепено заузме положај: Брзи Брод—Дењска—Барбатово— Кнежице; да Шумадиска дивизија (без Београдске бригаде) заузме положај Чаплинац — Кнежица, да прими своје делове (Београдску бригаду, коњицу и артилерију) и да уђе у везу са Шумалиским кором; да Крушевачка бригада. Т класе и Рудничка бригада ШП класе. (из Моравског кора) са Мрамора пређу у наступање и да уђу у везу са 1 Шумадиском дивизијом, истурив делове на 'Чокот и Доње Међурово, да десно крило з Шумадиске дивизије подигне мост на, Нишави код Бање, за везу са Дунавском дивизијом.

Сва ова наређења извршена су до 2412. и тиме је завршено ближе опкољавање Ниша. Тада је добивено извешће о заузећу Софије, а у исто време и о покрету Хафис-паше од Приштине ка ЈЛесковцу. Стога је наређено, да Ибарска дивизија предузме насилно рекогносцирање ка Подујеву. Ово је извршено 95/12 са 4 батаљона, Чачанске бритаде и три батерије. Турци су надмоћном снатом потиснули Чачанску бригаду.

Како је Ниш био солидно утврђен на и иначе јаким фронтовима северном (Митад-паштина, табија на Винику) и западном (Абди-пашина табија на БЂубњу), решено је, да се Ниш нападне са југоисточне стране, на Горицу, да се на осталим фронтевима, врши јак притисак (демонстрација) поглавито против Виника. За главни напад одређен је Шумадиски, а за демонстративни Моравски кор. Како је 94/12 уже опкољавање било завршено, командант Моравског кора (пуковник ЈЛешјанин) позвао је на предају команданта. Ниша, нашта, је овај одговорио, да не може то учинити док не добије одговор од Високе Џорте, зашта је послао шифрорану депешу, са молбом да се експедира. Ово је одбивено и 25/19 извршено. је наступање на целој линији опкољавања. у циљу заузимања подеснијег распореда и поглавито ради прикривања и олакшања

развоја Шумадиског кора. Топовска грмљавина од Куршумлије, тде се водио бој, гонила. је да се са Нишом убрза. 26/12 предузела је 1 Шумадиска дивизија, напад, 'и после борбе целога дана. успела. је, да заузме Марково Кале и Ћурлински Вис, али даље ка Горици није могла напредовати, а ни Турци нису могли повратити изгубљене положаје, јер је њихове нападе против Вучијег Дела одбило лево крило Шумадиског кора (Рудничка. бригада). У вече је на Марковом Калету пласирана батерија од 10. топова. За то време Дунавска је дивизија на северном фронту под јаким артилериским дејством са Теменог Врха и Брезице подишла Митад-пашиној табији, и ако је била тучена. јаком ватром и артилерије и пешаДије, па чак и нападнута резервом са Виника. У току ноћи 26—27/12 1 Шумадиска. дивизија извела је на положај Марково Кале сву своју артилерију (28 топова), а. придошла су јој још 3 батаљона. Крагујевачке бригаде. Тако је било све спремно за одсудан удар, кад је 27/12 добивено извешће о поразу Ибарске дивизије код Куршумлије, “услед чега је Хафис-паши био отворен пут за Ниш.

Хафис-паша је 96/12 око подне брзим и снажним нападом протерао предстраже Ибарске дивизије са Самокова и Беле Главе. Како су се позади стрељачких стројева. спуштале резерве у густим KOлонама, утисак на војнике Чачанске бригтаде био је тако јак, да су они почели повлачење, и не сачекавши удар. Два турска. ескадрона пуштена су у тонење и официри су једва успели да задрже и прикупе бритаду иза Драчана и Барлова. Ибарска дивизија повукла се на висове код Точана и изнад Плочника. Извештај о овоме произвео је депресију у Врховној Команди; решено је, да цео Шумадиски кор иде у долину Топлице, а њега да смени Пимочки кор. 27/12 наређено је, да Шумадиски KOD похита Шрокупљу, чим та смени Тимочки кор; да Тимочки кор остави делове у Трну, Широту и Белој Паланци и форсирано да дође Нишу; Крајински одред (Здравковић) да похита. Белој Паланци и да тамо уђе у састав 'Тимочког кора. Делови Београдске бригаде позвани су из Власотинаца. Наређена је мобилизација Јатодинске и Ћуприске бригаде. Из Јаворског кора упућена су 3 батаљона Ваљевске бригаде у Крушевац. Ове ове мере задоцниле су, а стварна и хитна помоћ Ибарској дивизији била су 4 батаљона, која је командант Моравског корпуса упутио одмах по сазнању о поразу код Куршумлије. Међутим Хафиспаша није по заузећу Куршумлије гонио, већ се утврђивао за упорну одбрану. Међутим је 27/12 командант Ниша, под утиском недаће на Марковом Калету, послао парламентара, да тражи примирје OJ 24 часа, и изјавио је, да прима понуду да почне преговоре о шредаји. Командант

== 688