Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАТОВИ ОРБИЈЕ

ре и села Механе, али је, због дубоког снега и врлетног терена, закаснила у односу на средњу колону, и тек је 22/1 стигла у село Арбанашку. За 23/1 била. је издата, заповест, да се Преполац заузме препадом, али је у току ноћи наређено, да се, због закљученог примирја, прекину кепријатељства, те су и трупе Тимочког кора остале на заузетим местима. Шумадиски кор кренуо је од Ниша уз Јужну Мораву у два ешелона. 4/1 1878 пошла је 2, а 5/1 1 Шумадиска дивизија. и корпусни штаб. 6/1 део се корпус сасредио код Лесковца. За напад на, Грделички Теснад издата је 7/1 диспозиција, по којој је напад требало извршити у три колоне: лева, Власотиначки одред (2 батаљона Пожаревачке бригаде и 2 батаљона добровољаца са 6 топова), имала. је да десном обалом Јужне Мораве нападне на ПГрделицу; средња, 1 Шумадиска, дивизија, имала је да нападне на улаз у Грделички Теснац, а десна, 2 Шумадиска дивизија, без Рудничке бригаде и пољске артилерије, имала је да изврши обилазак теснаца долином Ветернице. Општа резерва, Рудничка бригада и пољска артилерија 2 Шумадиске дивизије, ишла је позади средње колоне. 8 и 9/1 вршиле су средња и лева колона напад на улаз у теснац; после крвавих бојева успеле су да протерају Турке и да заузму теснац и село Грделицу. Турци су одступили ка Врањи. У даљем наступању жконцентрисала се цела 1 Шумадиска дивизија 16/1 код Прибоја. Десна колона стигла је 9/1 до Ветерничког Теснаца, 10 и 11/1 вршила, је извиђања, а 192/1 кренула је одред добровољаца. за појачање своје коњице, која је без препрека стигла, до Пољанице. 15/1 достигао је командант дививије, са 3 батаљона и брдском батеријом, изворни део Ветернице, оставивши остале трупе за оситурање позадине од арнаутских напада. Међутим, Турци су се припремили на изласку из Грделичког Теснаца за одбрану Врање, изабрав положај, који је затварао тлавни правац наступања. Шумадиског кора: десно крило положаја »Два. брата« са наслоном на Мораву, центар Ранутовачки Вис и Чеврљуга, лево крило третац и Шљачкавица. Положаје су добро утврдили и посели, али нису заузели Кумаревски Вис на десној обали Мораве, и ако је он доминирао већи део заузетог положаја. План ва напад на Турке био је: да се 1 Шумадиском дивизијом изврши напад на положај са. фронта и десног 00ка, а, 2 Шумадиском дивизијом да се обиђе леви непријатељски бок на Шљачкавици. Распоред је извршен 17/1 овако: дебровољци и два батаљона Омедеревске бригаде са бригадном артилеријом на Кумаревском Вису; на левој обали Мораве код Моштанице два батаљона, Смедеревске бритаде; Београдска. бритада ca обе стране друма држећи вис Камен; према Шља-

чкавици добровољци; артилерија (2 батерије) између батаљона Београдске бригаде са обе стране друма; Рудничка бритада са 1 батеријом у резерви код Моштанице. Почетак напада био је наређен у 11 часова, али су Турци пре 11 часова предузели напад на Камен, на десном крилу 1 Шумадиске дивизије, и успели су да потисну посаду. Десно крило, појачано из резерве, успело је, под надмоћном артилериском ватром, да протера Турке, и око 17 часова 1 Шумадиска дивизија прешла је у напад на целом фронту, протерала је Турке са положаја и гонила их је до Врање. За то време избила је 2 Шумадиска дивизија у позадину левог крила турског распореда и припомотла је заробљавању целог турског левог крила на Џљачкавици. У току ноћи 18—19/1 Турци су напустили Врању, коју је Шумадиски кор заузео. Успех Шумадиског кора био је потпун; заробљено је 48 официра и 1.685 војника (низама и редифа). Губитака је било свега 354 војника. 20/1 избачене су претходнице ка Куманову и Приштини, 21/1 дат је преданак, а 922/1 добивено је наређење о обустави непријатељстава. Међутим су 19/1 1878 обустављена, непријатељства на руском фронту, и од стране пуномоћника потписани су услови примирја. За српско војиште демаркациона линија обухватала је зону ширине 5 км, испред Џумаје, Ћустендила, Врање и Приштине, остављајући прве три српско-руској, а последњу турској војсци, лаље преко Љубче (села), па границом Ново-ПЏазарскот Санџака. 19/9 потписан је у Сан Отефану договор о миру, по коме је разграничење Србије са, Бугарском биJO остављено узајамном споразуму. Србија је била лишена Врање, Беле Паланке и Широта у корист Бугарске; дат јој је Нови Џазар и Митровица, а направљена је Велика Бугарска од Црног Мора на истоку до Охридског Језера на западу, утока Вардара и Струме, обалом Егејскога. Мора до Ђурутела на југу, одатле обилазећи Једрене са севера ка Црном Мору код Хаким Табијаси. Црна Гора добила, је: Никшић, Гацко, Гусиње, Спуж, Подторицу, Бар и десну обалу Бојане. Сем тога, Порта је признала независност Црној Гори, Србији и Румунији, а Бугарска је постала самоуправна кнежевина, која ће плаћати Турској данак. Но на оваку поделу Турске нису пристале остале велтике силе, и 1/6 1878 сазван је Берлински Конгрес, по коме је знатно смањена територија Црне Горе и Бугарске, а Србија је увећана са 4 округа (Ниш, Широт. Лесковац, Врање). Аустро-Утарској је дато право на окупацију Босне и Херцетевине. Укупни губитци у овом рату били су: официра и народних старешина 99 погинуло и 101 рањено, 7 нестало, 18 умрло

— 690 —