Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАТОВИ СРБИЈЕ

(1 стрељачки, 2 низамска и 2 редифека батаљона, 3 батерије ш. 1 ескадрон), између Куманова и транице (коњичка дивизија) и код Приштине (1 стрељачки, 1 Низамски, 12 редифских батаљона, 9 ескадрона и дивизион пољске артилерије). Сем тога, код Плеваља, Ојенице и Новог Џазара били су редифи, који нису хтели да иду далеко од својих кућа. Штаб Вардарске Армије (Зеки-паша) био је У Велесу. Али је ова концентрација „O 5/10 изведена само код УП корпуса. У и МТ корпус стигли су на одређена им места тек у току операција 8-—9/10.

(Савезнички ратни план предвиђао је труписање главне масе бугарске војске за одсудно дејство у правцу Цариграда, а груписање сната осталих савезника и једног дела бугарске војске према границама Македоније, Старе Србије, Атрбаније и Епира за упад у Турску и даље концентрично наступање.

За заједничку акцију између Орбије и Ђугарске предвиђена је, по војној конвенцији од 19/6, концентрација, бугарских сната, од '100.000 војника на, простору 'Ћустендил—ЛДупница, ради кооперације сршпској војсци на Вардарском војишту. Доласком ђенерала (СОСавова за начелника, Главног Ђенералштаба у Бугарској, овај план је измењен утолико, што је Бјугарска предложила (23/8 1919), да се целокупна бугарска војска концентрише Ha Маричком војишту, а, да Србија, са 9 дивизије, концентрисане на простору Ћустендил—Душница, осигура правац 'Ћустендил — Софија, и да само својом снагом оперише на Македонском војишту. После дугих преговора српски и бугарски ђенералштаб 15/9 решили су, да за кооперацију на Вардарском војишту буду концентрисане једна српска и једна ојачана бутарска дивизија, да оне образују једну Армију под командом српског ђенерала, и под управом српске Врховне Команде. Остали савезници дејствовали су на посебним војиштима према посебним операциским плановима.

Орпеки ратни план био је: наступање у Турску са задатком тучења турске војске на Вардарском војишту у циљу ослобођења. Старе Србије и Македоније и са избијањем на Јадранско Море. Основна идеја офансиве главне снаге српске војске била, је: 1 и II Армија, стално у вези, да концентрично и непосредно настушају на Овче Шоље, где ће се бити главна битка; ШП Армија заходи главном снатом (2% дивизије) преко Косова на појачање 1 Армије, да са њом заједно бије битку у сливу Вардара т. ј. 1 Армија као главна и централна наступа вардарским правцем, а њој садејствују П и 1 Армија нашадом на крила и бокове турске главне снаге, која се вамишљадла на Овчем Пољу.

Првобитни турски ратни шлан према Србији био је, под утицајем Фон дер Голца, стратегиски дочек: у почетку дефан-

— 100: —

сива на Овчем Пољу, ради добијања вре-

"мена за концентрацију трупа, у циљу

допнијет предузимања снажне офансиве. У јуну 1912 дошао је за турског министра, Бојног Назим-паша, противник младотурских идеја. Он је променио и ратни план, и тај је и усвојен. Тај план био је: брзим и енертичним нападом на бугарску војску на Маричком и на српску на Вардагрском војишту растројити савезничке смерове и посебно тући поједине делове савезничких војски. На српску војску извести 'нашад у правцу Куманова, одвојено тући 1 најважнију српску Армију и одбацити је у теснац Јужне Мораве, по том

тући П и делове Ш Армије. Кад то буде,

наступати низ Мораву ка Нишу и преко Ћустендила ка Софији, раздвојити (СОрбе сд Бугара и угрожавајући Софији, приморати Бугаре на повлачење са Маричког војишта.

Вардарско - косовеко – војиште ~ захвата. просторију од државне границе до Дрима и црногорских планина, дуж Лима, до транице Босне на западу и југозападу, на југу до Дојранскот Језера, Маријанских Планина и реке Черне, па на Преспанско и Охридско Језеро. Може се поделити на, Моравеско-Вардарску, Косовску операциску зону и Ибарски и Оанџачки операциски правац. На Моравско- Вардарској зони главни је операциски шравац ВрањеОкопље, а помоћни 'Ћустендил—КратовоОвче Поље—Велес. На Косовској зони главни је операциски правац Преполац—Шриштина— Призрен, а помоћни МедвеђаПриштина, Тупалски Вис—Пиљане—Феризовић, Приштина —Качаник—Скошпље, Приштина — Гиљане — Карадат — Куманово и Приштина Митровица. На. Ибарском операциском правцу главни је Рашка—Митровица, а помоћни Рашка—Нови Пазар и Митровица—Шећ за везу са Црном Гором. На Санџачком правцу, главни је Jaвор — Сјеница, помоћни Ојеница — Шљел вље—Босанска, граница.

Земљиште је на свима зонама и правцима утлавном пролазно, са високим планинама, понегде теснацима, који су отежавали и развој и операције труша. 'Турци су у току последњих година пред рат подигли, по упутствима Немаца, на праници читав систем јаких зиданих погракичних караула за посаду од 15—80 војника, а позади њих, као прихватнице мртвим стражама, мерћезе за посаду % До 1 чете. Ови су објекти били осигурани од пушчане ватре, али су се могли рушити ватром пољске брзометне артилерије. У унутрашњости није било утврђења нити каквих фортификациских уређења.

Још у току извршења стратегиског развоја, пре објаве рата, дошло је 9/10 до бораба на граници, на фронту Ш Армије. Ове су се борбе продужиле до формалне објаве рата 'и преласка српске војске преко границе, и биле су увод у операције, а