Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАТ СА АУСТРО-УГАРОКОМ

подне успели да потисну одред са КадиЂогава, који се повукао са 2 батаљона ка. Књажевцу, а 1 батаљоном ка Зајечару. 24/6 бугарска, бритада, (5 дивизије) заузела. је скоро без отпора Књажевац. Одред (1% батаљон Ш повива) се повукао преко Бучја стим, да на положају код Доброг Поља штпити правац Књажевац—Бољевац. 25/6 Бугари су целога дана нападали утвр“ ђени Зајечарски логор, али су сви напади одбивени. Бригада из Књажевца заузела је Бучје, а одред се повукао (разбивен) на Добро Поље. 26/6 српеки одред од 2 пука извршио је испад из Зајечарског утврђеног логора и нашао је бугарску колону у правцу Врбичке Реке. Он је успео да протера ту колону !H да заузме Краљево Село. Главна сналта, бугарске 5 дивизије била, се повукла, на гранични фронт, а 27/6 добила. ваређење да се прикупи на станици Брусарци, ради транспортовања на јужно бојиште. Отогта су коњичке патроле и батаљон 1 позива од Ђучја - овога. дана, ушли у Књажевац, у коме су Бугари при одступању запалили касарну и још неке зграде, и порушили мостове. До 4/7 трупе Зајечарске · одбране поново су заузеле гранични одсек, који су Бугари натшуС ТИШИ.

2/7 прешле су румунске трупе (300.000

војника) у наступање и брзо су напредовале, немајући пред собом непријатеља, (сем 1 бритаде) правцем ка Софији, те су тиме бугареки напади на стару траницу трекраћени. Лево крило српске П Армије ттрешло је у наступање, и заузело је Кулу и Белограчик, потом и Ђерковицу, те је са румунском војском образовало један полукруг око Оофије. _ Међутим је груписање српских снага, на, јужном делу ратишта било завршено, и тамо је од 4/7 почела крвава битка (в. Бој на, Грленским Висовима), коју је прекинуло примирје 18/7.

За то је време румунска, војска. без отпора дошла пред Софију. JNa грчком фронту Ђугари су 15/7 били довршили концентрацију _довољних | Cara, WT 15/7 тредузели контра-офансиву у исто време, кад су и Грци били пошли у напад. Према Џумаји Грци су постигли известан успех, али су у долини Месте разбивени, те су напустили Неврокоп. 17/7 Бутари су разбили и лево трчко крило на Бегаз-ТГепе, и предузели су тоњење ка Берову. Грци су тога, дана, били разбивени и у долини Струме и натерани на повлачење.

Но 18/7 Бугари су, због румунског на-

ступања, m статналџције на главном, CDII-

ском, фронту, тражили примирје, које- је и закључено на 5 дана, затим је продужено још на 3 дана, а 25/7 на неодређено време. Делегати зараћених снага, који су се били састали у Букурешту, 98/7 1913 су диктовали Бутарској услове мира, на. које је она морала пристати, стим, да 29/7 почне демобилизацију своје војске.

Пошто су регулисана питања, о пријему и поседању територије, коју су Бугари напустили, издата су наређења о демобилизацији српске војске. Покрети за демобилизацију одпочели су 4/8 (јер је 'у војсци било доста још болесних од колере), а завршени до краја августа.

Губитци обеју страна у овоме рату нису познати, али су били веома велики.

Резултати рата били су: велика морална, материјална. победа Србије, целокупна спорна територија, пришала је Cpбији, као и неки делови дотадашње јужне и источне границе.

Литература: 8. Максимовић, Pa? Србије са Бутарском 1918 (Курс предмета историје ратне вештине на вишој школи Војне Академије): В. Максимовић, Битка на Бреталници; Ж. Дачић, О Бреталнице и Вардара; ЈБ. Марић, Моравска дивизија Ш позива у рату 1912—1913 (Ратвик, 1994 и 1925); И. Павловић, На Бреталници према Штипу (Ратник, 1928); Ј. Костић, Мучни препад Бугара, на Брегалвици (Ратник, 1926): Режиналд Кан, Орпско-бугарски рат 1913 (превод са француског; Ратник, 1924). В. Белић.

РАТ СА АУСТРО- УГАРСКОМ, БУГАРСКОМ И НЕМАЧКОМ 1914—1918. Ђ. ОСветски: Рат.

РАТЧЕНКО К. Ф., професор Института квеза Безборотко у Њежину (1372—1908). Био је ученик професора Флоринског. Бавио се религиозним и културним придликама код Јужних Оловена, нарочито исправљањем књига, богомилством и апокрифном литературом. Најважнија су му дела: Релитиовни књижевни покрет у Ђугарској у време пред турским ропством (1998), Студије о богомилству. (1901). Још је од значаја његов рад о нашој књижевности: Доситеј Обрадовић и његов књижевни рад (1897). 4. B

PAYEP РУДОЛФ ЕРНСТ, економски стручњак (28/9 1858, От. Пелтен, Доња Аустрија). Основну и средњу школу свршио је у Простејову и у Бечу, а онда господарско училиште Егапсјзсо-Јозерћишшт у Медлингу. 1887 ступио је у пољопривредну праксу, те је служио на великим поседима у Доњој Аустрији, Оловачкој, Моравској и Чешкој. 1895 преузео је управу имања, грофа Пејачевића у Руми, које је имање онда имало 26.000 кат. јутара. На том месту остао је све до јесени 1926, када, је то имање због аграрне реформе Heстало. Р. је довео ово властелинство до гавидне висине, уредивши модерне методе господарења. Он је уредио прву билинотојску станицу у нашим крајевима, увео је добре, нове пасмине житарица и кукуруза, основао је коњску ергелу и пепиењеру говеда, те је са СО. Улманским уредио прву модерну селекциону станицу за овце. Све ове установе довеле су до важних резултата, не само за властелин-

— 718