Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

ство, јер је Р. увек настајао, да добри резултати властелинства прелазе у народ, те је на тај начин много допринео пољопривредном напретку доњег СОрема, радећи уједно и на пољу општег просвећивања. Упознавајући потребу земљораднека на земљи, Р. је већ 1903, заједно. са администратором имања Ролом, закључио, да се преко 10.000 јутара властелинства приведе постепено парцелацији и да се земља да уз врло повољне услове земљорадницима. Тиме је и у националнопривредном погледу шримерно радио. Овојим радом Р. је стекао глас одличног стручњака, те се убраја међу прве у нашим крајевима. На жалост су највредније установе, које је Р. у току од 30 година. уредио, пропале, због спровођења аграрне реформе. — Крај овог практичног рада, писао је Р. много о актуелним пољопривредним питањима у разним часописима. С. Улмански.

РАУХ ЛЕВИН, намесник банске части 1867, бан хрватско-далматинско-славонски 1868—1871 (6/10 1819, Лужница — 95/8 1890, Лужница). У почетку четрдесетих тодина. био је Р. један од оснивача хрватско-угарске странке (мађаромана, или вулто мађарона), и истицао се мното у борби са Илиреком народном странком. 27/6 1867 постао је Р. намесник банске части, да спроведе хрватско-угарску Нагодбу према. мађарским жељама. Хрватска је онда добила, октроисани изборни ред (20/10 1867), по коме је број бираних чланова ограничен на 68, а број вирилних чланова TIOвећан. Овакав изборни ред и притисак приликом избора дали су унионистичку већину, која је, после одласка, опозиције, изабрала регниколарну | депутацију | за склапање Натодбе 30/1 1868. Нагодбу, како ју је ова депутација склопила, прихватио је Хрвалски Сабор 24/9 1868. 8/12 1868 именован је Р. за бана. У септембру 1869 дао се Р. свечано инсталисати за, бана по старим обичајима. Против Р. водили су оштру борбу сви народни елементи. Залуд је Раухова унионистичка већина прихватила законски чланак. (1870), којим се побијање Натодбе прогласило не само »злочином сметања јавнота мира«, него шта више »велеиздајом«. Р. је почео тонити штампу и затварати, док та противници нису онемогућили, изневши на јавност прљаве афере његове и његових ужих пријалеља. Кад је Р. повукао на, суд своје главне противнике (Мразовића, Bomчину), суд их је ослободио. Р. је онда дао оставку, а, наследник му је постао Бедековић Коломан (26/1 1871),

Литература: P. Хорват, Шовијест · банске шалале (1916, 33—35); Ф. Шишић, Преглед повијести хрватског народа, (1916).

М. Прелог.

РАУХ ПАВАО, хрватски бан 81 1908 до 5/2 1910 (20/2 1865, Загреб). Син је првог нагодбенот бана, Левина, Рауха. На-

РАФАЈЛОВИЋ

следио је бана А, Како сгау-ја, па је извршио нове изборе (28/2 1908). Владина, странка тада није добила ни једнота мандата, а хрватско-српска, коалиција 57. Qaбор се додуше састао (19/8), али је после два дана био одгођен на неизвесно време. У доба Р. бановања била је анексија Босне и Херцеговине, и после тога, прогон Срба (велеиздајничка парница 3/3—5/10 1909, и т. зв. Фридјунгов процес у. Бечу 9/12—29/19 1909). Промена владе у Утарској, где је преузео владу гроф Куен, довела је до пада бана Р. и до именовања НП. Томашића, за бана. Р. се онда повукао на свој посед Мартијанец. М. П-г.

РАФАЕЛИ ЈОСИП (Кајае!), композитор и оргуљаш (7/3 1767 — 21/3 1843, Хвар). Свршио је класичке школе, философију и теологију у Хвару, и постао је свештеник. По том је 9 тодина учио музичке науке у разним талијанским центрима. Био је најпре шаез го 4 сареЏа у Сплиту, а потом у катедрали у Хвару. 1821 постао је у Хвару викар столне цркве, а затим викар бискупа Скакоца. — Компоновао је много миса, псалма, пјесама, које су се изводиле у Хвару и осталим, нарочито далматинским, катедралама. Осим тога, Р. је нашисао две велике комповиције световног карактера, које су биле изведене у хварском театру. Његове Рза]јmae poenitentiales 'извађају се још и данас у Хвару. Садржајем и техником Р. су дела плод његовог музичког васпитања, у духу талијанскот музичког барока.

Литература: Г. Новак, Оргуље, оргуљаши и учитељи црквеног певања у Хвару (Ов. Цецилија, 19924, бр. 9).

1. JJ. РАФАЈ ЕМЕРИК НАРЛО (Ка ау), каноник и препошт загребачког каптола, па, бискуп ђаковачки (— 20/1 1830). Р. је окретан латински пригодни говорник. Науке је свршио у Болоњи, и постао је доктором философије и теологије. Био је неко време парох и подјашпришт крапински. 1792 говорио је и штампао латински говор у спомен цара и краља Леополда, 1 у име жупаније и града Загреба, а 19 тодина доцније издао је у Загребу Ргоdectux vu vupelavanyu redovnikov od

miloszerdnozti, 9. 10.

РАФАЈЛОВИЋ ЖИВОЈИН, индустријалац (26/10 1871, Мионица, ваљевски округ). Овршио је шест разреда гимназије и Војну Академију у Београду. Био је официр, па је дао оставку и посветио се политици. 1903—1905 био је председник извршног одбора револуционарне (комитске) организације у Врању. Изабран је за народног посланика, 10/7 1905 и од тада је' непрестано биран у свима изборима. У 1908 постао је члан средишног одбора ародне Одбране, а после уједињења њен први потпредседник до 1994. када је дао оставку. Од дана избора за народног по-

2 == 710! —