Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАЦ

сланика био је члан тлавног одбора, националне странке. Кад је та странка ушла у састав демократске странке, 15, је изабран за члана тлавног одбора те странке. Био је министар Народног Здравља (17/5 1920—1/1 1921) и министар Шума и Рудника (24/12 1921—16/12 19292).

J. IJ.

PALI HOJIOMAH, књижевник, директор тимназије (19/9 1863, Вараждин). Основну школу и гимназију свршио је у Вараждину, а Университет у Загребу. Од октобра 1885 служио је као наставник на средњим школама у Госпићу и Загребу. 1916 је пенсионисан, 1918 реактивиран, 1919 именован директором доњоградске тимназије загребачке, и као такав пенсионисан 1926. Од оснивања Професорског Друштва с тлавном управом у Београду, Р. је председник загребачке секције.

Р. је најплоднији наш преводилац са грчког и латинског језика, и уједно један од налпих најактивнијих класичних филолога. Превео је и издао: Софоклове тратедије (1895 у прози, 1913 у стиху), Платонову Обрану Сократову и Критона (1915), Протатору (1915), Есхилове трагедије (1918), Бурипидове драме (1 1919, П 1920), Цезаров Галски и грађански рат (1897). Самостално му је дело: Живот старих Грка (1902). Поред тога, написао је Р. предговор и коментар Маретићевом преводу Вергилијеве Енејиде (1896), издао је и прерадио СОенчеве Примјере из грчке књижевности (1909) и Примјере из римске књижевности (1910), а за средње школе приредио је текстове из Кеенофонта и Овидија. Са C. Оркуљем издао је: Documenta historiam croaticam spectantia [1909] а са Ф. Ласманом: Избор из старе књижевности кршћанске. Краће преводе штампао је у ђачким листовима Омладина и Младост. А. Б-ц.

РАЦИ СЕРАФИН (Ка721), научник (13/12 1531 — 8/8 1611, Фиренца). Врло учен талијански доминиканац, који је 1587—1589 живео у дубровачком манастиру свога реда, где је написао прву историју Дубровника, која је била наштампана, (Га вјога di Raugia, JIyka 1595). Његово дело има, врло малу историчку вредност, јер он, како сам признаје, није правио специјалне студије, нето је напросто ексцерпирао лубровачке безимене АДнале. Напротив врло је интересантно и важно оно, што Р. сам пише о Дубровнику свога времена и о животу у њему.

Литература; 1, Еегге , Ега Зеганпо Razzi (Firenze, 1903). М. Р.

РАЦЕКОВИН (ВасгКеуе), место у Мађарској, на Дунаву, испод Пеште. Има 6.881 становника, (1910), од којих је било Срба. 929, Мађара 6.736, православних 101. Р. је једно од најстаријих српских насеља у бившој Мађарској. За време Турака био је Р. српско насеље и знатно трговачко

место. У Р. се налази српска црква, у тотском стилу, грађена у 15 веку. Украшена је сликама српских владара, светаца,. JL П.

РАЦНА ГОРА. БР. Петичак.

РАЧА. 1. Манастир на Дрини (област Бајине Баште). Црква је посвећена Baзнесењу Господњу. Према традицији и неким доцнијим изворима, Р. је сазидао краљ Драгутин. У 15 веку Р. је јако пострадала, али већ 1516 спомиње се јеромонах Теодор Рачанин. 1616 преписиван је Рачански поменик са неког старог поменика. У 17 веку Р. се спомиње врло много, а тако исто и њен скит, Св. Ђорђа на месту, званом Бања. У овоме скиту је 1684 јеромонах Христофор радио слике у једном минеју. 1688 Р. је изгорела и запустела. Са патријархом Арсенијем Чарнојевићем избегли су 1690 и монаси из Р. 1697 патријарх Арсеније допустио је избеглим монасима из Р., који већ дуго времена пребивају у земљи аустриског ћесара, а немају места, где би се скупили и братски живели, да се настане у Беочину. Тако су монаси из Р. обновили запустели манастир Беочин. 1698 Р. је понова пропојала. 1704 јеромонах из Р. Јеротије Рачанин путовао је у Јерусалим. Изгледа, да је све до 1795 Р. била мање више пуста. Ове године, трудом монаха из манастира Троноше и чувенога игумана хаџи Мелентија, Стевановића, Р. је обновљена. Из 1799 сачуван је један запис, који вели, да су те тодине београдски митрополит Методије и Соколски кнез Стеван продали P. Geoградском везиру за 15.000 гроша, те се једва откупила 1813. Турци су, после пада Србије, похватали монахе Р., и пред самим царским дверима у цркви посекли су јеромонаха Исаију и Ђакона Јована, за. тим су иконостас истргли, бацили га на своје жртве, потпалили та, те су обојица. изгорели. 1818 хаџи Мелентије се вратио из Св. Горе и тада је Р. оправио. И кнез Милош Обреновић се много заузимао за P.; његовим настојавањем црква је обновљена. Р. није још проучена.

В. Петковић.

2. Р. (Нова), село у Хрватској, у области осечкој, срезу беловарском. Лежи у равници (131 м) с лева Рачачке (к Чесми), од железничке станице Булинац пруге Ђеловар—Гарешница, 2% км (правац) к југозападу. Има 633 становника, поглаварство општине (6.760 становника), римокатоличку жупу, пучку школу, котарску шумарију имовне општине Ђурђевачке, пошту. — Преко Рачачке воде, на њеној десној обали, село је Стара Р. (509 становника). — Код Р. се нашло старих славонских новаца. — Р. се спомиње пре 1396, кад ју је краљ Сигисмунд заложио за 8.000 форината Микцу Проданићу. 1453 добио је од краља Владислава IV womoвину града и властеоства Р. Иван Хуњади (Сибињанин Јанко), али већ 1457 то држе

— 720 —

Mo ya Kak