Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

Илочки, у чијој је области још 1500. Касније су ту господари Баћањи. Из Р. је бан Фрањо Баћањи 6/7 1528 известио палатина и остале краљевске угарске савет-

нике, а дан затим и самога краља Ферди-

нанда, о крижевачком сабору од 24/6 и о општем политичком положају у Хрватској и Славонији. :

3. Р. (Сремска), село у Срему, срез Митровида, општина Босут; на Сави (83 м), која се ту савила према утоку Дрине. Крајња, је станица дунавско-савске вициналне железнице Буковар—Шид—Р. Има 950 становника, православну парохију, пучку школу, пошту и телеграф. — Стари град у Р. био је у области Моровића, а кад су они 1476 изумрли, припао. је фамилији Батори, која га је држала све до турске провале. По своме смештају Р. је зватно стратешко место. Са три стране заштићена Савом приступачна. је само са севера. 5/11 1410 стајао је тамо с војском краљ Сигисмунд. Скела на Сави код Р. спомиње се 1445 и 1477, а, тридесетница у закону 1496. Данашња тврђава саграђена је за време владе цара Јосифа. 1.

___J. Mogecnuh-

4. Р. (Босанска), место у Босни, на Сави, у срезу бјељинском. У Р. се превози скелом преко (Саве за Славонску Р. P. се развија као посредник у трTOBHHH и саобраћају за оближњу варош

· Бијељину. У Р. је паробродарска, станица

и крајња тачка пруге уског колосека Утљевик—Бијељина—Рача. M. O.

5. Река у Србији, лева притока Лепенице. Извире на источној страни Чумићског Брда, (454 м) и Козорепа (439 м), око 9 км источно од варошице Страгара. Са, изворишта, тече према истоку, од Јарушице на североисток, а. од Губеревца, на. север-северозашад. Kom Лукање учини велику окуку, скрене под правим углом и управи ток према истоку. Тако тече све до железничке пруте Ђелика ШланаЛапово, а даље на североисток. У Лепепицу утиче источно од села Марковца, односно око 6 км вашадно од Овилајинца. Важније притоке са десне стране су Крчмара и Сипићеки Поток, а са леве Широки Поток. Дужина, Р. тока је 400 км, а: површина, слива 289 км. JI. B:

РАЧАНИ се називају мнотобројни преписивачи српских православних црквених књита, скраја 17 испочетка. 18 века, који су били сабраћа манастира Раче на, ДриНи, у 17 веку најачег преписивачкот средишта. наших земаља. Прешавши с књигама, и ђацима, 1690, у пратњи патријарха, Арсенија, у Аустрију, Р. су и у новом, тобоже привременом, крају наставили свој рад, већим делом у (n. Андреји, и дуго су употребљавали назив Р. као украсан епитет. 1697 патријарх их је населио у фрушкоторском манастиру Беочину. Од Р., међу којима. се помињу Христифор, Симеон, Ћирјак, Тодор и т. д. нарочито су

РАЧАНИН

се истакла тројица: Кипријан, Јеротеј и Гаврило Венцловић. - b. JJ.

PAUAHHH JEPOTEJ био је као и остали Рачани калуђер и преписивач, који је прешао приликом велике сеобе и живео по разним крајевима у тадашњој Угарској. 1698 био је у Бачком Фелдварцу, 1704 пошао је на хаџилук у Ов. Гору преко Србије и Бугарске, а 1721 живео је у фрушкоторском манастиру Великој Ремети. Од Ј. је остало неколико рукописа, преTIHCAHHX црквених књига. Но од главног значаја је његов путопис: Путешествие к граду Јерусалиму Јеротеја јеромонаха рачанскато в љето 7219 а от рожд. Христова, 1704 мјасеца јулија 7. У том спису Ј. описује укратко пут од Београда преко Гроцке, Параћина, Ниша, Лесковца, ma Македонијом на Солун, и морем поред Родоса и Крита на Јерусалим. После описује повратак на Цариград, Пловдив, Софију, Баточину, Омедерево и Београд. Ј. се у том путопису приказује као прост и празноверан калуђер; у целом рукопису се налази једва које живље и стварније место. Језик је сув, али доста верно народан. То је први путопис у српској књижевности. Литература: Ђура Даничић, Рукопис Кипријанов (Гласник, 9, 1856); (Ст. Новаковић, Старословенски Буквар (ГлаCHHK, 34, 1872): Г. Витковић, Различна научна грађа (Гласник, 67, 1887); Љуб.

тојановић, Каталог рукописа и старих штампаних књига Орпске Краљевске Академије (1901); Ст. Новаковић, Шрилови к историји српске књижевности (Гласник, 31, 1871). В. Петровић.

РАЧАНИН НИПРИЈАН. (О његовом се животу зна веома мало. Џри великој сеоби (1690) био је, по свој прилици, у дубокој старости. Он је понео собом велик број рукописних и штампаних књига. Прво се гадржао у Срему, а затим је отишао патријарху у (Ов. Андреју, где је организовао преписивање потребних црквених књита, у којима се осећала оскудица. То је била права школа, коју је Кишријан држао са својим ученицима уз храм Св. Луке. Најодличнији ђак му је био Гаврило Венцловић, који се и потписивао као ученик духовника К. К. је био међу свима Рачанима најспособнији, пајписменији, највештији и највреднији. Од љетова, пера остало је до данас приличан број рукописа, обредних и прквелих књига. У Народној Библиотеци чува се

једна, служба светаца. са житијама, које је преписао К. још 1659, а. у. Српској Краљевској Академији постоје: један службеник светаца, писан 1692 и 1694 у (Св. Андреји, један требник са сликама на граници 17 и 18 века и т. д.

Али, осим овог чисто преписивачког посла, К. је дао и једно изворно књижевно дело: Буквар словенских писмен,

односно Граматика или ученији писмени

UO : 46

Ha 104 o OVA У