Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
РАЧАЧКА РЕКА
книжнато, који је написао 1717. Он се налази у једном великом рукопису Орпске Краљевске Академије. Тај Буквар је рађен, вероватно, по руском увору. Х њему се налазе прва слова, уставна и курсивна, затим слогови, па моралне изреке и црквено штиво. Но од особите је важности што се ту налази и први трактат о српској версификацији: Просоmaje врхније иже требут Словене. То су правила о прављењу стихова, о наглашавању и о интерпункцији. К. је у том трактату навео и примере, неправилних дванаестераца са неправилним женским стиховима, већином моралне и побожне садржине. Ти стихови су слабачки, апсолутно непоетични, али значајни као једни од првих покушаја уметничке поевије у нас. К. језик је српскословенски, црквени, којим су писане књиге у 16 и 17 веку, али са извесним примесама народног језика. M K. правопис напушта. донекле правила српскословенских редакција и приближује се фонетици. MH. је права спона између старе србуљске и новије. прекосавске, српске, OJUHOCHO рускословенске, књижевности. B. Петровић.
РАЧАЧКА РЕКА, речица у Олавонији, десна притока Чесме. Извире на јужној страни Било - Горе. Њен изворишни поток, Гребенска Река, извире под котом 951 M и Вијенцем (261 м). Од изворишта Р. Р. тече према југу, а јужно од села. Брзаје, испред брега 'Шрокопа, (220 м). скрене под правим углом и управи свој ток углаBEOM према западу. Од утока ЂБачковице речица тече под именом Р. Р. и од села Нове Раче скрене на југ-југовапад. У томе правцу тече све до ушћа у Чесму, 2 км југозападно од Старе Плошчице. Дужина тока, је 31'2 км, а површина слива, 113'4 КМ.
РАЧИНА је изобичајена женска Kama од црвене чоје, при врху крашена црним тајтаном. Носила се у Крајини.
O.
РАЧИЋ, трад и породица. 8. Подгорје. 1.
РАЧИЋ БОЖО, управник Државнот завода за женски занат у Љубљани, фолклориста (26/19 1887. Чатеж, ma Сави). Овршио је основну школу, нижу гимназију и учитељску школу. За време Оветског Рата био је у Фрбији (Шабац, Ваљево). Главна дела су му: Сородност југословенCRHX отрошких | празников (У читељеки Товариш, 1, 1918). Орпека кухиња. (УЧИтољеки Товариш, 4), Народна. поша в Мачви (Учитељски Товариш, 91, 92, 24), По Жумберку ~ (Учитељски – Товариш, Народни окраски на пирхих ин кожухих (Попотникх, 5—8, 1999). HI. JE.
РАЧИЋ ВИКТОР, филателиста и трговац (25/11 1858, Загреб). За рана се почео бавити филателијом, те је најстарији хрватски филателиста. Од 1907 до данас
1990),
председник је Хрватског Филателистичког Друштва, а. био је и уредник часописа. Филателиста. 1907 био је председник хрватске филателистичке изложбе у Загребу. и касније код осталих изложаба, које је приредило Хрватско Филателистичко ДрушШтВо. Ф. B.
РАЧИЋ ЈОСИП, сликар (23/8 1885, Хорвати, крај Загреба — 21/6 1909, Шагриз). Литограф од заната, Р. је радио У За требу и Минхену, где је касније ступио у сликарску школу (Оловенца – Ажова. Оскудевајући, морао је за неко време примити место у Бонговој литографији у Берлину, да се опет врати у Минхен
у Уметничку Академију. 1909 пошао је у Париз. Живео је у великој бели, није добио стипендију, па се убио. Већи део његових малобројних слика налази се у Модерној Галерији у Загребу. А. ИГ.
РАЧКИ МИРНО, сликар и графичар (13ј16. 1879, Нови Мароф). Гимназију је учио у Вараждину, али је, због болести,
оставио и пошао у учитељску школу у
Загреб. Неко је време био учитељ у селу Шчитарјеву, крај Загреба. Оликарство је учио у Прагу (код Влаха. Ђуковца), Бечу, Венецији и Минхену. За време рата био је у Италији и Швајцарској, а данас живи у Загребу. — Излагао је у Загребу (први пут заједно с Мештровићем), Фиренци, Женеви, Бредфорду (Вгасога), Брајтону (Brighton) и Лондону. Нарочито се истакао као илустратор Дантеове Божанске Комедије (циклуси тих његових илустрација налазе се у Фиренци и Загребу). Знатније су његове слике: Град Дис (Штросмајерова Галерија. 'у Загребу), Егапсезса да Вилаии (Градска Вијећница у Загребу), Супрапорте у загребачкој СОвеучилишној Књижници. По наруџбини Матице· Хрватске илустрирао је Мажуранићев еп Омрт Сманил-ате Ченшића. А. JI.
РАЧКИ ФРАЊО ДР., историк (25/11 1898, Фужине — 13/3 1894. Загреб). Био је син сељачких родитеља. Основну школу учио је у родном месту, а гимназију на Реди и у Вараждину. 1848 покварила му је планове, и он је отишао у Сењ, у бискупово семениште. Народни препород га. је васпитао за цео будући живот. 1849 IIOслао та је бискуп М. Ожеговић у бечки Пазманеум на теолошке студије, где се први пут састао. са владиком Ј. ПШтросмајером. Уз теологију Yuamo je P. марљиво словенске језике, па се јавља у Католичком Листу са својим првим Caставцима, песничким, философеким, | а 1551 и историчким (Средоточје повиест-
me), 15/8 1959 постао je |P. свештеник.
Мало затим бискуп Ожеговић га је послао у Беч, да се оспособи у математици и физици. Р. није могао своју наклоност према историји да замени са математи-
= про
Бајера