Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

Јурја и, као поток Севница, тече вијугавим током према северу, где прима више приточица: Мали Брег, Поланшицу и Стари Брет. Од њихова сутока веома споро тече на југоисток, а око Заградеца се губи у многобројним понорима. Шида извире из снажног врела на јужном крају Р. П., односно Копањског Поља. Одатле почне тећи на север, али набрзо скрене и, у јако вијугавом току, тече према истоку и југоистоку. Приликом јаких киша излије се :из корита, састане се са, Добравом, и понире у Фаточној Јами (321 M), на подножју Илове Горе. Сем тога се Р. П. наводњава и многим врелима на зашадном ободу поља. За време кишне периоде, нарочито у шозној јесени, понори не могу да сву воду пождеру; сви потоци јако набујају, излију се из корита и настане поводањ, најпре и нарочито у нижем, Копањеком Пољу, које је по томе названо и Мокрине.

P. II. je плодно и густо насељено. На њему је преко 90 насеља, махом на 060ду шоља, око 540 домова са 2.850 становника. Густина насељености је велика, 207 на 1 км“. Највећа насеља су: Мала и Велика Рачна, (62 дома, 292 становника), Гросупље (49 домова, 271 становник), Оподња Сливница, (58 домова, 264 становника) и Понова Вас (49 домова, 235 становника). Ова остала, насеља имају мање од 200 становника. — (Североисточним крајем Р. П. пролазе друм и железничка прута, ЈБубљана — Гросупље —Вишња ГораНово Место—Карловапц, југозападним, друм и железничка пруга, Љубљана—ГросупљеКочевје, а преко поља воде више колских путева.

Литература: Напцег, Berichte iber die Wasserverhialtnisse in den Kesseltilern von Krain {Osterr, Touristenzeitschr,, 3, 1883); F, Kraus, Die Entwasserungsarbeiten in den Kesseltšlern von Krain {\W/ochenschrilt d, Osterr, Ing, u, Arch, Ver, 1888); A, Gavazzi, Die Seen des Karstes, L (Abh. d. k, k, Geogr, Ges,, V, 1903/04).

II. Вујевић.

РАША. 1. Река у Истри, притока, Јадранског Мора. Извире из Чепићског Језера, на истоку Истре, и са, изворишта тече према, западу. Набрао скрене из тога правда и управи свој вијугави ток према југујугозападу, југу и југу-југоистоку. Ушће Р. помакнуто је далеко на север од југоисточне обале Истре, јер је цео некадашњи доњи део њенога тока и долине потонуо и образовао Рашку Драгу, највећи залив у Истри. Отота се Р. не улива. у море код пристаништа Карнице, него око 15 км источно од манастира Св. Тројице. На торњем току, западно од Чепићског Језера, долина, Р. је врло широка, под ливадама, и доста, је баровита. Али на целом осталом току, где Р. тече кроз кречњак, долина, је толико дубоко ижлебљена, да. допиру до нивоа издани. Р. зато погла-

РАШИЋ

вито хране јаки извори, по дну и странама долине, које тамошње становништво зове вода греванка. На целом томе току, од 16 км дужине, долина се јако сузи, стране постану стрме, :и, сем неколико воденица, нема ни једног насеља. У најдоњем току долина је баровита, нездрава и тотово неприступачна. Плимски талас продире доста далеко узводно, и вода је на томе делу бочата (сланаста). Десне притоке Р. су: Вели и Тупелски Поток. Дужина Р. тока је 23 км, а Рашке Драте ORO 15 KM.

Литература: Ј. Цвијић, Карст (1895); N. Krebs, Die Halbinsel Istrien {Penck's Geogr. Abh., IX, 2, 1907), IJ BD.

2. Црна вунена сукња без украса. Носи се у околини Берана. ИЕ.

РАШИЋ ВОЈИСЛАВ ДР., правни референт Министарства Просвете (8/8 1869, Јатодина). Овршио је гимназију и права у Београду, ша је отишао у Шариз, где је свршио правни факултет са докторатом из јавног државног права, затим дипломатски одсек у Олободној школи политичких наука. По повратку из Париза. ступио је у Министарство Финансија. 4/5 1919 постављен је за консула на Крфу. 1922 за консула у Целовцу, а 14/11 1999 дошао је за шефа руског одсека Министарства Иностраних Дела. 18/8 1923 постављен је за начелника крајинскот окрута, одатле је 13/9 1924 преведен за правног референта подринске жупаније, 2. 12/9 1925 је пенсионисан. Јуна 1996 постављен је за правног референта (Задужбинско-Правног Одељења) Министарства Просвете.

Ha лепој књижевности и новинарству радио је Р. још из младићског доба. Тисао је и под лсееудонимом Биослав. За треме и иза рата нашисао је песме, од којих су многе штампане, а све улазе у повећу збирку, под именом Витешка, Споменица. Главни Р. рад је на правној и историској књижевности. Поред | већег броја чланака и бележака у повременим и правним часописима, Р. је посебно штампао на француском, поред тезе Краљевина Србија, још и Балканско питање, нарочито српско питање и српске тежње (1903), Орби и Балканско питање. На грчком језику штампао је: Србија, Краљевина Орба, Хрвата и Словенаца са историског и дипломатског гледишта, затим: Успомене са Крфа, а на српском језику из јелинских предмета: Из грчке слободијаде, препеви, Клефте и Сулиоте, историска расправа, Јелински Устанак 1891, Острво Крф, Видо, Лазарет и др. Највећи му је рад: Стеван Владислав Каћански-Стари Бард.Р. се истакао и као користан јавни радник, у разним друштвима, а највише је стекао заслута радом на стварању и подизању соколства у Србији. Написао је многе соколске песме, а у овом погледу корисно су послужиле и његове

== 790. —