Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАШИЋ

споменице на соколске вечери 8/12 1907 и 7/12 1908, а нарочито његов Орпски Витез, који је излазио од 15/5 1909 до рата.

1914 у великим месечним свескама. са оЛи-

Кама, Д. Поповић.

РАШИЋ ДАВИД-МИЛАН (назван Давираш), професор и књижевник (1825, 36мун — 6/2 1875, Београд). Учио се у Кратујевцу. Београду и Бечу. Био је професор у Србији и умро је као професор друге београдске полугимназије. Најповнатији је као преводилац Дима-овог романа: Гроф од Монте Христо (1855—1856), који ja изишао у десет свезака. Превео je Бичер-Сто-ове Чича-Томину колибу (1853 до 1854) у шест свезака, Волтерову Заиру (с немачког), Лафонтенову Федору и Марију. Уређивао је календар Војвођанин (1853—1859). У стиховима, је приказао стање Црне Горе (за време владе Петра П Њетуша и његови предшественика осветљено повесничким изворима) и књажества Орбије (Црногорка, 1852. Космајка, П издање 1859), и писао је многе усклике, поздраве, изливе чуства, надгробне беседе и т. д. »Шегови оритинални списи не вреде мното, али својим исликаним календарима и својим преводима сензационих романа, са сликама, свакако је умножио број српских читалаца у педесетим годинама.« М. Даничић је с подсмехом говорио о њему.

Литература: Новаковићева Библиотрафија (потпунији списак његових радова у Каталогу Народне Библиотеке у Београду, 1894): Јавор за 1875: Даничићев Зборник, 1995. М. Ш.

РАШИЋ МИХАИЛО, ђенерал (13/6 1858, Алексинац). Шо свршетку реалке у Беотраду, ступио је у Војну Академију 20/9 1874. За. артилерискот потпоручника. произведен је 10/19 1876, за капетана 11 1891, за пуковника 6/4 1901, за ђенерала. 20/10. 1912. 1876—1878 био је на свршавању курса Војне Академије, 1878—1882 био је водник у пољској артилерији, 1882 до 1883 члан комисије за пријем шушака, (Оберндорф, ~ Немачка), = 1884—1885 — ађутант у управи Војно - техничког завода, 1886—1887 командир телефонског одељења, (ради студије војне телеграфије), 1887 до 1889 ордонане-официр Њ. В. Краља, 1880 до 1893 ађутант Њ. В. Краља и вршилац дужности личног ађутанта ЊБ. 8. Краља Милана, 1893—1900 маршал двора Њ. ВБ. Краља, 1900—1902 командант пољског артилериског пука (Моравског), 19092—1908 командант · дивизиске области (ПШумадиске). 1903—1906 био је инспектор артилерије, 1906 био је комесар за погракичне спорове према Турској, 1907—1910 председник Комисије Ba, пријем топова. (Крезо, Француска). 1910—1919 био је у пенсији (по молби). 19189—1919 био је министар Војни, 1921 пенсионисан је (по молби) и преведен у резерву. Био је шрофесор Војне Академије (нацртна теометрија) 1889—1898.

У рату 1876 учествовао је као питомац и водни официр шољеке артилерије. У рату 1877—1878 као водни официр и командир батерије, у рату 1885 као командир батерије. У рату 1912—1913, као шуковник у пенсији и као ђенерал, командсевао је Дунавском Џ. У рату 1914—1918 био је командант комбиноване дивизије 1. 1916—1918 био је делегат при савезничкој Врховној Команди у Француској. 1918 био је министар Војни. В. Белић.

РАШИЦА МАРНО, сликар (13/11 1883, Дубровник). Свршио је реалну гимназију у Дубровнику, а сликарство је учио у Ђечу, Минхену, Шрагу, Паризу и Цандворту (Холандија). Живи у Загребу као средњошколски наставник. Излагао је у Ђечу (1903 Хатенбунд, Сецесија), Лондону, Паризу, Прагу, а колективно више пута у Загребу. За загребачку фрањевачку цркву насликао је фреско: Ов. Антун проповеда рибама, за жупну цркву у Крашићу: Последњу вечеру. 4. II.

РАШКА. 1. Река у Јужној Србији, Рашкој, лева притока Ибра. Извире из врела јужно од манастира Сопоћана, али јој се сува долина продужује Далеко на. запад, до источнот подножја Тројца (1.357 м), на источној траници Ојеничке висоравни и Пештери. Врело Р. је на граници између шкриљаца. и кречњака. Ту избијају из уске пећине велике количине воде, као из најјачих карсних врела. Водопадом од 8 м Р. се стропоштава H јури преко бигровитих степеница запенушено, у слаповима. Са изворишта Р. тече према југоистоку, од ушћа Слатине (Намте или Моране) на север-североисток, а од ушћа Људске Реке на исток. Одатле Р. почне у своме току јаче вијугати, код вароши Новог Пазара. скрене у лакту на север, а од засеока. Шнућа на север-североисток, протичући већим делом кроз уску и дубоку долину. У Ибар се Р. улива код варошице Рашке. Важније притоке Р. са леве стране су: Људска Река (Радалица), Дежева и 'Трнавска Река, а са десне: Сепечева, Јошаница и Бањска Река. Дужина тока Р. је 596 км, а површина слива 1.288:2 KAMO.

JI. B.

2. Варошица у Србији (Рашка. Област). Има 1.030 становника. На ушћу је реке Рашке у Ибар. Основана је 1846. Среско је место. DL. И.

РАШКА ЕПАРХИЈА, православна. црквена област. Од 10—18 века обухватала. је централне српске крајеве око реке Раmrke, Ибра и Лима. Џрви пут се помиње у другој хрисовуљи византиског цара Василија П 1020. Тада је била под охридском архиепископијом. Имала је права на 15 клирика и исто толико парика. Неко време, у 11 и 12 веку, била је под римокатоличком барском архиепископијом, а затим поново под охридском. У састав аутокефалне жичке архиепископије JO-

= 20 —