Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

шла је 1219. 1346, приликом проглашења пећске патријаршије, Р. Е. названа, је митрополијом. Турци су је освојили 1455. Када је у њеном центру, недалеко од врло старе њене катедралне цркве (Св. Апостола Петра и Павла, ускоро после турског освојења основан Нови Пазар, на место старот Пазара или Трговишта (Раса), Р. HR. називана је пазарском, новопазарском а и старовлашком епархијом. У другој половини 17 века здружене су са Р. Е. и стара будимљанска и новија лимска или петровска епархија са Бјелопољем, те je Р. Е. називана и бјелопољеком епархијом. Последњи рашки митрополит Јанићије постављен је бератом од 1784 за митрополита Новога Пазара, Трговишта, Брвеника, Митровице и Нове Вароши са њиховим окрузима. 1808 Р. Е. је спојена у једну епархију са призренском, са којем су већ раније удружене биле стара липљанска, тграчаничка или новобрдека ељархија, са Приштином, доцнија вучитрнска епархија са Вучитрном. и стара, хвостанска или студеничка епархија са, Пећи и Ђаковицом. Ове те удружене епархије називају се од 1807 рашко-призренском епархијом.

Познати су ови рашки епископи и митрополити: Леонтије око 1123—1196, 'Ћирил око 1141—1143, Јевтимије око 1170, Калиник 1196, Кирил, Козма, Ђерасим IJ, Михаило око 1284, Григорије I око 1990, Филип око 1302, Гриторије П 1305, Павле 1314—1317, 1318—1322, Арсеније и Генадије око 1427—1440, Никодим, потоњи патријарх, пре 1443—1445, Јанићије око 1446, Симеон 1 1526—1550, потоњи архиепископ охридски, Силивестар 1, 1560, "Тимотије, Висарион од 1586, Симеон Ш 1608, Силивестар П 1620, Јосиф око 1629, Максим ] 1625, 1631, 1637, Силивестар Ш, Гаврило, потоњи патријарх, 1644—1648, Мажеим, потоњи патријарх, 1650, Јован 1688, Григорије Ш 1690, 1697, Мојсије Рајовић, потоњи патријарх, 1704—1712, Арсеније Јовановић· Шакабент, потоњи патријарх, 1718 до 1725, Јевтимије Дамјановић 1795—1737, Гаврило Георгијевић 1739 до после 1751, Јевстатије 1756—1763, Гаврило 1763—1766, Ђерасим П 1766—1776, Никодим 1776 ДО 1784 и Јанићије. 1784—1808, а. затим исти Јанићије као рашко-призренски митроколит до 1818.

Литература: И. Руварац, Рашки епископи и митрополити (Глас, 69).

Р. Грујић.

РАШКА ОБЛАСТ (крајеви у северној Србији). Површина, Р. O. je 8.435 M. Становника, има 264.803. Густина. насељености је 31 становних на км“. Главно је место Чачак. Обухвата слив Ибра, горњег Белог Дрима и слив горње Западне Мораве. Од мањих целина (Северне (Србије овој области припадају: Драгачево, Надибар и Подибар. Висока, је на југозападу а нагнута, углавном, шрема северу. Ра-

___ PATIKA ОБЛАСТ

вније површине су око Чачка, и Краљева. Најважнија је peka ове области Ибар, који се улива у Западну Мораву. Иброве су притоке: Студеница (лева) и Јошапица (десна).

У високим планинским крајевима, богатим пашама, становништво се бави сточарством, са чиме је у вези и израда сирева и других млечних производа (нарочито кајмака). Земљорадњом се баве становници Поморавља и нижих, питомијих крајева. У Р. 0. успевају све врсте жита и поврћа. Лековите су воде: Матаруте, Прилике, Јошаничка Бања, Овчарска Бања. Саобраћај се у новије доба осетно развија. Кроз област пролази железничка, пруга уског колосека: Сталаћ —КраљевоЧачак—У жице. Важнија су насеља: Краљево, Гуча Рашка. B. JI.

Већи део Р. 0. налази се у Јужној Орбији, управо у области старе Рашке, јужно од Јавора, Голије и варошице Рашке. Овај се део налази у сливу Ибра, а нешто маJO и у сливу Дрине (Ојеница). У Јужној Србији Р. (. сачињавају срезови: вучитрнски, дежевски, дренички, митровички, сјенички и штавички. Овамо је Р. (0. омеђена, на западу Ужичком, а на југу Зетском и Косовском Облашћу. У последње турско доба већи део Р. 0. на југу чинио је источну половину Новопазарског Санџака, чије је средиште било у Новом ПЏазару, код старога Раса, а. још раније приџадао је босанском вилајету.

Р. 0. је висока планинска област, у којој су Пештер и Ојеница пространа и висока, травна поља, Мокра Гора велика. шумовита, планина, а нижег земљишта има само у северном рукавцу- Косова. Поља, око Доње Оитнице, затим у Новопазарском Пољу и нешто око Ибра. На огранцима Копаоника до изнад Вучитрна, на Рогозни више Бањске и код Глухавице у Новопазарском Пољу има и многих рудишта сребра, олова, злата и железа. Западно од Рогозне влада планинска, клима, дугих снежних зима. Ови су планинци сточари, а њихови су производи најчувенији из Џештера и Ојенице- |

Јужни део Р. 0. нема модерних комукикација. Само до Косовеке Митровице допире вардареко-косовска. железница. Кроз овај део области пролази стари БосанскоМакедонски и Цариградски Пут. Већином су брдски путеви, а најважнији је аутомобилски друм Косовска Митровица—Радшка—Нови Шавар, као и друм низ Ибар до Краљева. Има више варошких средишта, од којих је најважнији Нови Пазар, недалеко од Старога. Раса. Мнотобројни су црквени споменици старе српске културе (Сопоћани, Ђурђеви Ступови, Петрова, Црква, Бањска). Многе су развалине старих српских градова и краљевских дворова. (Звечан, Јелеч, Брњаци, Трепча, Дежева, Рас). Отановници су Срби православни, прави Динарци највећим делом, а у иви-

= 1 =