Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НЕШИЋ

најпре као командир завојишта, а доцније као командир пољских болница. B._C.

НЕШИЋ ЉУБОМИР, посланик у Прагу (16/10 1879, Крагујевац). Гимназију је свршио у Крагујевцу, Шапцу и Београду, а права на Великој Школи у Београду. У дипломатску струку ступио је 1905. Прво је био постављен за чиновника у Паризу (1907—1909), а затим у Приштину (1909 до 1912). Учествовао је активно у сва три рата. 1916—1918 био је шеф Југословенског Одсека Министарства Иностраних Дела. 1919 учествовао је (до маја 1919) као члан наше делегације на конференцији мира, а затим је постављен у Скадар (1920), па у Трот (1921). 1922—1923 био је помоћник министра Иностраних Дела. 1924 постављен је за посланика у Праг. 1925 био је народни посланик, а 1926 поново је постављен за посланика наше државе у Прагу. + UI.

НЕШИЋ СВЕТОЗАР, ђенералштабни пуковник (30/10 1851, Неготин Крајински). По свршетку полугимнавије у Зајечару и 2 виша разреда реалке у Београду, ступио је у Војну Академију 1/9 1869. За артилериског потпоручника унапређен je 1874, за капетана 1880, преведен је у ђенералштабну струку 1885, унапређен је за Ђенералштабног пуковника 1898. Као артилериски официр био је водник и ађутант пука до 1875, вршилац дужности шефа штаба Тимочке дивизије 1878, на. служби у Главном Ђенералштабу 1884. Као Ђенералштабни официр био је ордонанс-официр Њ. 8. Краља 1885, командант батаљона 1887, шеф штаба дивизије (Шумадиска) до 1888, војни изасланик у Цариграду 1889—1898, командант пешадиског пука, (14), начелник оперативног одељења команде активне војске до 1898, а те тодине и вршилац дужности начелника, штаба команде активне војске. 1902—1903 био је вршилац дужности начелника Главног Ђенералштаба. 1894—1899 и 1900 до 1908 био је професор Војне Академије (стратегије и тактике на вишој школи). 1/1 1905 стављен је, због болести, по молби у пенсију.

У рату 1876 и 1877/78 био је начелник штаба, Крајинске бригаде, у рату 1885 био је на служби при оперативном одељењу Брховне Команде. Као вршилац дужности начелника Главног Ђенералштаба. 1903 израдио је правило и план мобилизације целокупне војске и уређење повадине према јужном и источном фронту, а тако исто и ратни план за рат с Турском, који се у свему поклапао са изведеним планом 1919.

Од књижевних радова, сем чланака у Ратнику, штампани су: Мисли о обуци пешадије од Шерфа (1883), · Шешадиска. дивизија на маршу и у боју (1 напад), по ђенералу Берто (1886), Обука чете и батаљона, по ђенералу Драгомирову (1888),

Прилози за тактичко обучавање официра (три књиге, издање Министарства Војног, 1902), Белешке из рата 1885 (штампано у књизи Историја Српеко-Бугарског рата Др. Владана Ђорђевића, 1908), Ратна Вештина (стратегија и тактика у вези), нештампано, а примљено од Министарства Војног. В. Белић.

НЕШИЋ СТЕВАН, пешадиски бригадни ђенерал (6/12 1876, Брадарци, ПожареРачки). По свршетку целе гимназије у Пожаревцу, ступио је у Војну Академију 1/9 1894. За пешадиског потпоручника произведен је 2/8 1897, за капетана 1907, за пуковника 1/10 1915, за пешадиског бригадног ђенерала 921/10 1923. До 1899 био је водник у пешадиским пуковима, 1889 до 1901 командир чете у пешадији, 1901 до 1903 на вишој школи Војне Академије, 1903—1908 командир чете у пешадији, 1908—1909 на служби у економском одељењу | Министарства Војног, = 1909—1911 ађутант команданта дивизиске области (Дунавске), 1911—1919 командант батаљона у пешадији, 1913—1914 командант батаљона у пешадији, 1919—1920 командант пешадиског пука, 1920—192] командант пешадиске бригаде (Дравске), 1921—1993 помоћник и командант војног округа (Београдског), 1928—1924 помоћник | команданта дивизиске области (Дунавске). Од 7/10 1994 је на служби у наставном одељењу Главног Ђенералштаба.

У рату 1912—1913 био је командант батаљона у пешадији (19 пук). У рату 1914 до 1918 био је командант пука (8/, 92/П, 140, 1 рез. 24). В. Б.

НЕШКОВ ВИС, ~ југоисточни – огранак Грамаде-Џланине. Представља засебан вис, 776 метара надморске висине. Налази се на правцу Цариброд—Пирот, на самој старој траници Србије и Бугарске, према селу Обреновцу. Удаљен је 3 километра северно-западно од Цариброда, 2 километра северно од Нишаве и 17% километра источно од села Обреновца. Околно земљиште пуно је вртача, тако Ma H. B. затвара северни део долине Нишаве. Сам вис у подножју је шумовит, теме је (пашњак) широко 1 километар, а дугачко 3 километра. BB. B.

Boj на Нешковом Вису. 12/11 1885. После неуспеха у сливничкој битци, нишавска војска повлачила се ка граници Србије, и 12/11 заузимала, је фронт: Ржана (Височка) Тепош (граничну линију)Голема. Царина—Нешков Вис—Планиница—Кукла. Главни положај, Голема Царина—Нешков Вис—Кукла, био је одвојен кршном планином Видлич од крајњег левог крила на делу Ржана—Тепош, и тај део положаја (Видлич) није био поседнут трупама. Бугари су остали готово у истом распореду као и претходних дана, имајући спрам Петерлажа (према српском леBOM крилу) одред капетана Бендерева. Између Петерлажа и Цариброда био је од-

Ig.