Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

ред капетана Оарафова, у чијем је саставу било 7 батаљона. Капетан Ратко Димитријев имао је да са 3 батаљона заузме висове испред реке Лукавице, и.да се држи дефансивно. Приликом заузимања. ових положаја, српске трупе тукле су ватром бугарске трупе, на што су Бугари извршили напад на центар српског полоmaja и изазвали бој.

Бојиште сачињава део српског положаја Н. В. са предтереном ка Цариброду. Положај је то камен; североисточна, његоBa страна обрасла је шумарцима, а остале су голе и стрме. У боју је учествовао српски 11 и 12 пук са по 3 батаљона и једна батерија (око 4.200 људи), а бугарских 5 батаљона (око 5.000 људи) и 3 батерије. Српске трупе поселе су: Шумадиска дивизија (са 11 и 19 пуком) центар, Н. В., лево крило — Дунавска. дивизија Голему Царину,, десно крило — Дринска дивизија — на Кукли и Моравска дивизија. у резерви за десним крилом. Бугарске трупе заузимале су торе означене положаје са циљем, да на њима сачекају долазак осталих сната са Сливничких положаја. У том развијању, око 16 часова, биле су примећене од 12 пука и под његовом јаком ватром морале су се зауставити на 1.500 метара од положаја. Обасути ватром, Бугари се реше да протерају Србе са Н. ВБ. те предузму наступање двема колонама: једном од 3 батаљона на фронт, а другом од 2 батаљона преко шумом покривене североисточне падине. Српски 11 и 12 пук развили су своје батаљоне на самом вису, где су заузели задњу ивицу шумарка. Бугари су се привукли кроз шумарке на блиско одстојање и извршили су јуриш. За то време је и колона, која је ишла на фронт, помогнута својом артилеријом, успела да се испење на сам вис, те и она изврши такође јуриш. Српека батерија са Н. В. одступила је одмах У почетку борбе, а батаљони 11 и 12 пука, примили су борбу хладним оружјем, и после кратке али жестоке борбе, не помотнути ни једном јединицом лево и десно, напустили су Н. В., кад је командант батаљона, капетан Михајло Катанић, Daњен на пет места био опкољен и заробљен, и повукли су се на вис Дел, позади Н. В. — Губитци Срба били су: погинуло 49. рањено 353, заробљено 173. Бугара:

погинуло 58, рањено 250. Резултати боја '

били су: напуштање траничног фронта,

од стране Орба: Бугарима, је био отворен

пут у пиротеку котлину. B Белић.

НЕШКОВИЋ ЈАНИЋИЈЕ, ужички епископ (147 1804, Миланци, Србија — 20/2 1873, Краљево). Био је ђакон београдског митрополита Мелентија Џавловића. Закалуђерио се 1833 у манастиру Каленићу, а 1845 постао је игуман манастира Отудениде. 1847 произведен-је за архимандрита, а 1849 посвећен је за шабачког епископа.

НЕШКОВИЋ

1854 премештен је на ужичку епископију, тде је епископску столицу пренео из Чачка у Карановац, данашње Краљево. Оправио је опустелу Жичу и подигао је школу у свом родном месту. Издао је збирку својих беседа и са 1.500 дуката, основао је фонд за поматање духовне књижевности. Н. је био и одличан гуслар. ДИЈЕ

НЕШКОВИЋ МИТА (7/11 1846, 'Нови Сад ·

— 10/5 1907, Загреб). Основну школу и нижу гимназију свршио је у Новом Саду, 5 и 6 разред гимназије учио је у Сегедину и Карловцима. Пошто није напредовао у гимназији, по савету свога рођака Змаја, отишао је у учитељску школу у Сомбор, коју је 1867 завршио. Био је учитељ у Руми и Земуну, Павловцима и Ири-

· ту. 1889 постао је жупаниски школски

надзорник беловарски, 1907 додељен је земаљској влади у Загребу, у одсек за богоштовље и наставу. Школску тодину 1870/71 провео је, као народни питомац, у Дрездену, проучавајући саксонске школе. Том је приликом свршио и педатошки тимнастички курс.

Књижевни педатошки рад Н. врло је обилан. Почео је са песмицама у Пријатељу Српске Младежи. 1873 покренуо је у Земуну, са Николом Брашованом и друтим млађим учитељима, независан учи-

· тељски лист, Учитељ, који је, због поли-

тичких прилика, од 92 броја излазио У Вршцу и. крајем идуће године престао. 1875 покренуо је у Земуну лист Нову Школу, у коме је исто тако нападао свештенство и његов утицај у школи, и на тужбу државног тужиоца осуђен је на месец дана затвора. 1879 лист је престао излазити. У то доба настаје преокрет у животу и раду Н. Од слободног мислиоца,

„у борби за личну и породичну будућност,

постао је Н. консервативац. 1880 је прешао у државну службу. 1888 покренуо је лист Нови Васпитач, који је уређивао до своје смрти. Првим листовима, које је покренуо, био је циљ слободна школа и јединство српског учитељства у АустроУтарској, у последњем се ограничио на унапређење унутарњег школског рада. Први рад Н. утицао је много не само на наше учитеље у Аустро-Утарској, него и у Србији, и учитељи у Србији организовали су своје Удружење, углавном, према начелима, изнесеним у Учитељу и у Новој Школи. 1875 покренуо је Н., са Александром Кузмановићем, дечји лист, Дечији Пријатељ (излазио до 1878), затим је издавао и друге књиге за децу (Мала школа, Полажајников дар и др.). 1901 основао је Н. Нашу прошлост, читанку за народ и народну омладину, са изводима из историских писаца, која је исте тодине и престала. — И. је израдио много уџбеника за основну школу и помоћних књига 32 учитеље (Буквар, Часловац, Псалтир, Шриповетке из старог и новог завета, Орпску траматику, Домаће животиње, Рад у

а (у Ала