Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

поред студија о Лесковару, Золи, Назору и др. | Н. је ушао у књижевност с тенерацијом, која је тражила шире видике, прочишћавање загушљиве атмосфере, европска мерила у књижевности. У свом критичком раду |. спроводи тај принцип. „Међу хрватским критичарима Н. је човек солидног знања, добар познавач светске и домаће литературе, која се својства појачавају тиме, што је он у исто доба добар познавалац наше политичке прошлости. О томе је Н. дао неколико оригиналних студија: О Анти Старчевићу (Јутарњи Лист), О Шими Мацури (СавремеНИК, 1926) и др. А. Барац.

НЕЧВЕН-КУЛА у Далмацији, на левој обали Крке, према траду Чучева. Сачувана је округла бранич-кула, палача, околни ЗИД. 'b.

НЕШИЋ АЛЕКСА, економ (13/11 1857, Велико (Село, пожаревачки округ). Свршио је основну школу и четири године приватног зимског течаја у родном месту. Изабран је за општинског одборника 1878, за председника општине први пут 1883, а за народног посланика 26/11 1888, па је и после више пута биран, све до 1906, када се више није кандидовао. 1882 основао је Н. читаоницу у селу, а 1900 Машинску Земљорадничку Задругу, којој је био и председник. Н. је био члан управног па затим надзорног одбора Српских Земљорадничких Задруга, и у том је својству путовао у Аустро-Угарску, Баварску, Виртемберт, Швајцарску и Италију, ради проучавања пољопривреде и сточарства. И. је утемељач и редован члан Орпског Пољопривредног Друштва и почасни члан Дружине Типографских Радника.

ЈЕ ЈП.

НЕШИЋ _БОРИВОЈ, инжињерски _ пуковник (8/9 1857, Неготин Крајински). По свршетку 6 разреда гимназије у Неготину и Београду, ступио је у Војну Академију 9/9 1874. За пешадиског потпоручника. произведен је 10/12 1876, за инжињерског потпоручника, 1882, за инжињереског капетана 1891; стављен је у пенсију 1901, а реактивиран је 1903, произведен је га пуковника. 1903, а стављен у пенсију 1991. — До 1882 командовао је у пешадији водом и четом, до 1885 командовао је четом у инжињерији. 1887—1889 био је на апликационој инжињерској школи у Француској (Версаљ) и служио је у железничким, саперским и понтониреским јединицама, у дивизиској и корпусној инжињерији француске војске. Од 1889 био је шеф фортификациског па, грађевинског одceka у Министарству Војном; 1901—1903 био је професор Њ. В. Краља Александра, Обреновића. Био је професор Војне Академије 1892—1896, 1897—1899 и 1902—1908 (инжињерско-техничка настава и стална, фортификација), 1898 био је вршилац

НЕШИЋ

дужноети – начелника – инжињерско - техничког одељења Министарства Војног и ађутант Њ. В. Краља, од 1896 био је начелник географског одсека Главног 'Ђенералштаба, од 1897 начелник инжињерије у команди активне војске, 1899 министар Грађевина. 1903 био је ађутант Њ. В. Краља и командант инжињерије, 1907 начелник инжињериско-техничког одељења. Министарства Војног и председник инжињерског комитета, 1903—1905 био је члан комисије за утврђивање границе (од Св. Илије до Копаоника), 1908 утврђивао је Ваљево, 1912 радио је на пројектовању и извршењу утврђивања Пирота, Ниша и Зајечара.

У рату 1876 био је, као наредник питомац у штабу и трупама Тимочког корпуса. У рату 1877/78 био је шеф штаба комбиноване бригаде књажевачке војске. У рату 1885 био је командир инжињерске чете Шумадиске дивизије, потом је утврђивао Ниш и радио утврђења око Пирота. У рату 1912 био је начелник инжињерско-техничког одељења Министарства Војног. У рату 1914—1915 био је начелник артилериско - инжињерског одељења Врховне Команде у црногорској BOJCHH.

Сем чланака у Ратнику и другим часописима написао је и штампао: Одбрана Плевне од Музафер-паше и 'Гаалат-беја, Видови артилерије и употреба у савременим ратовима, Примена електрике за потпаљивање мина, Теорија мина.

В. Белић.

НЕШИЋ ДИМИТРИЈЕ (18/10 1836, Београд — 926/4 1903, Београд). 1863 изабран је за професора математике на Великој Школи у Београду. 20/1—21/8 1894 био је министар Просвете. Израдио је закон о метарским мерама, а да би ту новину популарисао написао је књигу: Наука о метарским мерама. Био је одличан беседник и педалтог. Предавања су му била јасна и жива. Израдио је уџбенике својим ученицима на Великој Школи. Написао je: Равна и сферна тригонометрија, Наука 0 комбинацијама и Алтебарска анализа. Сем тих упбеника, дао је Н. и неколико научних прилога. М. И-Ћ.

НЕШИЋ ЂОРЂЕ, професор офталмолотије медицинског факултета у Београду (15/6 1874, Шабац). Гимназију је учио у Шапцу и Београду, медицину у Москви. Спедијалисао се у очним болестима У Москви, Џаризу и Бечу. Био је 26 година шеф очног одељења Опште Државне Болнице у Београду, а последњих пет година, директор очне клинике медицинског факултета у Београду. На српском, немачком и француском језику објавио је 57 оригиналних радова и књига. Био је дуго година, члан Главног Санитетског Савета, 1995 је изабран за председника Лекарске Коморе. Учествовао је у свима ратовима,

__NOTN_—