Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РЕКА

ства, уредивши у њој неку аутономију под надзором од цара именованих капетана. Изузевши кратко млетачко владање 1508—1512, над Р. су после тога непрекидно господариљи Хапебуртовци, све до 1776. Р. се тада спомиње под именом PFanum Sancti Viti ad Flumen, Vitopolis, немачки Запсе Veit am Flaum, XDBaTCKH Рика или Река Ов. Бида.

Р. није била сједињена, ни: са једном од суседних покрајина, већ је била политичка, посебина (Сопштилаз Феггае ЕЈипије Запсн УН), којом је управљао, по установама статута од 1530, царски капетан, покоравајући се 'унутарњо-ајустриској влади у Грацу. 2/6 1717 цар Карло УТ прогласио је Р. слободном луком. Потом се град лепо развијао. Карлова наследница, Марија Терезија, уредила је посебну покрајину: Аустриско Приморје, којој је припадао не само 'Трет са аустриским делом Истре, већ и Хрватско Приморје (понајвише заплењена добра зринско-франкапанска) од Р. до далматинске транице. Незадовољство и тужбе Хрвата због таког уређења, којим се Хрватској отимало њено приморје, затим војнички разлози (накнаде у Војничкој Крајини), TITO HX је изнео цар Јосиф ПШ, син и савладар Марије Терезије, склониле су краљицу на знатне промене у приморју. Међу осталим, она је 9/8 1776 отписом на хрватско намесничко веће одредила, да се са краљевином Хрватском непосредно сједини град Р. са луком, као и бакарска имања, налево од Карлове цесте; осим тога град Карловац, који је имао постати слободни и краљевски град. Од тих је крајева требало уредити нову жупанију, северинеску (по примеру осталих хрватских жупанија), за, коју је већ именован великим жупаном и Р. гувернером Јосиф Мајлат, раније саветник и известитељ дворске коморе. Из извештаја, што та је 5/11 Никола Шкрлец поднео хрватском већу, као његов повереник, о преузећу Р., види се, да је Р. тада имала 5.132 становника. Међу становницима разликовали су се патрицији и обични трађани. Патрицији су управљали градом и заузимали POTOBO све традске службе. Они су били градско племство, између кога се бирало 50 градских већника.

Шошто је краљичин указ од 9/8 1776 проглашен у Хрватској, на Р. и у Угарској, Р. се тувернер и уједно именовани северински жупан Јосиф Мајлат писмом из Ђура 28/8 поклонио хрватском бану Фрањи Надаждију, као првој глави и председнику ових краљевина (Хрватске, СОлавоније и Далмације).

Осгписом од 5/9 1777 краљица је одредила, да се са. Хрватском непосредно сједине такођер луке: Бакар, Бакарац и Краљевица, са читавим крајем десно од Карлове“ цесте. У том је отпису краљица набројала, што све припада новој севе-

= 754

"своје посланике

ринској жупанији, на првом месту град и лука Р. 10/11 одржана је у Мркопљу прва скупштина северинске жупаније, на којој су Р. заступала два њена изасланика, а Р. је гувернер Ј. Мајлат инсталисан за северинског жупана и заклет. У записнику од 18/8 1778 кр. повереници за уређење унутарњег стања градова и трговачких општина Р. и Бакра, Никола Шкрлец и Јосиф Мајлат, обзирући се на

жеље, што их је 17/7 1777 у 30 тачака

изнело Р. традско веће, предложили су краљици, да се град Р. са котаром и даље сматра као одељено, светој круни краљевине Утарске придружено тело, па да се нинакоји начин не меша са друтим, бакарским, котаром, који припада краљевини Хрватској од првога почетка. На представку, којом је хрватско веће 19/9 1778 препоручило Марији Терезији да прими извештај повереника, краљица је одтоворила и потврдила га 23/4 1779. Значајне су уводне речи, којима је хрватско веће саопштило краљичино решење Р. традском већу: »Булући да је град и лука. Р. по милости њезиног царско-краљевског величанства придружена краљевини Хватској, доследно светој круни краљевине Угарске... изволело је њезино величанство поделити ово милостиво решење«. Како се имају тумачити и разумети речи: »посебно, светој круни краљевине Угарске придружено тело«, то су »Речко питање« са хрватске стране расправили нарочито Фрањо Рачки и Фердо Шишић. Они су, с обзиром на контекст краљичиHOP решења и све прилике, дошли до резултата, да оним краљичиним решењем Р. није отргнута од краљевине Хрватске, ни непосредно сједињена са територијом краљевине Угарске, као што се тврдило са мађарске стране.

Када. је Марија Терезија 30/7 1779 укинула хрватско веће, дошла је Р. као и остала Хрватска, под управу угарског намесничког већа. Ипак је Р. и надаље остала у неким везама са Хрватском; тако се на пр. и надаље од Р. суда призивало на Бански Сто у Загребу, Р. су школе биле под управом врховног школеког равнатељства у Загребу, Р. се попут Бакра сматрала саставним делом северинске жупаније, на чије су скупштине (које су се обично и држале на Р.) оба града слала. и плаћала жупаниској каси жупаниски прирез.

Указом од 90/9. 1786 цар Јосиф П укипуо' је северинску жупанију; њен је северни део придао загребачкој жупанији, а од приморја је уредио доцније посебну покрајину: Утарско Приморје {Littorale hungaricum), под управом Р. губернатора.

После смрти Јосифа П, Хрватеки је Сабор, који се састао 19/5 1790 у Загребу, тражио преко својих нунција на угарском сабору у Будиму, да се узакони решење Марије Терезије: од 923/4 1779, којим је одређено сједињење P. ca Хрватском и