Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РЕКА

светио је на Гробничком Пољу нову заставу Р. жупаније. 16/4—16/6 1866 водили су изабрани кра-

љевински одбори (12 Хрвата и 12 Мађара).

преговоре о Натодби између Хрватске и Утарске, али се о Р. нису никако могли споразумети: Хрвати су доказивали, да је Р. хрватска, а Мађари да је мађарска. Пошто су у то на Р., особито на глас о именовању угарског министарства 20/2 1867, почели крупни изгреди против хрватских области, те су унгарези настојали да Р. силом оцеле од Хрватске, зашто су агитатори придобили и део бакарског котара, посебан кр. повереник, Мађар Едуард Чех, преузео је 1/4 врховну управу на Р., а ускоро и у Бакру. Тако је на Р. престала хрватска банска власт, а настала нова ера, мађарска.

После крунисања цара Фрање Јосифа за угарско-хрватског краља у Будиму 8/6 1867, бечки је двор настојао, да, се Утгагрска и Хрватска натоде и измире. Бан Шокчевић разрешен је 27/6. Намесник банске части постао је Левин Раух. Он је, помоћу наметнутог изборног реда, спровео изборе, у којима је мађарска или унионистичка странка добила већину мандата (52, а народна странка 14). Тај крњи сабор (народњаци нису дошли) изабрао је 8/1 1868 краљевински одбор (регниколарну депутацију) од 12 лица, који је расправљао 28/4—94/7 са угарским одбором, и склопио Натодбу, али Р. питање није решено. Хрватски Сабор примио је 24/9 Нагодбу, у којој је увод и 1 став 5 66, гласио овако: »У смислу предидућих паратрафа признаје се, да на територијални опсег Краљевина Далмације, Хрватске и Славоније спада: 1. Савколики простор, који за сада скупа са градом Бакром и његовим котаром припада речкој жупанији, изузевши трад Р. и његов котар, гледе којих међу оба краљевинска. одбора, Налодба. није гуспела.« Ga представком од 26/9 послан је онда нагодбени закон краљу на потврду. Закон је одиста добио санкцију, али када се вратио из хрватске канцеларије у Бечу, опазило се да има на себи фамогну »крпицу« (налепљен папир), на којој другом руком сабијеније писани текст глави овако: >5 66: У смислу пријашњега параграфа признавају се као к територију Краљевина Хрватске, Славоније и Далмације спадајући: 1. Све оно земљиште које сада скупа с градом и котаром бакарским спада к жупанији речкој, с изузећем града и котара речког, који град, лука и котар сачињавају посебно с угарском круном спојено тело (верагађшт засгае ге ап! согопае адпехит согриз), 'и гледе којега као такова, посебне аутономије и на њу протежућих се законодавних и управних одношаја и уређења, имаће се путем одбореких расправа. између сабора Краљевине Угарске и сабора“ Краљевине Хрватске, Олавоније и

== 236 =

Далмације и града Реке опћи споразум

"постићи«. ПШод крпицом је био текст, како

та. је прихватио Хрватски Оабор 24/9, а. на. крпици написане речи увете су из краљевског отписа од 8/11 на оба сабора. О тој важној промени у тексту 5 66 Хрватски је (Сабор расправљао 17 и 18/11, и мађаронска. ју је већина примила. на знање. Регниколарна депутација, изабрана према отпису од 8/11 (4 Хрвата, 4 Мађара. и 4 Речанина), није Р. питање решила, већ је 18/12 1869 прихваћен од хрватских изасланика несмотрено предложени алтернативни интерим (ако се наиме њихов ултиматум не уважи) да се регниколарна. депутација одтоди до погодног времена, а. дотле да Р. управља централна (угарска) влада. Према томе, заједнички је сабор 15/8 1870 опуномоћио министарство, да дотле, док се спорна питања коначно не реше, установи провизориум тако, да оно именује, обуставивши деловање кр. повереника на Р., губернатора, који има, треузети јавну управу града Р. и његовога. котара, а речку жупанију да преда. хрватској аутономној влади. У Хрватском је Сабору 20/7 прихваћен, са 55 шротив 11 гласова, Р. провизориум са додатком, да се у своје време опет имају састати регниколарне депутације и питање коначно решити.

Али су Мађари, добивши привремену управу Р., сматрали, да је Р. питање дефинитивно решено у њихову корист, те нису нимало показивали воље за наставак рада регниколарних депутација, него су настојали, да на Р. угуше све установе и успомене на Хрватску. Зато је 1886 седиште Р. жупаније и судбеног стола. са. Р. премештено у Огулин, а 1893 подигнута је на Сушаку нова палата, у коју је шресељена стара хрватска тимназија са Р. Пошто су и сами Мађари видели, да мађарским језиком не могу на Р. потискивати хрватски језик, подупирали су тамо талијански језик, који се, под заштитом државе, уводио у сва надлештва, судове и школе. Тако је на Р. однегована нова тенерација, која је осећала. талијански. Мађари нису видели, да ће њихов рад подићи на Р. талијанску иреденту, која ће тежити за тим, да се Р. припоји краљевини Италији. :

Мађарска. власт престала је на Р. 29/10 1918, истога дана, када се и Хрватска оцепила од Угарске и од Хапсбурговаца. 30/10 Р. Народно Веће изјавило се за сједињење трада Р. са Италијом. Ипак су првих дана преокрета превладали на Р. Хрвати, заштићени од српске војске. 6/11 пред Р. су допловиле прве две талијанске ратне лађе. 16/11 наше су чете, по натовору савезника, напустиле град Р. и приморје до Краљевице, а већ сутрадан посела. је Р. талијанска. војска. Талијани (и савезници) заузели су Р. околину према истоку: Сушак, Трсат, Гробник и бакарску железничку станицу (што су држали