Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НЕШКОВИЋ-НЕНА ДОВ

разреду, ШПредавач у основној народној школи и др) и почео је преводити Русо-ова Емила и Џесталоцијеве Линхарда. и Гертруду. — У Књигама за народ Матице Српске изашли су Н. радови: Родитељи и школа (11), Аманет (Орпкињама (36) и Из давне прошлости (63 и 75). Растурени Н. важнији чланци и расправе сабрани су у три књиге, под натписом збирка педатошких радова (1 1891, П 1895, 1 1897). Међу овима су најзначајнији: Змај Ј. Јовановић као педагог и Историја српских школа у Аустро-Утарској монархији. — После Натошевићеве peформе Н. је био један од најрадљивијих учитеља наших и имао је велик утицај на учитеље.

Литература: Васпитач (6, 1907). МГ. Шевић.

НЕШНКОВИЋ-НЕНАДОВ РУВИМ. ВБ. Хаџи-Рувим. НЕШНОВИЋ НИНОЛА, иконописац и портретиста (почетком 18 века, ПожареBam — 1785, Вршац). Још дететом, против воље очеве, који је био богат трговац, похађао је Н. једног мештанског зографа и почео је да учи сликарство поред њега. Када је избио рат Аустријанаца против Турака, вероватно онај 1737, отац је послао свога синчића с »кумом Ђуком« и са 1.000 дуката да се склоне у Аустрију, док опасност не мине. Међутим, за време рата отац је умро, а кум материјално пропаде, изгубивши и поверени новац. Тада се млади Н. одао свом омиљеном занату, радећи као ученик уз једног вршачког живописца. Скуцавши неку пару, Н. је отишао у Пожун, који је тада био у неку руку престоница и културни центар у Утарској, и тамо је ступио као помоћник у неког Немца сликара. Овде га је упознао и заволео српски епископ без епархије Јован Георгијевић, потоњи вршачки владика и после карловачки митрополит. Он ra је узео у заштиту и после га је повео са собом у Вршац, где га је стално помагао, дајући му посла. Н. је као човек уживао велик углед међу вршачким грађанима, и основао је ту породицу. Био је по мајци дед Ј. Отерије-Поповића.

Учествовао је активно и у духовном покрету нашег доситејевског 18 века, те је писао и стихове, од којих је његов унук забележио само фрагменте о буни вршачких Орба против владике Вићентија Поповића, (1776), због цар-Јосифових peформи српских погребних обичаја. — Као сликар Н. је био солидан мајстор. Он има своје место поред одличних савремених Срба. уметника, Ј. Орфелина, T. Крачуна, Т. Чешљара и других школованих сликара. Од његових радова познати су до сада ови: АДутопортре из млађих година у збирци Ј. Вујића, Тајна вечера из 1762 У вршачком владичанском двору, а од њега, ће по свој прилици потицати и портре

Нови

Јов. Георгијевића, епископа, и иконе у капели истога двора. Његова је у манастиру Крушедолу, у проскомидији, икона деспота (СОтевана, са женом, мајком Ангелином, и са синовима Максимом и Јованом, из 1753.

Литература: Ј. С. Поповић, Гласник Друштва Србске Словесности (2, 159—261); Српски Сион (1904, 441).

В. Петровић.

НЕШТИН, село у Срему, у срезу илочком; подно Фрушке Горе (98 м), на Дунаву ниже Илока, уза друм у ЧеревићБеочин (даље индустриска железница у Петроварадин). Има 1.437 становника, општинско поглаварство, православну парохију. 2 основне школе, пошту. — Н. је у римско доба Сисст У средњем веку ту је био град кнезова Илочких. J. M-n.

НИГЕР ТОМО (ХМебт), Сплићанин, теолог (— 1527). Као члан племићске породице, постао је млад каноником и архиђаконом у завичају. Као добром другу Марко Марулић му је послао своје параболе, да изрече суд о њима. Глас о Н. као одличном теологу и окретном говорнику на далеко се разнео, па га је и Џетар Бериславић, бискуп веспримски и бан хрватски, изабрао за свога посланика папи Леону Х, цару Карлу МУ и другим владарима. Н. је умро у завичају и сахрањен је у тамошњој фрањевачкој цркви у Пољудама, где има и његова слика. Више његових латинских списа, међу њима историја бискупа солинских и сплитских, сачувало се у рукопису. по JI.

НИГРЕТИЋ ФРАЊО [(Niconizio, Nigoević), Корчуланин, одличан правник и стручни писац (1501—1549). Правничке је науке свршио у Падови, и као доктор права постао је ту и професором (1596). Као већина хуманиста и Н. се није могао нигде стално настанити, него је ушао у свештенички сталеж, постао каноником у завичају и отишао је у Рим, где су му за поплаве Тибера (1531), заједно са кућом, у којој је становао, пропали многи његови правнички списи. Из Вима је отишао у Пољску, где је био секретар краља Жигмунда 1 (1506—1548). Враћајући се (1549) оданде кући, на путу га убију ње-· тове слуге. 1541 штампан је његов спис: Biscentum viginti quattuor rationes dubiјап, Више његових правничких списа сачувало се у рукопису. ТОК.

НИГРИНОВА ВЕЛИКА, глумица „(31/11 1862, Љубљана — 19/12 1909, Београц). Отупила је 1878 на словеначку позорницу у ЈБубљани. 1882 била је примљена 3а чланицу Народног Позоришта у Београду. Н. је врло брзо постала првакиња Народног Позоришта, истакав се великим природним талентом, особитом марљивошћу у студнрању и неописаном љубављу према тлумачкој уметности. Гостовала. је, веома често, и са ванредним успесима, у

== а