Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

де, јер је овде 7—30 м дубока и просечно 150 M широка, а на даљих 1.481 м само за, чамце, јер јој је дубина само 2—83 м, а струјање одвише јако. Р. извире, шумећи и пенећи се, из стена толота и стрмога, брега Белотине, више села Рожата, код кога се цепа и оптиче оточић. Четири су изворна млаза Р.: два константна (кота, 14:80 и — 0:80), а два периодична. (кота, 4:30 и 4:02). Док је драла, која се у Грушкој луци спаја са Јадраном, изграђена, 'у еоценској формацији, извори су на рубу флиша у триадиском вашненцу. Пошто ce вода Р. точећи минимално 3'1 мек, а, максимално 50 мзјеек., сабере у изворном басену, присиљена је, браном подигнутом 60 м ниже извора, да пада 2:18 м високим слапом, чију снагу: (120 HP) искоришћује постројење твртке Кисића. Постављене су две турбине за потон житнога млина и стројева за прављење тестенине и једна турбина за погон сисаљке дубровачког водовода и стројева ледане. Као резерву има мотор од 30 HP. Даље се има искористити водена снага тако, да се брана подигне на апсолутну коту 4:75 м, чиме би се постигао користан пад од 450 м. Имала би се уредити и једна калорична централа. Ова водена свата, 'у непосредној близини луке Гружа, и трада Дубровника, много вреди.

Дубровачка, Р. зове се тако већ од 12 и 13 века. Своје старо WMe, Arion potamos, није сачувала. Данашње талијанско име ОшђћЈа први пут се јавља 1363. Ранији су облици: Умбула (1160), Омбула. (1255), Омбола, (1364—1396 = 1301—1336), Умбола. (1306—1347), Онбула. (1358), Унбула (1304), Умбла (1258, 1291, 1344). Умбула изгледа, на први мах латинска реч, али се она не може довести у везу ни са којим латинским термином, који би пристајао имену реке. Народно је етимологизирање што се 1319 два пута пише Умбра. KR. Јиречек дошао је на исправну мисао, кад је тобожњи талијански облик Омбла успоредио са Убли, Убле у околини 'Гротира, са, веома честим именом у Далмацији ми У Црној Гори. Назив пристаје за Р., која је подземни изданак Требишњице (у Херцеговини). У административном погледу околина Р. је управна општина: Река Дубровачка, област и срез Дубровник. Она je понајвише брдовита (Зеђа или Жежа 592 м, Оштра Главица 615 M, Голубов Камен 358 M, Стубица, 395 м, Властица Крсна 459 м, кота 817 M, Граци 351'м), у доњим партијама, зарасла је бујном вегетацијом, а у вишим је кршна и гола. На југоистоку пружила се зелена долина Шумет, чијом западном страном слази железница, кор. коју даље шпрали с јужне стране, док код њенота, ушћа не закрене у станицу Груж—Дубровник. Р. има 9.113 становника, (католика), У 11 насеља са 483 дома. Седиште општине је Мокошишца, (213 ста-

РЕКЕ.

новника), на северној обали Р. Највеће село је Осојник (603) даље северно за горама, Рожат(о) (141), са знатним самостаном Св. Фрање, близу извора Р., Сустјепан (174), на јужној обали Р., према, Мокошици, и ближе ушћу Батаховина, ре-

'мек-дело вила (Кабожића), из 16 века, где

има, скела, која везује обе обале.

Литература: 1, Мазсћек, Сеовгаphisch-statistisches Repertorium des Konigreiches Dalmatien {1888); Адамовић В., Ријека (1904); Далмација, спомен-књита, издана о контресу удружења југословенских инжињера и архитекта 1923 у Оплиту; Ш. Скок, Прилози к испитивању хртатских имена места (Наставни БВјесник, 29. 453—455).

Ј. Модестин.

РЕКЕ. Све Р. у нашој држави могу се поделити на две велике групе: на нормалне Р. и понорнице. Одлике првих су нормалне речне долине, континуалан. наTHO од извора до ушћа и богатство BOдом. Само у оним крајевима, где се Р. пробијају кроз планине, усправно Ha правац пружања, њихових слојева, ток је донекле поремећен, ,а нагиб или пад речни је, према нормалном, повећан. 'То је случај код пробојница, од којих је најтишекија Дунав, на своме току кроз Ђердап. На, њему је, од Мохача до Рама, просечни пад 0:043 м/км, одатле до ушћа Тимока, око 0:154 м/км, а код великих брзака у Ђердапу пад се повећа до 0:54 м/км. Осим тога, све нормалне Р. имају прилично шпритока, чији број зависи од петрографеског састава, земљишта, величине нагиба, тодишње величине атмосферских талога, и неких других чинилаца.

У карским областима, са кречњачким земљиштем, врло је мало нормалних Р., него преовлађују понорнице. Ове махом извиру из доста јаких врела, теку по 3емљиној површини и изненада се тубе, покирући у поноре. Мноте од њих немају ни једне притоке, а тде их имају, већином су кратке. Чак и нормалне Р. у тим крајевима имају мало притока, као Зрмања, Крка, Цетина. Долине понорница, су такође ненормалне. Неке долине се већ на изворишту завршују врло стрмим странама, под којима, су врела, што је нарочито случај на ивици карених висоравни или у суподини кречњачких планина. Таквог типа су долина Љубљанице, Ријеке Дубровачке, Млаве, Црне Реке (у источној Орбији) и др. Неке су долине затворене и у доњем крају, код понора, тде се“ састају у одсеку или облуку, те се зову слепим долинама. Ове се, насупрот првима, увек налазе по унутрашњости кречњачких планина и на кареним висоравнима, као што су долине Фојбице у Истри, Шивке, Реке код Шкоцијана, Брестовице на Кучају и др. Неке се долине завршују одсецима и у горњем и у доњем крају, али је доњи одсек, код по-

= 730: -— х