Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РЕКЕ

нора, низак, те се преко њега вода може прелити, ако се пред одсеком накупи у довољно великој количини. Такве, полузатворене, долине на Кучају су долина Радованске Реке и Некудова. Напослетпнту има и сувих долина, којима вода тече само повремено.

Р. друге групе претежно се јављају У западном делу наше Краљевине, у Оловеначкој, западној Хрватској и Босни, у Херцеговини и Црној Гори, и у делу источне Орбије и Рашке. Остали крајеви имају нормалне Р.

Према географском положају наше државе и њеним орографским приликама, P. теку у разним правцима. Северни део државе заузима, пространа равница, образована на месту некадашњег Панонског Језера, западни део граничи са. Јадранским Морем, а јужно од најужнијих крајева. шири се Егејско Море. Централне крајеве, међутим, заузимају високе планине и карсне висоравни. Из тих разлота, |P. CE сливају према југозападу, 'у Јадранско Море, према, југу, у Егејско Море, према истоку и северу, у Дунав, а преко њега у Црно Море. Развође између ова три олива највећим делом чине веначне планине, делом висоравни, а само местимице залази у ниске крајеве. Осим тога је развође на доста места. неодређено, нарочито између Црноморског и Јадранског слива, у динарској области крша.

Ово развође почиње око 20 км северно од Сушака, код Оушице (1.414 м), прелази преко Рисњака, (1.528 м), Велике и Мале Капеле, Шљешевице, Букова Врха (1.401 м), Поштака. (1.425 м), Богутовца (1.006 м), Вијенца, Марина Брда, Шатора, Потркуше (1.557 м), Виторота, Плаженице, Стожера, Сивер-Шланине, Радуше, Дугих Одкоса (1.459 м), Битовње, Бјелашнице, Трескавице, ЈЛелије, Лебршника, Голије, Војника, Журима, Лоле Планине, Отола, Морачког Градишта, Жиова, ЈЉешнице (1.197 M), · Проклетија, Ћафа | Дилита, (1.500 M), Чакора, Мокре Планине, Омиљевице, Жљеба, Мокре Горе, Девич-Шланине и Црнољеве. На овој планини се сутичу развођа сва три морска, слива.

Развође између Црноморског и Егејског слива иде од Црнољеве на исток, преко повије на Косову Пољу, затим на југоисток, преко Градишта (943 м), Биљака. (1.282 м), билом Скопске Црне Горе (Карадата), до Маја Мајата (1.047 м). Одатле иде на исток, преко повије код железничке станице Прешево, гребеном Рујан-Шланине, затим преко Равништа (835 м), Црног Камена, (826 м), Заједнице (786 м), Мотине (1.507 M), Кључа (1.981 M), Грамађе (Биљанице), Догтанице, Самара (1598 M), Граничног Преслопа, (1.317 M) и Жеравинске Чуке (1.429 м), па даље прелази у Бугарску.

Од Црнољеве на југоисток, преко Byкове Главе (1.673 M) и Жар- Планине (1.604 M), почиње развође између Јадран-

скот и Егејског слива. Оно иде преко Коџа Балкана, Ошљака, Шар-Планине, Рудоке, Ничпурске Планине (2.197 м), Влајенице, ЂБистре Планине на Јаму (1.711 м). Одатле иде вијугавим правцем на југоисток, југо запад и југ до Фурке (2.006 м), а. даље до Гољака (1.535 м) углавном на исток, на југ-југоисток, = преко ЈЛиске, Плакенске Планине, Бигле и Баба-Шланине, где излази на границу са Грчком.

По тим границама отпада на слив Црнога, Мора око 177.200 км“ или 171:2% OR целе државне површине, на слив Јадранског Мора 46.960 RM? (18:9%) и на слив Егејског Мора 24.330 км“ (9'9%). У ове површине урачунате су и области карсне хидротрафије, као и области без отока,

које заузимају око 23.640 км“, односно

9:5% државне територије. Од тога долази на слив Јадранског Мора, 17.400 км“ (7%), а на слив Црнога Мора 6.240 км“ (2'5%). Према, томе, нормални речни системи у сливу Црнога Мора имају површину од 170.960 KM” (68:7%), у сливу Јадранског Мора 29.560 км“ (11:9%), а слив Нтејског Мора остаје непромењен.

Два. су узрока што сливу Дунава, односно Црнога Мора, припада преко две трећине целе државне територије. У добу, када су сви околни планински системи били одавна формирани, било је на земљишту садашње Војводине, и севернијих крајева, огромно ПЏанонско Језеро. Његови заливи су се, преко Шумадије, ширили даneko Ha јут, све до Лесковачког Басена, а на западу су се кроз Подравину и Посавину увлачили до Похорја, Загребачке Горе и Жумберачке Горе. Доцније, када је у Карпатима образована Дунавска. Клисура, то језеро се почело одводњавати према. Црноме Мору, и све више празнити. Када се сасвим осушило, по дну некадањег језера почеле су тећи Р., које су притицале са разних страна, и у њега удубљивати своја корита односно долине. То је први узрок што су све речне долине Србије и Босне нагнуте према северу, а савска и дравска долина према истоку.

Друти је узрок, што се и рељеф земљишта спушта у истоме правцу. Ове конвергира према Панонској Равници. Оливу Црнога Мора припадају и највеће Р. у налпој држави: Дунав, Тиса, Сава, Драва и Морава, које примају своје притоке из околних планинских предела. Од њих једино Сава и Морава са својим притокама теку од изворишта, до ушћа кроз нашу Краљевину, остале имају изворишта у хругим државама. Дужина Оавиног тока је 940 км, површина слива 94.677 км“, док су за Мораву одговарајуће – вредности 5194 км (од изворишта Јужне Мораве), односно 36.637 км“. За највеће притоке Саве и Дунава, које теку према северу, карактеристично је, да им је дужина, тока тим већа што су источније: Уна 256 км, Врбас 245 км, Босна 275 км, Дрина 461 км, Морава 512 км. У сливу Јадранског Мора

= 740 —

аи ја