Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

најважнија је Неретва, чија је дужина тока 230 км, а површина слива 6.106 км“. Поред ње су највеће Р. Бојана са Морачом (135 км), Цетина (102 км), Крка (75 км) и Зрмања (79 км). У Егејском сливу највећи део припада Вардару, чија је дужина од изворишта до границе са Грчком 285 км, а површина, слива 21.925 КМ, т.ј. 85:3% од целог Егејског слива.

У областима карсне хидрографије понорнице су већином краткота тока, а подземни токови су им дужи. За неке је утврђено, да више пута пониру и више пута се појављују на земљиној површини, али теку под разним именима. Најлешши пример је Љубљаница, чије су десне саставнице покорнице 'Трбуховица, = Лошки Обрх, Стржек и Рак, a, леве саставнице су Пивка и Наношчица. Свака од њих понире на све мањој апсолутној висини што је ближа ЈБубљаници, и свака донекле тече подземно. Вода Џивке и Рака појави се у шољу Шланине из двеју пећина, у већем броју врела, којима постаје понор ница Унец, а ова даје воду Љубљаници. Код Требишњице је обрнут случај, јер она, после увора у поноре, делом тече подземним путем, према Неретви, у Деранско и Свитавеко Блато, а још знатнијим делом према Ријеци Дубровачкој. По дужини тока највеће су понорнице: 'Требишњица, 93:8 км, Лика 78:1 км, Мрежница 626 км, Љубљаница 447 км, Шујица 44'3 км, Заломска 426 км, Мушница 37'7 км и Јадова 35 км. Међутим се неке врло кратке карене Р. одликују богатством воде, јер извиру из јаких врела, као Јадро, код Оплита, Ријека Дубровачка, Буна, притока Неретве, а Ријека Црнојевића, која извире из пећине, има толико воде да је одмах од изворишта пловна,

Све карсне Р., као и непосредне три токе Јадрана, нису свој ток уравнотежиле. Оне се тешко пробијају кроз клисуре, пад им је ненормалан, и зато су на њима, чести брзаци и красни водопади, гдегде десетинама метара високи. Тако на MID. Ha, торњем току Крке, названом Крчић, има, два велика водопада, сваки око 10 м висок. При изласку у Книнско Шоље вода, Крке се стропоштава, у слапу од 20 м висине (Велики Бук), а на доњем току настају мањи одсеци у речном кориту. Од њих су изразитији слап Билушић, висок 196 м, 2:77 км западније слап ШЏрљен, висок 15 м, даље од њега Манојловац, где су три одсека са, висином од 84'5 м. Много јужније је Рошки (Олаш, образован високим одсеком и неколиким степеницама, укупне висине од 25'5 м, затим југоисточно од Окрадина око 46 м висок Скрадински Бук, један од најлецших водопада, У Европи. По томе није чудо што је пад на разним деловима Кркина тока врло неједнак, и ни близу континуалан. Од врела, до Топоља. пад је 235 м/км, од Топоља. до села, Машасе 08 м/км, од Мапасе до испод

РЕКЕ

Рошког Слапа, 7:1 м/км, а даље до ушћа 1:4 M|KM.

Пловност Р. у нашој држави прилично је незнатна, и ако је она у Р. врло богата. Од великих Р. су на целом току кроз државу једино пловни Дунав (616 км) и Тиса (194 км), а остале делимично. Сава је правилно пловна од ушћа у Дунав до Сиска (596 км), Драва до Барча (160 км). Од мањих Р. су пловне Неретва, од Метковића до ушћа у море (21 км), Бојана на целом току кроз државу (205 км), ако се буде рационално ~ багеровала, – Ријека Црнојевића, на целом току (12 км) и Купа од Сиска до Горњег Карловца (136 км). IIoред тога су пловна и три канала у Војгодини: Канал Краља Шетра (123 M), Канал Краља Александра (70 км) и Beтејски Канал (73 км).

Дужина свих пловних Р. (је 2.021'5 KM. Према дужини водених токова, која износи 43.950 км, на пловне делове не долази више од 4'6%. Густина речне мреже, или размера дужине водених токова према површини, доста је знатна, 176 м/км“, и ако има великих области без отока, док је густина пловности тек 8:1 м/кмг.

Много боље стојимо у погледу речних хидрауличких сната, због претежно планинског карактера наших земаља. Али св и од њих не искоришћава више од 5%. Те снаге се мењају према паду и брзини Р. а с друге стране према количини воде, која отекне у одређеном времену. Што

је већи пад и већа количина отока, тим

је већа и хидрауличка, сната. Зато Дунав има највећу снагу од 341.900 НР у ЖЂердапу, од Голубца до Дренкове, а најмању од Земуна до Ђеограда (5.800 НР), док Лим, од свота изворишта до Биоче, са врло великим падом, али малим отоком, нема више од 20.010 НР. Ове велике Р., без притока, располажу оволиком хидрауличком сенатом при просечном најнижем водостају: Дунав од Мохача до Кључа 878.900 HP, Драва 325.890 НР, Сава 265.550 HP, Јужна и Велика Морава, 233.240 НР, Дрина са Таром 233.140 HP, Бели Дрим 137.540 НЕР, Босна. 136.260 НР, Ибар 107.010 ВР, Вардар до Ђевђелије 106.350. 'НР. Од 93.000 до 80.000 НР имају, по реду, ове Р.: Неретва, Уна, Врбас, Лим и Црна Река. Према привременом пошису, целокушна, речна сната, без кршних области, је око 3,500.000 HP бруто, и даје се искористити целе године, а са воденим снатама из крша, повећава се за 300.000 до 500.000 HP.

Литература: Географски Завод Beлике Школе, Површине речних сливова и дужине река Краљевине (Србије (Опоменик, 35, 1901); Ј. Цвијић, Основе за тгео0графију и теологију Македоније и Старе Србије, Т (1906); Р. Дединац, Картометриски подаци (59—100): М. Шеноа, ПонтскоЈадранска, разводница и јадранско подручје у Хрватској (Рад, 148, 1900); А. Гаваци, Ријеке у Хрватској. 1. Ареал по-

= 744. —