Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

•

РЕМЕТА ВЕЛИКА

=

седла од коже и крзна (нарочито у Босни, Јужној Србији и Македонији). Но у северним крајевима наше домовине седлари су се већином специјалиаовали и образују засебну занатску грану, која, је углавном већ сасвим изгубила значај народног заната, те израђују модерне типове седала. Литература: Лант, Самобор (1915); Зборник за народни живот и обичаје, 17.

В. Ткалчић.

РЕМЕТА ВЕЛИКА, манастир у Фрушкој Гори (близу Крушедола). Црква је посвећена Ов. Димитрију. Не зна се кад је основан. Најстарији помен о Р. је из 16 века. Један туреки ферман, писан 1534 у Једрену, регулише односе између спахија и манастирског имања. 1568 насликан је на. јужном зиду цркве споља лик Св. Димитрија. 6/3 1624 приспео је у Путиваљ, у Русији, ради милостиње за манастир итуман Р. Антоније. 17/10 1628 долазио је у истом циљу архимандрит Р. Григорије, 2 и 1653 и 1721 спомињу се монаси Р., који су ради милостиње долазили у Русију. 1709 умро је у Карловцима митрополит Стефан и. сахрањен је у Р. 1791 у Р. је описао свој пут у Јерусалим Јеротеј Рачанин. 1716—1718 Р. је страдала. од Турака, 1722 карловачки митгополит Вићентије Поповић сазидао. је у Р. три ћелије и две кујне са подрумима. 1735—1736 подигнут је у Р. висок звоник. 1739 добегли су у Р. монаси из манастира Раковице (код Београда), а 1788 избегли су овде монаси из манастира Вољавче са својим игуманом ГераCHMOM. B. IJ-h.

РЕМЕТА МАЛА, манастир у Фрушкој Гори, филијала манастира Беочина. Црква је посвећена Покрову Богородичином. Шрема. традицији, Р. је била метох манастира. Раче. На темељима старе цркве сазидао је 1739 садашњу цркву Отанко Милинковић из села Шуљма (у Срему) при игуману Шрохору. Црква је скромних размера. B. П-ћ.

РЕМЕТЕ, село у Хрватској, област MW срез Загреб, општина. Грачани, пошта. Шестине, у пригорју Медведнице (Загребачке Горе), у Кратком Долу (264 м); од Загреба сат хода к североистоку. Имају 573 становника, римокатоличку жупу и пучку школу. — Р. су чувене и зову се тако по старом самостану херемита, T. j. редовника. Ов. Џавла цустињака, или павлина, белих фратара. Основао га је око ј2т2 Исквирин. Поугдано се зна, да је са мостан Р. 1288 већ постајао. Те је наиме тодине Мирослав, син Херчуков, пред изаслаником загребачког каптола, реметским приором Фирмином и самостанеким кључаром Петром, записао самостану (ћегешиаrum domus Beate Virginis prope Zagrabiam) CBOJy земљу код потока Близне (Близнец) и кестеник у кратком Долу.

Краљ Карло 1 поклонио је 1319 самостану оток на Сави код Краљева Брода и земљу Тупал (Реметинец, преко Саве). Тај краљ као да је саградио Р. цркву, која је вероватно запремала само данашње светиште. Р. самостан особито је штитила Св. Столица. Већ 1333 потврдио је папа Јован ХХП самостану све његове поседе и узео га је под своје окриље. 1356 војвоткиња Маргарета поклонила је самостану свој посед Приставштину (данас Доље) код Грачана. 1390 био је Р. самостан подутнут на степен викаријата. На молбу првот викара, Коломана, и павлинског тенерала, опата Јурја, опростио је загребачки каптол самостан од свих даћа, осим винске десетине. Самостан је стекао и у Туропољу неке поседе, Одру, Петрушевец, шуму у Ратиковпу, ливаду у Грдовшћаку, а купио је и у Загребу уз градски западни зид кулу са земљиштем, што је касније уступио капуцинима. Особита. је заштитница Р. самостана била Беатрица Франкапанка, удовица херцега. Ивана КорРина, која је 1506 Р. самостанцима допустила, да, њихове овце и друга стока слободно пасе по шумама и ливадама њезина властелинства, и око самостана, и око Медведграда и Грачана.

Р. је самостан имао много пријатеља и добротвора, али је имао и непријатеља и штеточинаца, премда га је краљ БВладислав 1506 узео под своје окриље, те заповедио бановима Андрији Боту и Марку Хорвату, да га бране и штите од свакога. Нарочито су Р. пакостили неки насилни кастелани Медведграда и суседни Грачани. Тим домаћим неприликама придружили су се турски упади. Р. је самостан ваљда већ 1484 трпио од Турака, јер га је већ дотодине дао поправити краљ Матија Корвин, и за његову одбрану саградио крај самостана Корвинову кулу. Друти пут су Турци опленили Р. 1557, а трећи пут 1591, кад су са собом одвукли 15 редовника па 12 од њих обесили о једну липу у БВугровцу. Оригинална слика 0 томе догађају чува се у самостану Цернику, а у цркви Р. има њена копија. 1610 куга је покосила све Р. редовнике. Самостан је тада сасвим опустио, тако да су дошли загребачки исусовци, самостан и цркву закључали, а кључеве предали павлинима у Лепоглави.

У Р. самостану од 1658 имали су павлипи (из Лепоглаве премештени) новицијат. Први му је равнатељ био опат Томо Јеленски (из QB. Јелене, код Крижеваца, 1671), а први редовник, који је у њему положио свечани завет, опат Мартин Шелеговић. Пошто је павлински генерал Мартин Борковић самостанску зграду дао (још 1646) порушити, па шподитао нови први спрат од црквенога звоника. до Корвинове куле и приградио источно крило самостана, био је сада доста простран и за

— 744 =