Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

бројнију редовничку обитељ. Око 1750 било је у Р. самостану 25 редовника, 2 у „Лепоглави око 65. Самостан је, како то приказује стара слика, из прве половине 19 века, имао облик четвороугла, насред којега је било доста пространо двориште са старим бунаром. Читав самостан, са црквом и самостанским вртом, био је опасан зидом. Цар Јосиф П, укинуо је и самостан у Р. Бискуп Максимилијан Врховац учинио је опустели самостан 1812 седиштем жупе. Од потреса 1880 знатно оштећену 'зграду оправио је покровитељ надбискуп кардинал Јосип Михаловић.

Самостанска је црква посвећена Блаженој Деви Марији. Прошло је јамачно неколико година од доласка павлина у Р. до изградње цркве. 1319, за краљевања Карла |], она је већ била подитнута. Те је наиме тодине био проглашен опрост од 80 дана поклоницима, који би дошли на · главне“ празнике Госпине у цркву Beate Virginis prope Zagrabiam. Jlommmje је постао главним JIOKJIOHHHKHM даном ускршњи понедељак. Чудотворни дрвени кип Р. Мајке Божје потиче, врло вероватно, тек из 5 века. Посветио је, заједно са, самостаном, поправљену цркву, на Белу недељу 19/4 1654 бискуп Петар Џетретић. На слици из прве половине 18 века нарочито се истиче красно прочеље цркве и кипови пред црквом, постављени у време бискупа Јурја Брањутга (1723—1748). Унутарњост је цркве украсио 1745 фреско-сликама лепоглавски павлин Иван Рангер. Осим главног жртвенижа било је у цркви 5 мањих жртвео ника, 2 проповедаонице и 11 исповедаоница. Кретионица се налазила у капели Богородице, коју су цркви, на јужној страни, 1645 приградили загребачки поджупан Иван Ручић и његова жена Јелена. Џатачићева. У капели је био красни мрамерни жртвеник, што та је 1707, на, трошак каноника Ивана Знике, израдио вајар Оловенац Михаило Кос. Ту је капелу бискуп Максимилијан Врховац претворио у капелу GB. Максимилијана. Зникин је жртвеник Taja, пренесен у пркву, коју и данас краси као тлавни жртвеник. На њему. је, 1891 обновљени, чудотворни кип Богородичин. :

OJ великог земљотреса 1880 и Р. је црква силно страдала. Обновљена, је по нацртима, Х. Болеа. За рестаурације није се довољно пазило на црквене старине. Капелица Богородице (Ов. Максимилијана) била је заиста тако разрована, да се морала сасвим порушити, али је у цркви без потребе нестало разних старих фрески и тробних споменика чувених Хрвата. У Р. су сахрањени: Шавле Зрински (— 1414), Иван од Чесмице (— 1479), назван Јанус Џанониус, хуманист на двору краља, Матије Корвина, бан Иван Торкват Карловић, последњи од рода крбавских кнезова (— 1531), из опсаде ситетске и се-

РЕМЕЦ

љачке буне познати бановац Гашпар Алапић (— 1584) и сењски бискуп Адам Раткај (— 1717). У самом светишту Р. цркве била је гробница за редовнике, па је и данас пред тлавним жртвеником велика, камена плоча с павлинским грбом. Описак редовника павлина, који су тамо сахрањени, има 100 имена, за време 1530 до 1765, с којима је тесно везан развитак Р. цркве и самостана. Међу њима. је Јосип Бедековић (— 1760), дефинитор павлинског реда и писац дела ХМајаје зојат Sancti ШИегопупи. Од Р. навлина тројица су била загребачки бискупи: Шимун Братулић (1603—1611), Мартин Борковић (1667 до 1687) и Мирко гроф Естерхази (1708 до 1722), који је био особити штоватељ Р. Госпе, те јој је приложио прекрасан златан крст, богато украшен дратуљима, па путир од сувог злата, онда вредан 4.000 форината (конфисковано 1786), # од 5 звона у торњу Р. цркве највеће, 10 центи тешко звоно (растопило се за време пожара, 1854).

1898 посвећен је у Р. пркви нови олтар Срца Исусова. 1900 црква је добила нове оргуље. 1908 подигнута је уз цесту, мало више од цркве, капелица Мајке Божје Лурдеке. 1913 уређен је нови крижни пут. 13/10. 1912. Р. је жуша прославила. 100 годишњицу свота постања.

Литература: Ј. Барле, Ремете, Повјесни податци о самостану, цркви и жупи (1914). Од старијих дела о Р. занимљива, је књижица Рћагтасороеа соеје5нз, коју је 1672 у Грацу издао павлин Андрија Егерер и посветио загребачком бискупу Мартину Борковићу. У уводу се књиге набраја 115 различних чудесних дотађаја, који су се збили на заузимање Р. Мајке Божје, 1600—1750.

Ј. Модестић.

РЕМЕЦ АЛОЈЗИЈ ДР., писад (10/4 1886, Трст). Овршио је гимназију у Трсту и, после три године теологије у Горици, права у Грацу. Џосле рата био је адвокатски конципијенат у Љубљани, а од 1927 адвокат је у Птују. — Већ као гимназијалац Р. је сарађивао са цртицама у тршћанској Кдиности, од 1907 са песмама и новелама, у Дом ин Овету, са песмама У ђачкој Зори, у којој је уредио споменицу словенског католичког академског друштва, Зарје Јубилеј (1911, ХУП, 9—10). Посебно је издао историску повест MBHeлики пунт (1909). После рата објавио је, поред осталот, збирку својих првих цртица: Из моје домовине (1929), и збирку: Наши људје (код Горишке Матице, 1999). Највише се Р. бавио драматиком, па је као студент написао Учитељицу Павлу, која, је остала у рукопису. Шре свега, интересују Р. социјални и етички тпроблеми, тако у комедији Кирке (Дом ин Свет, 1922), сељачкој тратедији 'У житкари (1923), симболично замишљеној тратедији нејаке девојке Магда (1924). У овој се окушао

= 740 —