Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

Новом Саду, Загребу, Љубљани, Прагу, и по путничким позориштима. Из љубави према београдској публици са вахвалношћу је одбила понуђени ангажман У Прагу. Главне су јој улоге биле: Мартарита (Госпођа с камелијама), Магда (Завичај, Ана Карењина (Ана Карењина), Марта (У долини), Дебора (Дебора), Еболијева (Дон Карлос), Есмералда (Звонар Богородичине цркве), Мона Вана (Мона Вана), Теодора (њена последња и, можда, највећа, креација). ЈЕ ОЈ,

НИДЕРЛЕ ЛУБОР ДР. (Мтедетгје), палеоетнолог и археолог (20/9 1865, Клатове, Чешка). Гимназију и философски факултет свршио је у Прагу, где је положио и докторат (1889) из историје и класичне археологије. Радио је на проучавању природњачких и културних особина народа, нарочито примитивних (антропологију и етнографију). Најпре је био допент на прашком чешком Университету за археологију и антропологију (1891). 1898 постао је ванредни, а 1904 редовни професор Университета. Н. је својим практичним радом много припомогао успеху Народописне Виставке Чехослованске, која је била дуго припремана и отворена 1895. Иницијативом Н. створен је и образован од предмета ове — Народописни Музеум у Прагу (1896), коме је Н. био први директор (до 1898). На основу Н. меморандума министарству школа Чехословачке Републике установљен je Statni arheologicky (Јзјам (1919), опремљен модерном лабораторијом, у циљу консервирања систематски ископаних преисториских објеката. 1898 почео је Н. издавати часопис (Мб5ииИК 5оумапзкућ збаго7 по), — Н. књигу Оловански свет (1910) превео је Л. Леже на француски језик под насловом Га гасе јаче (1911), која је успешно вршила пропатанду у току СОветског Рата. Пишући своје велико дело Слованске Старожитности, Н. је обрадио! порекло Јужних Оловена и o њиховог историског и културног живота. То је до данас једино систематично дело о давнини Југословена. И. Жупалић.

НИЗАМИ ЏЕДИД (ново уређење) названа је реформа великог везира Мустафе Ћуприлића 1690 о ублажењу пореских терета и правној заштити хришћана, али је поглавито под тим именом позната Dcформа војске под султаном Селимом III (1789—1807) и Махмутом П (1808—1839), укидање јаничара (1826) и увођење модерне регуларне војске, назване према томе низам. То је изазвало и у Босни отпор: буну А капетана, Градалшчевића, (1831) и слом босанске беговске олигајрхије у Осман-лашиној војној експедицији 1850/51. Вељ. П.

НИЈЕМЦИ, село у Орему, у срезу винковачком, на Босуту, од Винковаца 96 км к југоистоку. Имају 2.414 становника, оп-

НИКЕЈОКО ДАРОТВО

штинско ~ поглаварство, _ римокатоличку жупу, 2 основне школе, државну шумарију, парну пилану, парни млин, циглану, филијалу Прве Винковачке Бересијске Банке. — 1461 и 1495 помиње се у Н. град. J. M-n.

НИКЕЈСКО ЦАРСТВО (1204—1261), једна од грчких државица, које су поникле по незауветим деловима Византије, када су крсташи четвртог крсташког рата и Млечићи освојили Цариград (1204). Тада су се у балканским деловима грчко-византиског света створиле пелопонеска државица и епирска деспотовина, а у малоазиским остатцима грчко-православне Византије, трапезунтско царство, и Н. ДЕ новом династијом Ласкаревића (1920

Од ове четири грчке државице, Н. ДЦ. је правило најсјајнију каријеру. Са Ласкаревићима на челу, оно је, захваљујући Бугарима, који су цариградске креташе нашали с леђа, задавши им још одмах непреболне ударце, успело да се одржи против крсташких освајача. Већ од тада, а и после тога, оно је под собом ујединило више оближњих малоазиских великаша, одметнутих од Византије за владе слабог византиског царског дома Анђела, а уједно је отргло неке поседе и трапезунтском царству комнинском. Оно је одбило од себе и навалу икониских Турака, Селџуковића. Тиме су никејски Ласкаревићи створили на малоазиској византиској територији једну прилично јаку грчку силу, способну да изврши обнову пропале Византије и на овој страни Босфора. Никеја је то заиста и извршила. Под Ласкаревићима, она је пре свега ударила на цариградске крсташе, чим је њихово цариградско царство, по смрти ју-

начког цара Хенрика, (1216), коначно по-.

срнуло, па их је не само протерала из Мале Азије, него им је стала отимати и Тракију. Затим је она (1246) отргла и од епиреких Анђела бивше крсташко солунско краљевство, које су Анђели били срушили. Уједно су никејски Ласкаревићи (1246) заузели и од Бугарске, која је такође клонула, сав њен део Тракије и источну Македонију. Доцније су они епирским Анђелима уграбили и западну Македонију, па чак и северну Албанију (1252), а раширили су се и у скоро целом остатку крсташке јужне 'Гракије, сем

Цариграду. Најзад је Никеја, под својом новом династијом Палеолога, која је оборила, Ласкаревиће, узела од цариградских крсташа и Млечића и саму стару византиску престоницу, Цариград, уништивши тиме сасвим крсташко цариградско царство (1261). Одмах је царска и патријаршиска никејска столица, пренесена, у Цариград. Родила се обновљена Византија, са царевима из последње династије Палеолога.

Н. Ц. и његов први владалачки дом з8асновао је зет византиског цара Алексија.

= (5 5

раса афера