Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
ница и Љубостиња, Дају много доказа, о настављању старих немањићеких тралиција и о новим уметничким оријентацијама наших мајстора. 1
Особит интерес за књижевни и културви рад показао је деспот Отеван ЈЛазаревић. Он је подитао велики манастир Манасију у Ресави (1407—1418), и у тај је манастир сабрао велики број калуђера од вредности, који су ту требали да преписују и поправљају старије рукописе, и да преводе нова књижевна дела. Један од тлавних деспотових сарадника био је Константин Философ, бугарски емигрант Јевтимијеве школе. Он је израдио правила новог правописа, заплетена, удешена по трчким траматичким списима, са врло много ученот и непотребног баласта, али и са извесним подигнутим критичким мерилом. Добар део Константинових пред лога није се могао одржати, али је јелан део био примљен, и утицао је дуго на наше писаре 16 # 17 века. Ресавеки правопшио и књижевна активност манастира Манасије ушли су чак у народну пословицу. Деспот Стеван, кога сви савременици хвале као књигољупца, бавио се и сам књижевношћу. Познато је његово Слово љубве. Он је имао своју библиотеку, за коју је набављао и поручивао рукописе у својој земљи и у Светој Гори (тако, на пр. Зонарин Џаралипоменон и један важан ПЏанетирик). Нарочито се много старао, да добије нове преводе важнијих списа, као што су неки дотле код нас непреведени или неочувани делови (Старога Завета. Деспотов интерес за књиту цаследио је и његов наследник, деспот Ђурађ Бранковић. Кад је зажелео, да, добије добар српски превод Лествиде, он је набавио грчке оригинале из Свете Горе и Цариграда, довео је светогорске калуђере и наредио, да се спреми нов текст, У то време помиње се, како се изводи на српски чин један триод из бугарске књиге (један запис из 1434).
Описи поправљени по начелима и у духу Р. Ш. стекли су брзо велик глас. Поп Никодим из Мораче хвали се већ 1444, како је кушио две књите »новога« извода. Још 1660 један хиландарски преписивач опомиње своје другове, да, не мењају ништа у његову препису, »јер смо преписали од добра извода, од старих преводника, ресавских, који нема ни у чем мане.«
Књижевна активност манастира Манасије и Р. Ш. ометена је најездом Турака и пропашћу Деспотовине. Један део калуђера повукао се са последњим Брано вићима, у Орем и наставио је ту акцију У фрушкогорским манастирима (на пр. у Крушедолу); други је отишао у Влашку, и пренео је тамо, и после у Русију, шравописна, правила и списе Константина Философа; а најмањи се део окупио у Ју-
5 — РЕСЕН
жној Орбији, у средиштима око патријаршије (Пећ, Дечани).
Литература: 5 Stanojević, Die Biographie St. Lazarević's von Konstantin dem Philosophen als Geschichtsquelle (Archiv fur slavische Philologie, 18); M. Deopгијевић, Деспот Стефан Лазаревић и књижевност његова времена (Извештај карлоЂачке тимназије, 1907): Љ. (Стојановић, Књижевност за време деспота Стевана (Орпеки Књижевни Гласник, ХХТ, 8, 1997). 5 B. Ћоровић.
РЕСАВСНА ШТЕДИОНИЦА. Основана. је 1885. Централа је Овилајнац. Капитал је 1,000.000. Фондови 676.648, улог на штедњу 2,837.438, реесконт 350.000, благајна, 336.359, менице 3,645.231, дужници 1,059.530, maпири 306.428, добит 500.874 Дин. Дивиденда 40%. Председник је Мита Исаковић.
ИОС
РЕСАВСКИ ДИЈАЛЕКАТ. 'В. Штокавески
дијалекат.
РЕСАВЧИНА, речица у (Србији, десна притока Мораве. Почиње као сува јаруга. од Кушиљевачког Поља, управљена, шрема северу. Протиче испод Браничевског Повијарца, источним крајем Моравине Долине, крај Жабара, Ракинца, Александровца и Влашког Дола, 2 од Мораве је растављена, алувијалном равницом. Вода Р. највећим делом је пореклом од подземне издани, мање од атмосферских талста. Стога Р. не пресушује ни у летњим месецима. Од Лучице Р. ушрави ток шрема, западу, а у Морачу утиче 4:5 км за падно-северозападно, односно 5'5 км Низводно од тога, села, на висини од 71 M. Дужина. Р. тока је око 32 км, а површина слива 178:8 км“. Р. је првобитно била ото0ка, Моравина, мртваја, са којом су доцније наступиле разне промене.
Литература: Ј. Цвијић, Географска испитивања у области Кучаја у источној Србији (Геолошки Анали Балканског Полуострва, 5, 1898). JJ. BP.
PECEH, варош у Јужној OpOmjm, y BHтољској Области, на Големој Реци, уврх Горње Преспе, северно од Преспанског Језера. Има, 909 кућа са 4.102 становника. (1926). (У близини (Р., у Ресенском Пољу, налазио се римски град 5сиНапа, на путу Мја ЕвпаНа, Место овога давнашњег тра-
да, Р. се тек у најскорије доба развио!
као градско насеље, док је, међутим, у средњем веку шрадско средиште Шреспе било на самом Преспанском Језеру.
ОР. старијих времена има врло мало помена. Р. се први пут спомиње у шовељи краља Душана 1337, када се међу даровима прилепеком манастиру 'Трескавцу, поред ловишта и метоха у Преспи, помиње »стас (у Росне«, што ће несумњиво бити данашњи Р. У турско доба, помиње се више пута место Шреспа, и то крајем 16, средином 17, па чак и почетком 19 века, а то се све свакако одно-
, Š = 7 =
|