Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
РЕСНИК, карена висораван у Хрватској, између понорница Ричице-КривакаБашинице (притоке Отуче)-Суваје Шотока. (притоке Ричице), североисточно од Грачацког Поља, односно 18 км североисточно од варошице Обровца (на Зрмањи). (Са-
стављена је од кречњака, пружа се од северозапада на јутоисток, и има све облике крша. Највиши висови су: Вршчић (838 м), Матовиновића Врх или Ресник (990 м), Јелови Врх (1.178 м), Бобуша (1.061 м), Голи Врх (981 м) и By кова Коса, или Ресник (832 м). Р. је делом под вететацијом, а делом стеновит и го, нарочито на југу и на падинама према Ричици. Југозападним подножјем Р. пролази друм Госпић —Радуч—ГрачацКнин, северозападним, колски пут и друм Удбина— Ловињац— Обровац. Остали са сбраћајни путеви су стазе. Џ. В.
РЕСТИ. B. Растић.
РЕТКИ БУКИ, коса, висине 1.775 м, која се између Криве Паланке и Кочана, од Осоговске Планине преко Цар-Врха спушта у изворни део десних притока Брегалнице и завршава Рајчанским Ридом.
BB. B.
Бој на Ретким Букама 17 и 18/6 1913. Према плану за концентрацију српских трупа пред рат са, Бугарима 1913, на, Осогови Планини, а на најважнијем њеном одсеку, Ретким Букама, био је само 1 батаљон 3 пешадиског пука 9 позива, ксји је 16 јуна сменио један батаљон 7 шука 1 позива, који је до тога времена био ту на предстражи. 17/6, када је бугарска војска извршила препад на целом фронту, напала. је и одсек Р. Б. Бојиште је: шпродужење тлавнот гребена Осоговеке Шланине, високи гребен Каменита Чесма и Р. Б. (1.275 мо над морем), који испуњава простор између Злетовске Реке и Кочанске Реке и образује веома, јак вемљишни одсек за одбрану, како са истока тако и са, запада. У боју су учествовали са српске стране првог дана 1 батаљон (потпомогнут ватром са Камените Чесме), другог дана 92 пешадиска, пука. са, 3 брдске батерије. Са бугарске стране 3 батаљона пешадије са 1 брдском батеријом првог дана, 3 бригаде са 1 пољ ском и 2 брдске батерије друтог дана.
ШЦлан ЂБутара је био, да шрепадом на целом фронту потисну српске трупе и да заузму спорне територије и на овом одсеку. Срби су, изненађени ратом, ушли у борбу без израђеног плана, за, цео фронт, па и за овај одсек.
Око 3 сата изјутра 17/6, 3 бугарска, батаљона. напала, су изненада, на пшредстрални батаљон српских трупа на Р. Б., обухвативши та са оба крила. Борба је трајала, до 6 часова, кад је српски батаљон одступио на десну обалу Злетовске Реке ка, селу Дренку. Бутари су одмах посели положај са једним батаљоном, на. њему пла-
РЕЧИНА.
свирали једну брдску батерију и продужили ama на десно крило Камените Чесме са остала два батаљона, али без успеха. (Сутрадан, 18/6, ушућени су у напад на Р. Б. српски 3 пешадиски пук 2 позива са 2 брдске батерије са Дреначке Косе и 7 пешадиски пук 1 позива са једном брдском батеријом. од села Дренка. У 8 сачова почео је напад. Око 17 часова 7 пук је сишао у Злетовеку Реку, сдбио напад бугарских четника, продужио напад на десно крило Р. Б. и у 21 час избио на положај. 3 пук 2 позива вршио је нашад на леви одсек положаја. И он је одбио један напад бугарских четнека и у сам мрак избио на положај. Оба су пука, после кратке али снажне ватре, извршили јуриш и бутарске трупе су одступиле у нереду. Гоњење није вршено. Положај је био поседнут и оситуран од поновног напада.
Пубитци само 7 пука били су 329 погинулих и рањених, од којих 6 официра. Губитци осталих трупа, су непознати. Резултати боја били су: одржање предстражне линије, а. последица: слобода. маневровања. на овом крилу општег распореда. В. Белић.
РЕФОРМИРАНА ЦРКВА. B. Шротестантска. црква.
РЕФОРМИСАНИ ЦИСТЕРЦИЈЦИ. БВ. Ци-
стерциски ред.
РЕЧ. 1. Лист за политику, друштво и књижевност. Излазио је у Београду 1906, под уредништвом М. Павловића.
2. Пољитички дневни лист. Излазио је у Београду 18/3—1/7 1912. Директор је био Бранко Лазаревић, а тлавни уредник Др: Мих. Глушчевић.
3. Политички дневни лист. Излази у Ђеограду од 1994, као ортан самосталне демократске партије. 7. JJ.
РЕЧ И СЛИКА, књижевно - популарни, илустровани часопис. Почео је излазити јануара 1996 у Београду, као месечни матазин, % доцније је издаван и два пута месечно. Уредници су И. Зрнић и Н. Јовановић. ЈИ
РЕЧАК, понорница у (Србији, северно
од планинског врха Отраже (1.996 'м), од-
HOCHO 9'5 км јужно-југоисточно од варошиде Жатубице. Извире на северном подножју Страже, одакле тече према северу и северозападу. Горњи део Р. долине издубен је у пешчару, а доњи у кречњаку. Ту после кратког тока од 2:1 км понире у шпонору. У доњем крају је долина Р. слепа, јер се код понора долинске стране састају у одсеку.
РЕЧИНА, понорница у Хрватској, притока, Јадранског Мора, на траници наше државе са Италијом. Врело Р. је на подкожју крашке висоравни ЂБергулца (око 610 м), 25 км источно од насеља Оту-
2 48
vi O i 2 Ру VN КА