Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

(1,386.575) мц; 799 (816) празних 'тегљеница; реморкера 439 (409); путничких лађа 195 (215). За све ово укупно наплаћено таксе од WM.I.R. 1,850.120:02 (1,483.361:75) франака. Од ових транспората извршено је под заставом: немачком 234 (201) тегљеница за 1,162.056 (020.161) MII: аустриском 529 (237) тетљеница, са 1,950.865 (1,065.451) мц; француском 2. (4) тегљенице са 13.800 (14.583) мц; мађарском 253 (168) тегљенице са 1,013.930 (612.633) MII: холандском 50 (27) тегљеница са 166.051 (102.014) мц; румунском 103 (129) тегљенице са, 549.088 (658.981) ми; ерпско-хрвалтско-словеначком 283 (259) тегљенице са, 1,294.127 (1,137.950) мц; чехословачком 133 (87) тегљенице са 426.104 (313.295) мц; енглеском 7 тегљеница, са 28.370 мц и прошло: а) реморкера: немачких 128 (112): аустриских 977 (305); француских 10 (4); грчких 1 (6); мађарских 164 (164); холандских 98; румунских 78 (106); српсеко-хрватско-словеначких 131 (153); чехословачких 65 (68); ектлеских 92; талијанских 4: 6) путничких лађа: аустриских 93 (104): мађарска. 1; румунских 147 (135); српско-хрватскословеначких 148 (194). Бројеви у загради показују односне податке у 1993.

Ham средашњи положај на Дунаву и моћност наше речне флоте, још од првих дана после уједињења, омогућавали су нам превласт у међународној утакмици. Горњи податци, изгледа, утврђују обрнуто: за 11 месеци 1923 транзит кроз Ђердап био је 1,137.950 мп, а у 1994 за исто време 1,294.127 мц, док су Аустрија и Немачка, чије су флоте биле веома смањене утговорима о миру, за непуних последњих 5 година веома повећале свој транзит, и то: Аустрија од 438.635 мп на 1,950.865 мц у 1924. и опет заузима прво место, а Немачка, од 555.428'мц на 1,162.056 ми. Узрок су овоме: наш недостатак у новцу, у ортанизацији и у предузимљивости, и несхватање важности речне флоте. Немамо ни довољно изграђених пристаништа нити својих опрема ни направа на пристаништима на својој толикој и тако вавидној пловној мрежи. Р. Аврамовић.

РЕЧНИЦИ СРПСКОХРВАТСКИ. Има Р. и нашег старог и народног језика, али потпуног Р. нашег савременог књижевног језика, још нема. И терминолошки Р. нису израђени у довољном броју, али ипак има. извесних струка, које их имају. Међутим етимолошког и дијалектолошких P. Ham језик још нема.

1. Стари Р. Први је по времену 06јављивања Р. од пет језика (латинског, талијанскот, – немачкот, · далматинског и мађарског) Фауста Вранчића, штампан 1595 у Млецима {Fausti Verantii Dictionarium quinquae linguarum; latinae, italicae, germanicae, Dalmatiae et ungaricae), Далматински дијалекат је чакавски града Шибеника. (са штокавизмима). Р. је оригинално дело. Њиме су се служили стра-

<

РЕЧНИЦИ СРПОКОХРВАТОНКИ

ки лексикотрафи (Балди, Мегисер и Лодерекер), од наших углавном кајкавски лексикографи (Хабделић, Белостенец и Јамбрешић), а у мањој мери Микаља и Дела Бела. После Вранчићевог долази Р. Јакова Микаље под називом: Благо језика, словинскога или словник, у коме изговарају се риечи словинске латински и дијачки (т. ј. талијански). У њему је штокавски икавски дијалекат, са мното чакавизама. Њиме се служила већина доцнијих лексикографа. Има у Р. и глава, о ортографији и талијанска граматика.

Иза њега долази Р. кајкавског наречја

Јурја Хабделића (1676): Дикционар или речи словенске з векшета в куп зебране, в ред постављене и дијачкеми злахкатене (у Грацу), којим су се служили сви доцнији уредници кајкавских Р. Био је од великог значаја дубровачки P. Дела Ђелин талијанско-латинско-илирски (1728), у којем има објашњење ортографије и иљирска, траматика. Дела Бела је био под утицајем Ђ. Кашића, а сам je утицао Ha, доцније наше лексикографе. Има доста навођења из шисадца. Велики кајкавески P. Мартина · Белостенца латинско - илирски наштампан је 1740 у Загребу [Gazophylacium, seu laНпо-Шупмнсогит опотајит аегаглит), Латинско-илирски део има 1.288 страна, а илиреско-латински 650. Мисли се да Белостенец није саставио оба дела, већ само први. Илиреко-латински део вероватно је саставио Орловић, који је и био уредник целога дела, и ако се на деду није потписао. Ово је кајкавеки Р., са примесом чакавизама. Ономе делу, који је саг ставио Орловић, послужио је као основица Хабделићев Р. У њему има доста. штокавизама, узетих, углавном, из Дела Белина Р. 1742 изашао је у Загребу Р. Андрије Јамбрешића, под називом: Геxicon latinum interpretatione Шутгса, вегmanica et hungarica locuples, За тај Р. скупио је материјал и почео та обрађивати Фрања Сушник. Јамбрешић је у ствари само његов уредник и издавач. 1803 изашао је у Бечу Р. Ј. Волтиџпи-а, под називом: Ричословник илиричкога, италијанскота и нимачкога језика, | са, знашима, истарског чакавеког | дијалекета и са прихватањем штокавеког | наречја као књижевног. Има и доста, исцрпну ~ граматику – илирског | језика. Последњи је у реду ових Р. велики Р. дубровачког дијалекта Јоакима (Стули-а (Отулића), под називом Рјечосложје... илирско-италијанско-лалинске, 11, Дубровник, 1806. То је други део целокупног Р. Први је део латинско-талијанско-илирски, опет у две књите, 1-—П, 1801, Будим. Он има доста цитата из старијих писаца, и доста са стране узетих и направљених речи. Мање је критичан од Дела ЂБеле. Треба се њиме служити обазриво. Као предговор има чланак Апендини-а о старини и пореклу илирског језика.

~ = 750]