Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

великих књига (и две свеске девете, до »сваљити«).

Морамо убројити у историске Р. и Р. "Блад. Мажуранића: Приносци за хрват-

ски правноповјестни рјечник (1—Х, 1908.

до 1992, и Додаци, 1923), који, поред тумачења многих чакавских речи, садржи много материјала за историски правни Р. и правну терминологију нашег језика у опште. 7

4. КтимолошкотР. нашег језика ми још немамо. Има Даничићев покушај (Коријени с ријечима од њих посталијем у хрватском или српском језику, 1877), али он у ствари представља. само потшис. речи са сличним кореном, са упућивањем на врло опште индоевропске корене по Шлајхеровој и Фиковој, данас потпуно, а и тада већ прилично вастарелој, методи. Миклошићев Р. (ЕФ уто!онзсћез МУбгвеегbuch der slavischen Sprachen, 1886) заcTapeo je, a Е. Бернекера није довршен и непотпун је (УЈамзесћез еђутојо всће Мбгеегђисћ, 1908—1914). Доста се грађе може наћи у Р. Р. Траутмана, Ва зећЗЈауотесћез УУбгвегђисћ (1923), И у великом Р. Југославенске Академије дају се етимологије речи у почетку излагања о свакој речи. За Даничићеве етимолотије у њему вреди оно што је речено за Даничићеве Коријене. Ђудмани је на етимолотије обраћао нарочиту пажњу. Али и овај је Р. тек на половини свога обима. Остаје да. се за сваку реч тражи етимологија помоћним средствима, по етимолошким Р. индоевропског прајезика. (таквог Р., на потпуно савременим основима, такође још нема), по засебним етимолошким Р. појединих индоевропских и словенских језика (балтиског, индиског, немачког, латинског, грчког, келтског и др. или руског, пољеког и др. словенских језика).

Има више Р. и речничких студија 0 туђим речима у нашем. језику: '. Поповића, Турске и друге источанске речи у нашем језику (1884), Л. Зоре, Дубровачке туђинке (Споменик, 29), Јована. Грчића, Речник страних речи (1904. 1999), Вес.“ Ђисаловића, = Џепник туђих речи и израза (1921), Курелца, Влашке речи (Рад, 20), Т. Маретића, Руске и чешке речи у нашем језику (Рад, 108, Наставни Вјесник, 2), Ф. Миклошића у многим расправама, Маценауера, и многих других. 5. На терминолошким Р. рађено је у нас и са практичне стране и са теориско - научне: или су давани речници махом преведених речи са страних јебика, или је издавана, грађа за терминолошке речнике, према употреби речи у народном језику. (О њима види код дотичних струка.) Поменућу овде нагрочито само речник Богослава Шулека (Хрватско-немачко-талијански речник знанственог називља, ЈП, 1874), који обухвата. већину струка и: који је своје време представљао знатну добит и у знатној је

РЕЧНИЦИ (СРНОСКОХ РВАТЛОКИ

мери утицао на образовање књижевног језика, по западнијим крајевима – налпета. карода. ;

6. Р. других језика M: CG DIJLG KOхрватског трчки Шетрачића | (грчкохрватски, 1875): ентлески Лохмера. (хрватско-ентлески џепни Р.); есперанто Бубала. (хрватскосрпеки-есперанто, 1928): латински Гл. Лазића (српеко-немачко-латински), Д. Исаиловића (латинско-српски, 1850), Ј. Ђорђевића. (латинско-српски, 1886), М. Дивковића (латинско-хрватски, 1890), Бошка. Богдановића и Свет. Ристића (латинскосрпски, 1995): мађарски: Б. Бранчића и Ђ. Дере (српско-мађарски, 1894), Вес. Ћисаловића, (ерпско-мађарски, мађареско-ерпски, 1922), Душана Радића, (Џепни Р. српског и мађарског језика, Г ерпеко-мађарстки део, 1991): немачки: Курцбека (1791), немачко-илирски (1790), И. Мажуранића и Ј. Ужаревића, (1842), И. Филиповића, (1—Џ, 1869), Д. Исаиловића. (1847), Б. Шулека (1860), Руд. Весетића (1853), — (1964), Караџићев (1879), '5. Шоповића, (1886, 1895, Малине, Шамшаловића, Јована. Грчића. (1905), Bec. Ђисаловића ~ (1907), = Јов. – Кантрге (1912) и др. Р. словенских језика: Миклошића, (Кратки речник шест словенских језика, 1885); руског језика: Ш. ЈЛавровеског (1870, 1880), Мичатека, (1903), М. Анђелковића (1903), А. Башмакова, (1991), (-в-р-ва. А. (хрватско-руски, 1894): словеначко-хрватски (1907), А. Мусића (1919): лужичког, чешког и јужнословенског Ј. Пате (1920), Р. Коута српекохрватско-чешки (1914), Анте Јелића српскохрватскочешки (1914), Дајичића-Шобре српекохрватско - челици (1996); таљијанског: JIpam. Парчића (1858, 1887), Дробнића (1846 до 1949), Матице Далматинске (18792), Шврљуте (1909), Ђура Билинић - Филишића, (1922); туреког: А. Поповића. (1899), Симоновића, (1900); француског: Дим. Исанловића, (1846), Настаса, Шетровића. (1 изд. 1878 до 1889, II изд. 1598), Јулија Адамовића. (1901), Јаћима. Стевовића. (1900, 1993), Лазара Кнежевића. (1927).

Литература: Вл. Дукат, Рјечник Фауста Вранчића (Рад, 231): М. Решета, Микаља и његов речник (Јагићев Архив, 33); Вл. Дукат, Извори Белостенчева, Gazophylacium latino-ilyricum (Pa, 297, 1024); O. Фанцев, О постању илиреколатинскога. дијела Белостенчева рјечника. (Прилози, 1); Ф. Фанцев, 0 авторству о постању рјечника Lexicon latinum, 1742 (Јужнословенски Филолот, 11); Оцене о Даничићеву Огледу Рјечника Југославенсоке Академије Миклошића, (Срезњевеког, Вебера :и, нарочито, Новаковићева. (Рад, 45); T. Маретић, Цртице о рјечнику наше Академије (Љетопис Југославенске Академије, 31, 1916); TT. Маретић, Рјечник Српске Академије (Љетопис Југославенске Академије, 98, 1914): И. М. Рјечник Српске Академије (Наставни РВјесник, 93, 1915). А. Белић.

— 61