Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РЕШЕТАР

РЕШЕТАР МИЛАН, професор Увниверситета у шенсији (1/2 1860, Дубровник). Основну шкољу и гимназију свршио је у Дубровнику, а словенску и класичну филолотију у Бечу и Грацу. Од 1882 до 1891 био је професор пимназије у Копру (Истра), Задру, Сплиту. 1891 постао је уредник хрватског издања Листа, Државних Закона у Министарству | Унутрашњих Дела у Бечу. 1895 постао. је доцент бечког Университета, 1904 ванредни, 1908 редовни професор словенске филолотије, 1919 у истом својству прешао је у загребачки Университет, где је пенсионисан у марту 1927.

Бави се највише српскохрватским језиком, његовом историјом, дијалектима и акцентологијом, старом дубровачком књижевношћу и у опште дубровачким старинама. Главна су му дела: је Сакаузв па ипа бегеп ешзНре ипа је ве Сгеплеп (Јагићев Архив, 183), врло корисна студија о некадашњем распрострањењу чакавског дијалекта и његовом данашњем стању. Издао је Горски Вијенац, с уводом и коментаром (од 1890 8 издања), Задарски и Рањинин лекционар (1894. засебно. издање Југославенске Академије), Оле ragusanischen Urkunden дез 13—15 Јаћећипдеге5 (Јагићев Архив, 16—17), Антологија дубровачке лирике (1894, издање Орпске Књижевне Задруте), Приморски лекционари 15 вијека (Рад, 134 и 136), филолошко-линтвистичка. студија о њихову језику, је зегђоКтоанзсће Вебопипа 8544 уе сћег Мипдагћеп (1900), проширује знатно акцентолошки материјал нашега језика, Die Metrik Gundulić's (Јагићев Архив, 95), Der štokavische Dialekt {1907), Die serbokroatischen Kolonien Sdditaliens (1911), Elementar-Grammatik der serbischen (kroatischen) Sprache (1916, II издање 1929), Дјела: Ињација. Џорџи (Ђорђића), (1 1917. Ш 1922), Четири дубровачке драме у прози (1922), Дубровачка. Шумизмалика, Т (1924), Ш (1996), Либро од мнозијех разлога (1996) и мноте друге расправе.

И расправе Р. и његова велика дела, а, тако исто његова издања старих текстова и старих писаца, одликују се изванредном темељитошњћу. А. Белић.

РЕШКА ПЛАНИНА, планина у (Оловеначкој, између потока Вољске - РешкотКоншице-Ојстрице, око 6 км северно од Трбовља, односно 16 KM западно-јулова– падно од Цеља.. Састављена је делом од карбонских шкриљаца, пешчара, и конгломерата, али претежно од тријаских KDpeчњака, доломита и шкриљаца, нарочито мушелкалка. Боре ових стена шружају се од запада према истоку, % у истом је правцу управљено и планинско било. На. њему су највиши висови: Окраберов Врх (650 м), Решка Планина, у ужем значењу (910 м), Градишче (778 м). Од била се на север одвајају две косе, на којима су истакнути врхови: Стерник (842 м) и Ше-

човје (729 м). Цела Р. П. је под шумом. Северно од планине пролази друм Јубљана—Врањско—Капла, Вас—Цеље, источним крајем, колски пут Капла Вае—Гочевје. Иначе преко Р. Ш. води и неколико пешачких шутева и става.

; ПТ. ВБ.

РЗАВ. 1. Река у Србији и Босни, десна притока Дрине. Саставнице Р. су Црни и Бијели Р. Први, као лева саставница, извире на јутозашадној страни Читоте Шланине, тече Доста неправилним током, углавном према западу-северозападу, кроз пусту долину без иједног насеља. Бијели Р. извире са источне падине СОтолца и највећим делом тече у супротном правцу, према југу-југоистоку. Од њихова сутока, око 1 км узводно од села Оплави, почиње

'вијугав ток Р. Он до села Добруња, тече

према западу, одатле до Хана Челикова ка северу и северозападу, а даље у правду запада. Ушће Р. у Дрину је на северном крају вароши Вишеграда. На своме току Р. прима неколико поточића, а, већих притока нема. Дужина. Р. тока. је 21:2 км, од изворишта, Црног Р. 62:2 км, а површина слива 606'6 км“.

2. Река у Србији, лева притока Моравице (Западне Мораве). Оаставнице P. су: Велики и Мали Р. Прва од њих, као лева саставница, извире на јужним падинама планине Мучња (1.517 м) и, као Пресјечка, Река, тече према западу-северозападу. Од ушћа Јанчице почиње ток БВеликог Р., који је врло неправилан и претежно управљен према северу. На томе току Р. већим делом протиче кроз клисурасту долину. Око села Дрежника и Ојеверова Велики Р. скрене под лактом у правац истока-југоистока, и тако тече све до става са. Малим Р. Овај извире на странама, Чешља, (1.480 м), Кукутнице (1.468 м) и Биљеге (1.091 м). Са изворишта тече на северозапад и север, у неправилном BHјугавом току, између Забоја (1.078 м) и Врановине (858 м) скрене на исток, чинећи неколико већих окука, а источно од Малог Остреша. (994 м) на север. Од става Малог и Великог Р., ниже села Радобуђа, почиње ток Р., који, пре улаза у ДиИвљачко Поље, учини две велике окуке, а, даље тече према североистоку. Ушће Р. у Моравицу је око 27 KM североисточно од варошице Ариља. Ову реку зову и Великим P., за разлику од прве, притоке Дрине. Дужина тока. је 58:0 км, а површина слива 57490 км“.

П. Вујевић.

РИБА, према веровању нашега народа, може да прими са човека болест и однесе је другоме. Тако на пр. ко има T. 8B. дрхтавицу (грозницу), оде на воду, нађе цркнуту рибу, узме је, у уста јој пљуне и рекне: 0ј рибица, сиротица, ето теби дрхтавица, затим пљуне по други и трећи пут, баци је у воду и рече: Нек моја дрхтавица у рибу иде, да је моје очи никада

— 769