Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

не виде, — и без сумње ће оздравити. Ко рибу лови свецем, тај ће после смрти ходати по свету заотрнут пређом од главе до пете. JJ. B.

РИБАР ИВАН ДР, адвокат, политичар (211 1881, Вукманић, срез Војнић, Хрватска). Овршио је основну школу у Вукманићу, гимназију у Карловцу, а Университет у Загребу, где је положио и дДОкторат права. Одмах по свршетку студија настанио се као адвокатски приправник у Ђакову, и ту је започео рад на политичком пољу. Као посланик хрватско-српске коалиције, изабран је у Хрватски Сабор, у коме је заузео једно од првих места, а. истакао се исто тако и као одушевљен радник на соколству, сарађујући ~ много у соколској штампи. У Ђакову и Осеку уређивао је своје новине, а сарађивао је и на листовима у Загребу. За време рата потписао је прокламацију на све Соколе, да потпомотну акцију за стварање јединствене државе ОХС. Као посланик хрватско-српске коалиције у Хрватском Сабору Р. је остао све до слома, Аустро-Угарске, па је онда дошао у Привремено Народно Представништво у Београду. Изабран је затим за посланика Уставотворне (СОкупштине и био је њен председник.

M. M.

РИБАРАЦ СТОЈАН, политичар (6/2 1855, Свилајнац — 3/8 1922, Београд). (Свршио је правни факултет у Београду 1874, и затим служио као полициски писар. у унутрашњости. 1881 постао је адвокат У Пожаревпу. Син једнота посланика, са ОВ. Андрејске Скупштине, Р. је био либерал, и од 1887 па све до своје емрти бирал. је, са малим прекидима, за народног посланика, пожаревачког округа. Министар Унутрашњих Дела у Авакумовићевом министарству од 1892, Р. је, после државног удара од 1/4 1893, оптужен од Народне Скупштине Државном Суду, да је шриликом скупштинских избора чинио недопуштен притисак. Почетком 1894 амнестиран је, пре изречене пресуде. Под краљем Александром Обреновићем био je стално у опозицији. После 29/5 1908 постао је вођ либералне странке, која се (1904) назвала националном странком. Министар Правде у Новаковићевом министарству свих странака, од 1909, Р. је издејствовао амнестију за велики број политичких кривада. 1913 тражио је 'у штампи и у Скупштини, да се онај део Малкедоније, који. је заузела наша војска, HHпошто не уступа Бугарима. Министар 'Гртовине у Протићевим министарствима од 1918 и од 1920, остао је оба пута. кралко време на власти. 1918 много је допринео да се да амнестија осуђенима у Солунском процесу. У либералној странци јако је цењен, као њен реорганизатор и најбољи беседник.

РИБАРОКА ПЛАНИНА

РИБАРЖ ОТОНАР (Буђаг), политичар (12/9 1865, Постојна — 12/1 1927, Београд). Основну школу, гимназију и Университет свршио је у Бечу. 1888 постао је шрактикант у државном суду У Трсту, 1892—1894 је био адвокатски конципиент у Оежани, а 1895 је отворио самосталну адвокатску канцеларију у Трсту. — Био је један од водећих личности у борби за економску и политичку самосталност Оловенаца у Трсту и околини. Од 1900 био је обласни посланик и градски одборник у 'Трету, 1907—1913 посланик за тршћанску околину. 1907—1913 био је председник политичког друштва Единост у Трсту, подста– роста Словеначке Соколске Звезе и одборник Оловенског Соколског Савеза. Од преврата је био члан Народног Већа у Загребу, од децембра 1918 до јула 1920. члан. делетације СХС на Конференцији Мира у Паризу, 1920—1992 делегат ОХС на разним конференцијама за међународне конвенције, а од 1922, као пуномоћни министар и посланик, директор одељења. за уговоре Министарства Иностраних Дела у Београду. J. PP.

PMBAPCHA BAMĐA у крушевачком округу, на 540 м висине, извор је сумпоровите воде 16—41-5% 0. За шиће је, и за купање. Има топло купатило са три басена и 36 када; хладно купатило са три басена, три каде и хладним душевима. Оубалписка блажија клима. Најсувљи и најтоплији је месец јули. Лечи: хронични реуматизам зглавака и мишића, неврајтије, подагру, скрофулозу и лимфатизам, малокрвност и хлорозу, женске болести, парализе и парезе, хроничне катаре органа ва дисање, катар желуца и црева, шуљеве, реконвалесценте после рјештн-а, после маларије, после бубрежних болести, кожне болести (хронична екцема, лишај, чиреви). Железничка, станица, је Ђунис, а: одатле 29 км колима, или зутомобилом. Својина је Врачарске Штедионице у Београду. Литература: А. Димитријевић, Рибарска. Бања, 1911. ЛИ.

РИБАРСКА ~ ПЛАНИНА | (ЛИПОВИЦА), планина у Јужној Орбији, између река: Фуштичког Потока - Дренице - Дешушника, (ивворишног потока Дренице) - ЦрнољевеСитнице, око 23 км југозападно од вароши Приштине. Пружа се од севера-североваџада према југу-југоистоку, у правцу шпружања, слојева, и постепено се снижава, од; 856 м до 724 м на врху Џрони Забелит. Западно од Р. П. је планина Дреница, а северно Голеш. Р. П. је највећим делом под вегетацијом и прилично је просечена потоцима. Источним подножјем пролази колеки пут Приштина — Штимље и железничка пруга Косовска МитровицаСкопље, јужним, колски пут ШтимљеПризрен, а друшим подножујима и преко планине воде сеоски путеви и стазе.

JI. B.

000 —