Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РИБАРСТВО У ЈУЖНОЈ ОРБИЈИ

РИБАРСТВО НА ЈЕЗЕРИМА У ЈУЖНОЈ СРБИЈИ. В. Дојран. Катлановеко Језеро. Охрид. Шреспа. Струга.

РИБЕ МОРСКЕ. В. Јадранско Море.

РИБЕ СЛАТКИХ ВОДА наших припаJajy Gunther-oBoj (1880) еуроазиској ретији северне зоне, која се одликује Dpckaвичавим ганоидима. (рушљорибе; јесетре), штуком, многим белицама. (циприноидима) и салмонидима (лососима). Необично је присуство представнице Umbridae (pama. или црнка, Отшбга lacustris) којих има само још у северној Америци. Како у нас живи већи број карактеристичних родова и врста Р., можемо с правом захтевати за наш териториј нарочиту западно-балканску рибљу провинцију.

Број рибљих врста у нашим слатким водама сразмерно је веома велик. Ако одрачунамо хибриде (мелезе, често ошписане под нарочитим именима), затим неке морске Р., које улазе каткад у реке (селице) и најзад споља уведене и аклиматизоване врсте, остаје их још увек око 108. Ради спора стручњака о вреном карактеру неколиких облика, тај број није апсолутан. По некима износио би он само око 85, а по другима до 119. Заједно с одликама има једва мање од 150 рибљих облика. Од ближих земаља има Румунија, 74 врсте, Мађарска 60, Француска 59, Немачка 77 (заједно с импортованим).

Обиље рибљих облика, долази отуда, што на нашој територији има три главна фаунистичка подручја, према трима главним речним системима: ч. Дунавско, са 810 ЧИтавот нашег територија. 2. Вардарско, са, "о. 3. Западно балканско (јадранско), опет ca “o територије. Последње подручје не припада. јединственом речном систему, и у њему имамо подобласти: а) јужну, са дримоним системом (Охридско – ЈезероДрим-Скадареко Језеро, 6) средњу, са рекама јужне и средње Далмације, в) северну јадранску до Соче. Неки прелаз од вардарског ка дримском систему чини Преспанско Језеро (које има везе са фауном северне Грчке), а дуж вододелнице понтоко-јадранске 'умеће се висока. кршна. зона са многим понорницама, у којима, живе нарочито Р. јамарице (троглофилне). Неке су од њих подвемно продрле у разводницу и доспеле у горње токове савеких притока. (Добра и Мрежница у Хрватској).

У Дунаву са притокама, језерима и барама, које су у вези са Дунавом, има свега, око 67 рибљих врста. Од њих је око 17 опште европских, око 14 средње- и северно-европских, а једно 90 шсточно-еврошских. Црноморске су, а улазе дубље у дунавоки спотем: циганка (Сазрајоза ропНса) и јесетре (по Панчићу 7 врета, по Брусини 4, већином се признају 6 врста). За дунавски систем карактерне су Р:: вретенар велики и мали (Азрго zingel H vulgaris), балавац прутани (Асегпа

= 764 —

schraetzer), mnuarHmma, {[Leuciscus virgo), деверика. црноока. (АБгапиз зара), главатица или младица, (5Зашпо ћисћо), јелшовка, [Telestes agassizi),, пеш тшарени (Со из роесПориз) и бркаш (Вагбиз petćnyi)., Ендемне су у Хрватском Криту: пијор хрватски (Рагарћохшиз сгоаНсиз) и јелшовка љускава (Тејезеез ројујерз), Beштачки је из Соче у Љубљаницу пренесена, јадранска пастрма {Trutta genivittata), Јегуље су сасвим ретке. Недостају нашем делу дунавског система с једне стране о алпско-језерске салмониде рода Coregonus (y словеначком делу Корушке живи С. уагбпаши), златовчица (5ајуенпиз зајуецпиз) и неке Р. из притока горњег Дунава (Ha mp. Leuciscus meidingeri, Chondrostoma genei, Gasterosteus pungiНиз), а с друге стране недостаје нашој дунавској ихтиофауни већи број румунских Р. из дунавске делте и рубних језера при Црном Мору (на mp. Gobius kessleri mw trautwelleri, Lucioperca marina, Gasterosteus aculeatus, Mugil-npcre и др.). Сасвим локално нађене су: рапа или црнка {[Umbra lacustris) на више раздалеких места (Лупоглава код Загреба, Земун, Мачва, Банат, Неготинско блато), понтекокасписки треторац. или гимпуш (Сазвего5јец5 рјађувавкег) у Србовском блату, близу Неготина, а. Себишановић је из Лоње у Хрватској описао нарочиту мрену (Вагбиз caninus lonjensis). Једини Џанчић наводи иначе далматинску форму подуста (Сћопdrostoma Кпеги) и гавуна (5дпаћиз tenelГиз) из Тимока, јамарицу гаовицу (Рагарћохшиз адзрегзиз из Ђетине, код Ужица, a Leuciscus pausingeri ma Bpbana, y (pбији. Недавно је нађен нов балкански вијун (Соб Ђајсапса Кагашап),

Ихтиофауна вардарског система. (заједно са, Дојранским Језером) одговара, са својих 28 рибљих врста, осиромашеној дунавској, односно средњеевропској, а одликује се само једном, јамачно реликтном, нарочитом врстом белица: Гепсоз шасебопсиз поред пастрмке trutta macedonica., Као знак дужег трајања изолације овог речног система. могу служити нарочите одлике неколицине врста (на шр. Регса аута macedonica, Rhodeus amarus meridionalis, Scardinius eryihrophthalmus dojranensis)., Занимљиво је да у Марици живи понека. дунавска врста (смуђ, штука, болен, дДеверика и др.), којих Вардар нема, а да се све дунавске Р. којих има у Вардару налазе и у Марици. Што даље на запад то мање има у средоземским (јадранским) рекама дунавских Р. Вардар има јегуљу ш бабицу (ВЈешшиз ушваг5), а шри утоку и нарочитог караша (Сагаззти5 сага bucephalası,

На северозапад од вардарескот система надовезују се (поред Шреспанског Језера, које чини малу јединицу за се) наше јадранске реке, које, и поред међусобних разлика, показују и извесну сличност у саставу ихтиофауне, тако, да можемо то-