Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

искоришћавању рибљих отпадака. За кон“ сервирање рибе постајале су раније 22 фабрике у Далмацији и на острвима. (Комижа, Велалука, Трпањ, Макарска, Постире, Дрвеник, Вис, Бијела, Рукавац, Бол, Милна и др.). Од њих је одмах после рата радило 8 (5 фабрика друштва »Сардина« Д. Д.. 1 фабрика Браће Мардешића, 1 фабрика, фирме Мардешић и Комп. и 1 фабрика, странога друштва). Данас има око 20 таквих фабрика. Риба се у њима препарише на разне начине, најобичније сољењем, сушењем и пржењем на уљу (сардине, скуше, туне, паламиде. — Икра (црни ајвар) од моруне, јесетре и сима. исшира се ши 'усољава (Д. Милановац, Текија, Кладово). Икра од извесних морских риба соли се и пресује, покадшто и дими. — Крљушт од сараге (укљева), која се у великим количинама хвата на Скадарском Језеру, употребљује се за справљање вештачког бисера. У последње време се за то употребљује и: крљушт рибе плалтице на Охридском Језеру.

За израду рибарског алата постоји Механичка Творница Мрежа А. Д. у Beam. Бечкереку. Омање алате рибари израђују сами, нарочито у Апатину и околини, где се тај посао обавља као кућевна индустрија. Конац (памучни, ланени и вунени) и удиде увозе се већином из Италије, Немачке, Аустрије и Чехословачке. Ужарија, се већим делом израђује у земљи.

Рибарство и рибља индустрија би У нашој земљи, по приликама које пружа сама, природа, могли бити једна од врло важних привредних грана и један неисцрпан извор народнот богатства. Али подиза– ње те привредне гране, њено усавршава ње и довођење на модерну основицу 3ахтевају, поред материјалних средстава, која оскудевају, још и добро рибарско законодавство. У нашој вемљи постоји данас девет покрајинских, застарелих 33 кона о рибарству, поред великога броја уредаба, наредаба и прописа, који један другоме противурече и коче напредак. У Министарству Џољопривреде и Boma израђен је 1922 пројекат закона, који би наше рибарство ставио на здраву и савремену основицу. M. Петровић.

РИБЉЕ ЈЕЗЕРО, језеро у Црној Гори, под Облом Главом, 72 км југоисточно од Шљемена. (2.458. м), око 800 м северно-североисточно од Вражијег Језера. Дугачко је 300 м, широко до 285 м. Лежи на апсолутној висини од 1.422 м. Површина. му је 0:188 км“. Р. Ј. је у прибрежним деловима, ширином 40—50 м, преобраћено у тресаву, а само у средњим партијама, је бистра. вода. У Р. Ј. има извора, као и уз западну и јужну страну, где су слаби. У супротности са осталим дурмиторским језерима, у Р. Ј. има доста рибе, особито пастрме, по чему је и названо. Отока Р. Ј. је поток Пријелад, који тече према северу-североистоку, у Марића Баре. Одатле, нешто

= РИБНИКАР

подземним каналима, нешто по површини, вода отиче у Суви До. Р. Ј. је према северу оивичено моренама, лежи у интерколинским улегнућима, и гладијалнот је порекла.

Литература: Ж. Драговић, Грађа за ђеографију Црне Горе (Летопис, 155, 1888); Ј. Цвијић, Глацијалне и морфолошке студије о планинама Босне, Херцеговине и Црне Горе (Глас, 57, 1899). Ш. В.

РИБНИК. 1. Понорница у Босни, у Гламочком Пољу. Извире из врела око села Асића и Радашља, северозападно од града Гламоча, и вијугавим током тече према северу, уз западно подножје узвишења, Хомара (982 м). Од врела Оџице почне тећи на северозашад, > од Широког Врела на север, стално вијутајући. Запџадно од села Хасанбеговца губи се у понору Кутловцу, на висини од 908. м. Понор је у вртачи, са пречником око 350 M. За време кишне периоде и при топљењу снега, понор не може примити сву воду. Тада се Р. разлије, а вода му отиче у два правца: на исток према селу Брајићима, и на југоисток, према Дубрави, а врло ретко у северозашадни део поља. Р. се на, торњем и средњем току зове и Мустрап. Дужина Р. тока је 149. км, а површина, слива је неодређена.

Литература: Ј. Цвијић, Карсна поља западне Босне и Херцеговине (Глас, 59, 1900). П. В

2. Дворац цара Душана и цара Уроша у околини Призрена. Р. се налазио можда, на, данашњем месту Бузаџилук, пола часа, далеко од Призрена.

:B. P.

8. Град на Купи, у Хрватској. Прад је у равници, зидап у окрут. Постао је око 1300. Овојина је Бабонића, Франкопана, (на узиданим вратима трб: звезда), Зринских. Још данас је настањен. a. (

РИБНИКАР ВЛАДИСЛАВ, новинар (1/11 1871, Трстеник — 1/9 1914, Оокол-Шланина, на Рожњу). Основну школу свршио је у Третенику, нижу гимназију у Јагодини, а вишу гимназију и философски факултет у Београду. Студирао је у Шаризу и Берлину. Сарађивао је на Отаџбини. 12/1 1904 покренуо је Политику, која, је и за његова живота % и данас најраспрострањенији српски дневни лист. Био је њен уредник до смрти. Као изврстан

одољуб уређивао је, заједно са братом Даворином - Дарком) Политику у националном духу, што се најаче испољило 1908, за време анексије Босне и Херцеговине. Сем националног правца, Политика, се одликовала, мирним, озбиљним и одмереним тоном, и чинила је изузетак у целој нашој тадашњој штампи. Р. је био један од најактивнијих радника у Колу Јахача, и успех тога друштва има се великим делом приписати и њему у заслуту. Учествовао је у свима ратовима од 1912, а био је рањен на Једрену и у бу-

= 167