Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РИБНИКАР

тареком рату. Погинуо је витешки као резервни капетан и командир чете, и тиме крунисао свој новинарски патриотски рад. ЈЕ df.

– РИБНИКАР ВЛАДИСЛАВ, директор Политике (15/7 1900, Београд). Прекинувши, збот рата, школовање у Београду, Р. га је наставио у избеглиштву, у Француској, где је завршио гимназију и у Џаризу положио испит зрелости. Затим је свршио париску Ecole Spćciale 4'Атсћесћиаге, После смрти свога оца, др. Слободана Рибникара, постао је директор Политике. M. M.

PMBHMHAP MNABOPMHH - HAPHO (i6)5 1878, Свилајинац — 31/8 1914, на Дрини). Свршио је гимназију у Београду, па је студирао права у Берлину и Јени. По повратку у Србију, постао је најпре сарадник, па затим уредник Политике, и остао је то до смрти. Као новинар никада није улазио у жучне партиске полемике, нити је писао увредљивим тоном, него увек одмерено и тактично, мимо тадашњи невинарски обичај. Суделовао је у свима ратовима. од 1912. Био је тешко рањен на, Куманову, 2 био је рањен и у бугарском рату. Поред плодног новинарског рада накисао је и неколико лепих и успелих слика из рата. Јуначки је погинуо као резервни капетан у борби за националне идеале, за које се залатао својим пером.

Ј. JJ.

РИБНИКАР СЛОБОДАН ДР,., лекар, резервни потпуковник, директор: Политике (1873, Овилајинац — 94/9 1994, Београд). Нижу гимназију свршио је у Јагодини, вишу у Београду, а медицински факултет у Бечу (1896). По свршетку наука отишао је у Окопље и провео тамо две године. Доцније је служио на Умци (округ беотрадски), у Ћуприји и у Београду. 1902 био је међу оснивачима Друштва за Чување Народног Здравља. Шисао је у Подитици и Здрављу чланке о хитијенским шпитањима. Нашисао је и два посебна дела: Школска хигијена, превод с немачког (1903) и Здраво. = болесно дете (1911). Са. М. Гођевцем нашисао је расправу Хипијенска, изложба у Дрезди (1912). Учествовао је као шеф пољеке болнице и лекар у свима ратовима 1912—1918. После рата прихватио је као директор Политику, коју је основао његов старији брат Владислав, и наставио је водити у њеним традицијама.

J. MJ.

РИБНИЦА. 1. Речица у Србији, десна притока Колубаре. Изворишни потоци Р. теку са северне стране планине Маљена. Њене саставнице су: Крчмарска и Планиничка Река. ШЏрва, као лева саставница, извире на северозападној страни Краљева Отола (1.110 м), са, изворишта. почне тећи на северозапад и север, а од северног краја села Крчмара углавном на исток. Извориште Шланиничке Реке је под врхом Риора (897 м), одакле тече вијугавим и

неправилним током према северозападу Од њихова става, код Горњих Лајковаца, почиње ток Р., који је до (Струганика. управљен према североистоку, одатле до Мионице ка северу, а даље ка северозападу. У Колубару Р. утиче 4:7 км северозападно од Мионице, односно 0'3 км низводно од ушћа Кланичке Реке, а 13'5 км. источно од Ваљева. Већа притока. са леве стране је Лепеница, а са десне стране притичу махом поточићи. Дужина Р. тока од изворишта Крчмарске је 98:1 KM, а површина слива 193:3 км“.

9. Речица. у Србији, десна притока Ибра. Извире на источној страни Крње Јеле (1.251 м), са изворишта углавном тече на. северозапад, као Сокоља Река, а од Каменице управи свој вијугав ток према северу. У Ибар утиче 1'5 км југоисточно од Краљева, односно 45 км западно-југоза– падно од ушћа Ибра у Западну Мораву. Р. нема већих притока. Дужина Р. тока је 22:6 км, а. површина. слива 105'4 кмг.

3. Речица у Босни, десна притока реке Босне. Извире из врела Отуденца, на јужној страни брда Бакоша, (1.214 м), и у вијугавом току тече према југу-југозапа– ду, крај Подборја, Старпосла и Рибнице. На своме току гони десетак воденица и прима већи број притока, од којих су главније: Мала Река и Зуца, обе са леве стране. Сем тога, са долинских страна извиру неколико извора. Дужина Р. тока. је 192 км, а површина слива 96:83 км.

4. Речица у Црној Гори, лева притока. Мораче. Извире из врела на западној страни Какаричке Горе, при подножју Војног (234 м), на висини од 46 м. Одатле углавном тече према западу, а у Морачу утиче код Подгорице, између Старе и Миркове Вароши. Корито Р. се продужује и даље на југоисток, северозападним крајем 'Beмовског Поља. Дужина Р. тока, од врела до ушћа. је 4:92 км, % целог корита 7:5 КМ. Р. није самостална река, јер се по заоста– лим траговима види, да је њеним садашњим коритом пролазио неки стари канал, који је некад везивао Цијевну са Морачом. Али није сигурно да ли Р. прима подземним путем један део воде из Цијевне. Литература: П. Ровинеки, Черногорија, 1 (1888).

5. Планинска речица у Оловеначкој, лева притока Бохињске Оаве. Извире на југоисточној страни Великог Дражког Врха (2.243 м), код Коњшице, на висини од 1.438 м. Кроз клисурасту и врло дубоку долину тече према југу-југоистоку, чинећи две три окуке, а код Средње Васи скрене под лактом и почне тећи на. југо запад, према Бохињеком Језеру. Ушће Р. у Бохињску Оаву је око 1'3 км јужно-југозападно од места Старе Фужине, на висини од 530 м, односно 9200 м источно од отока Бохињеке Саве из језера. Р. нема ни једне притоке. Дужина њезина тока. је 11:53 RM, а пад 8 м на 1 км дужине.

— 708 —